Banka Intesa je po visini aktive i dobiti u 2015. prva na rang listi banaka, dok je u sektoru osiguranja, u prethodnoj godini najveće tržišno učešće po visini premije ostvarilo Dunav osiguranje. Krajnji rezultat bankarskog sektora u iznosu od 7,5 milijardi dinara bio je 3,2 puta bolji u odnosu na 2014. godinu, ali je daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu. Tržište osiguranja zabeležilo je rast ukupne premije od preko 13 odsto, što je najbolji rezultat nakon 2007. godine, ali je u 2015. ukupna premija učestvovala u BDP Srbije sa svega oko dva odsto, što je gotovo istovetan pokazatelj još od 2005. godine.
Trendovi
9. Osam godina nakon globalnog finansijskog sloma: Mir, mir, niko nije kriv
Osam godina nakon globalnog finansijskog sloma može se zaključiti da se sve završilo odlično – za bankare. Gubitke su pokrili poreski obveznici, direktori banaka koji su prije krize bili milioneri postaju milijarderi, a mada je za bankare zabava u punom jeku, već se navlače oblaci koji bi mogli pokvariti štimung i rastjerati goste. MMF i centralne banke EU i SAD, stidljivo napominju da se banke, pogotovu one najveće, moraju dodatno dokapitalizovati, no izgleda da to ide malo teže, jer se novotkrivene rupe u bilansima banaka šire brže nego što pristiže svježi kapital.
12. Terorizam, ratovi i finansijsko tržište: Berze otpornije od kapitala
Najskuplju cenu terorističkih napada i ratnih dejstava platile su i plaćaju žrtve i njihovi bližnji. Računi pristižu i privredi, od turističke i saobraćajne, do finansijske industrije. Ova poslednja je, skreću pažnju analitičari, prva po brzini oporavka još od terorističkog napada na SAD 11. septembra, pa do danas. Ali ono što važi za berze, ne važi i za deonice pojedinih kompanija, koje su nakon terorističkih napada morale da se oproste od dela kapitala.
14. Čudesni svijet statistike: Narko dileri i svodnici spašavaju ekonomiju
Cinici su odavno zaključili da “kada lažeš u svoje ime onda si lažov, a kada lažeš u ime države, onda si statističar”. Nakon izračunavanja stope nezaposlenosti, koja ne obuhvata nesretnike koji godinama ne mogu dobiti posao, te finansijskih izvještaja u kojima se troškovi, prihodi, goodwill i slične kategorije interpretiraju vrlo kreativno, na red su došli i pokazatelji o BDP-u. Očajna vremena zahtjevaju očajničke mjere, pa je EU počela sa primjenom nove metodologije obračuna BDPa, koja obuhvata i učešće ilegalnih ekonomskih aktivnosti – prostitucije i trgovine narkoticima.
16. Ilegalni novac u legalnim tokovima: Ni kriminalci nisu blesavi
Kriminalci su se odlično uklopili u globalizacijske legalne tokove. U poslovanju primenjuju mobilnost, fleksibilnost, diversifikaciju delatnosti i jeftine izvore radne snage, a potom, zahvaljujući slobodnom protoku kapitala čije je poreklo nemoguće utvrditi, zaradu ulažu na bogata tržišta. U zemljama EU, sve je više ilegalnih stranih investitora, a jedinstveno evropsko tržište podeljeno je na interesne sfere: dok ruski, kineski i gruzijski mafijaši prljavim novcem osvajaju tradicionalne grane italijanske privrede, italijanske „kolege“ ilegalno stečeni kapital vizionarski ulažu u obnovljive izvore energije i napredne IT tehnologije.
20. Uticaj međunarodne reforme poreskih sistema na bankarski sektor: Dvostruki izazov za banke
U sklopu inicijative koju su pokrenule zemlje OECD s ciljem da se spreče poreske utaje kroz međunarodnu reformu postojećih poreskih sistema, važno mesto zauzimaju banke koje su u posedu osetljivih podataka o računima poreskih obveznika. Nakon FATCA zahteva, dolazi i CRS izveštavanje koje će obavezati banke na još širi obuhvat izveštavanja o računima klijenata.
22. Globalne investicije: Oprezno sa optimizmom
Mada je prošle godine obim direktnih stranih investicija u svetu dostigao nivo nezabeležen još od finansijskog sloma 2008. godine, nema razloga za preterani optimizam, budući da se povećanje investicija prvenstveno zasnivalo na kupovini i spajanju firmi, a prema prognozama za ovu godinu rast će se zaustaviti. U Srbiji je u 2015. realizovano 1,8 milijardi evra investicija, 600 miliona više nego godinu pre. Osim napora da se privuku geostrateški investitori, naša zemlja postaje izuzetno zanimljiva destinacija za privatne fondove i individualne ulagače.
24. Razvojne banke i kriza: Ujedinjene nacije finansijskog sveta
Globalne, regionalne i sub-regionalne razvojne banke su svet za sebe. Trebalo bi da pomažu i ubrzavaju razvoj svojih članica i da u isto vreme grade veze među državama, čije odnose opterećuje nasleđe rata ili političkih tenzija. Kada se na sve to dodaju i posledice aktuelne „velike recesije“, a pre svih usporavanje globalnog privrednog rasta, kolebljivost investitora i nezaposlenost, uloga ključnih razvojnih banaka postaje još nezavidnija, a njihovo delovanje još neophodnije.
26. Centralne banke kao investitori u korporativne obveznice: Po američkom receptu
Kvantitativno popuštanje, izvorno američki recept, zakuvao se i na evropski način, pa centralne banke podstiču privredu upumpavanjem „živog“ novca u sistem. Centralne banke su, u tom duhu, postale glavni investitori u državne hartije od vrednosti, a otišle su i korak dalje u odnosu na standardnu praksu, pa sada ulažu i u obveznice preduzeća, čime, faktički, direktno kreditiraju firme. Pitanje je: koliko su u tome uspešne?
30. Na čemu se zasnivaju prognoze o rastu BDP Srbije: Kiseli limun srpske privrede
Srpska privreda raste, ali je stručna javnost, ipak, skeptična u pogledu optimistične prognoze oporavka domaće ekonomije. I dok Evropska komisija predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 2 odsto u ovoj godini, a MMF na nešto nižem nivou od 1,8 odsto, ekonomisti ističu da nam je, s obzirom na položaj i potrebe Srbije, neophodan rast BDP od minimum 4 procenta, i to na zdravijim osnovama od priliva doznaka, kolebljivih stranih investicija i dodatnog zaduživanja.
32. Poslovanje finansijskog sektora u 2015. godini: Osetan rast profitabilnosti
Rezultati poslovanja glavnih učesnika na finansijskom tržištu pokazuju da je započeti oporavak srpske ekonomije udahnuo novu snagu srpskom finansijskom sektoru. Iako su finansijske institucije tokom svih prethodnih godina udar krize osetile slabije nego realni sektor, osetan rast profitabilnosti stigao je u 2015. godini.
34. Zarade u finansijskom sektoru: Kad porastem biću bankar
Bilo da je reč o zapadnim tržištima, regionu ili Srbiji, zarade u finansijskom sektoru, a naročito u bankama, znatno su više od proseka u većini drugih industrija. Kod nas, plate u bankama su približno na nivou dvostrukog republičkog proseka, dok su zaposleni u osiguravajućim kućama i lizing kompanijama manje plaćeni od bankara, ali više od ostalih delatnosti. Nezvanično, bankari kažu da prosek u finansijskom sektoru podiže manja grupa rukovodilaca u bankama, kojima se isplaćuju velike ugovorene naknade.
36. Tržište rizičnog kapitala – ulaganja u startap kompanije: Uvoz kapitala umesto izvoza mozgova
Naslovi u vodećim svetskim medijima sve češće su posvećeni uspesima tehnoloških startapova koji sa relativno malim timovima i u kratkom vremenskom periodu uspevaju da privuku bogate investitore. U potrazi za novim talentima u ovoj oblasti, pogled velikih investicionih fondova sve češće je uperen u države Balkana, ali, istovremeno, potencijalno uspešni startapovi sa ovih prostora podršku za svoj razvoj još uvek traže u inostranstvu, usled nerazvijenog tržišta rizičnog kapitala i nedostatka podsticajne klime.
38. Pametno upravljanje odnosima s klijentima: Nove generacije sa novim zahtevima
Nove generacije klijenata imaju potpuno drugačije navike i očekivanja, koje finansijske institucije moraju uvrstiti u svoj „dnevni red“ za digitalnu transformaciju poslovanja. Ukoliko to ne urade na vreme, rizikuju da ih ono pregazi, zajedno sa ažurnijom konkurencijom.
Banke
43. Bankarski sektor u Srbiji: Profiti na krilima niskih kamata
U očekivanju oživljavanja kreditne aktivnosti i rešavanja pitanja loših kredita, ni protekle godine nisu zabeležene značajnije promene u poslovanju domaćeg bankarskog sektora. Istina, krajnji rezultat banaka značajno je uvećan, ali je daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu.
46. Privredni rast i kreditiranje privrede: Potencijal i dalje ograničen
Stopa rasta BDP-a u 2016. mogla bi dostići oko 2%, i to najviše zahvaljujući pozitivnom uticaju investicione i izvozne aktivnosti, dok bi domaća tražnja, po svemu sudeći, pružala neutralan doprinos privrednoj ekspanziji. Ipak, u uslovima i dalje relativno skromne stope rasta, potencijal za kreditnu ekspanziju, posebno u segmentu poslovanja sa privredom, ostaje, najverovatnije, ograničen.
48. Posledice nelikvidnosti privrede po finansijsko tržište: Efekat spojenih sudova
Budući da banke i preduzeća posluju po principu spojenih sudova, onda se i problemi prelivaju iz jednog u drugi sektor. Nelikvidnost preduzeća vodi porastu opšteg rizika poslovanja, to poskupljuje kredite i posledično dovodi do nemogućnosti ili otežanog vraćanja pozajmica, što dodatno produbljuje nelikvidnost, povećava rizik poslovanja i usporava privrednu aktivnost. Preduzeća sve češće bivaju blokirana ili odlaze u stečaj, što se kao bumerang vraća bankama kroz veći iznos nevraćenih kredita.
50. Upravljanje potraživanjima: Očekivanja i realnost
Po prvi put u istoriji modernog srpskog bankarstva govori se i o otkupu portfolia pravnih lica i preduzetnika. Za kompanije to otvara nove mogućnosti. Umesto da vode skupe, neizvesne i dugotrajne sudske procese radi naplate svojih potraživanja, danas postoji aktivno tržište na kome mogu prodati svoje loše plasmane putem cesije.
52. Zašto je važno urediti profesiju procenitelja vrednosti nepokretnosti: Lančane posledice nerealnih procena
Posledice nerealnih procena vrednosti nepokretnosti najvidljivije su u poslovanju bankarskog sektora, ali uređivanje ove oblasti u Srbiji u skladu sa međunarodnom regulativom je značajno za ukupnu privredu: osim što bi omogućilo lakši pristup finansiranju, doprinelo bi smanjenju troškova i stabilnosti finansijskog sistema, a posredno i povećanju nivoa investicija i privrednog rasta.
56. Krediti: gde su ključni nesporazumi između banaka i malih preduzeća?
Banke doživljavaju male firme kao generalno rizične klijente, jer je ovaj deo privrede izuzetno fragmentaran i šarolik – od delatnosti, do poslovne moći i potencijala za rast. Male firme ocenjuju bankarske kredite kao rizične po svoje poslovanje, zbog uslova pod kojima se nude. Zajedničko i bankama i malim firmama je da nemaju dovoljno informacija jedni o drugima. Rešavanje ovog problema može biti dobra osnova i za druge mere koje će eksterno finansiranje u Srbiji učiniti efikasnijim.
58. Sredstva obezbeđenja: Prednost taštine vikendice nad stanom u centru
Zbog čega su kolaterali, odnosno sredstva obezbeđenja urednog izmirenja ugovornih obaveza važni? Da li su oni kočnica ili motor razvoja MMSP? Da li postojeći sistem favorizuje preduzetnika koji ima dobar poslovni plan, pozitivne projekcije tokova gotovine i dugu tradiciju proizvodnje i kupuje, recimo, punilicu za flaše od 20.000 evra, ali ima problem da uspostavi hipoteku u vrednosti 2:1 na taštinoj vikendici? Ili favorizuje njegovog „konkurenta“, koji ne ispunjava prethodne kriterijume, ali je u mogućnosti da dobije kredit samo zato što je založio stan u Knez Mihailovoj ulici?
60. Anketa sa bankarima
64. TABELE
Osiguranje
77. Osiguranje u 2015: Oporavak ili trenutni skok?
Rast tržišta osiguranja u prošloj godini zvuči prilično ohrabrujuće, s obzirom na to da je dostigao nivo iz 2007, jedne od godina uspona u ovom sektoru. Da li je u pitanju put ka dugoročnom rastu, ili su neka dešavanja trenutno uticala da se stanje popravi?
80. Životna osiguranja vezana za investicione jedinice: Drugačija strategija ulaganja
Prvi proizvodi životnog osiguranja vezani za investicione jedinice (unit-linked proizvodi) u svetu su se pojavili pre više od četrdeset godina, dok u Evropi postaju popularni devedesetih godina prošlog veka. Donošenjem novog Zakona o osiguranju u Srbiji, stvorena je mogućnost za razvoj ovih proizvoda i na našem tržištu. Njihova glavna karakteristika je da celokupan rizik investiranja preuzima klijent, ali je prednost što mu obezbeđuje bitno veću fleksibilnost izbora, jer prilikom zaključenja ugovora bira investicionu strategiju koja odgovara njegovoj sklonosti ka izloženosti riziku.
82. Osiguranje korporativnog sektora: Mnogo više od imovine
Osiguranje korporativnog sektora je veoma zastupljeno na razvijenim tržištima, jer osigurava sve poslovne segmente na kojima kompanija gradi uspeh. U Srbiji, ovaj vid osiguranja ima potencijal za dalji rast, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća, gde vlasnici ulažu sve što imaju u svoj posao, a generalno čine veoma malo da taj kapital zaštite.
86. Osiguranje naplate potraživanja: Prostor za novu komparativnu prednost
Osiguranje naplate potraživanja ili kreditno osiguranje namenjeno je svim privrednim subjektima i obezbeđuje osiguranje od rizika produženog neplaćanja duga od strane krajnjeg korisnika, kao i od rizika bankrotstva kupca. Njime se osiguravaju potraživanja od kupaca na domaćem, kao i na inostranom tržištu. Prve reakcije nakon uvođenja ovog proizvoda kod nas ukazuju da se već u neposrednoj budućnosti može računati na njegov umereni rast, a sa daljim porastom srpskog izvoza, osnovano je očekivati da će kroz nekoliko godina trgovina u Srbiji i regionu biti nezamisliva bez ove vrste osiguranja.
90. Anketa sa osiguravačima
94. TABELE
Lizing
99. Tržište lizinga nastavlja da raste i u 2016. godini: Uključivanje u programe podrške privredi
Tržište lizinga u Srbiji je ušlo u 2016. godinu sa rastom vrednosti novih plasmana, a rezultati prvog kvartala, u kome je finansijski lizing zabeležio rast u sva četiri segmenta industrije, ukazuju da će se taj trend i nastaviti. Od ove godine finansijski lizing je uključen u program državne podrške preduzećima za nabavku proizvodne opreme, što je unapredilo konkurentnost na finansijskom tržištu.
100. Lizing: nedovoljno iskorišćeni generator rasta
Finansijski lizing u Srbiji je na nivou od 25% pretkriznog obima finansiranja. Navedeni pokazatelj predstavlja ogromnu propuštenu priliku za Srbiju, koja time gubi oko 700 miliona evra ulaganja svake godine.
102. TABELE
Fondovi
109. Inostrani investicioni fondovi u Srbiji: Dođoh, videh, zaradih
Svetski investicioni fondovi, nasuprot njihovim domaćim pandanima, značajno su doprineli sklapanju tranzicionog mozaika ovdašnje privrede. Regulativa za domaće investicione kompanije uveliko je kasnila u vremenu nove akumulacije kapitala, taman koliko je bilo potrebno da se jeftine ulaznice za domaća preduzeća gotovo u potpunosti podele.
112. TABELE
114. Privatni penzijski fondovi: Koraci do pristojne penzije
Privatni penzijski fondovi su tokom decenije poslovanja u Srbiji isplatili gotovo 55 miliona evra privatnih penzija. Mada većina naših građana i dalje smatra da je nemoguće obezbediti pristojnu penziju, štednja u penzijskom fondu omogućava značajne prihode za treće doba. Suština takve štednje zasnovana je na redovnim uplatama tokom dužeg vremenskog perioda, dok iznos same uplate ne mora biti veliki.
116. TABELE
Revizija
121. Preventivna uloga revizora: Dodajte reviziji boju
Naši privrednici često reviziju shvataju kao redovan sistematski pregled, nužno zlo, a revizore kao osobe koje postavljaju sijaset smaračkih zahteva. Dijego Simeone finansijskog izveštavanja – to je revizor, odnosno to može i treba da bude. Revizor ima iskustvo, znanje i širinu da objedini i uskladi radna dostignuća svih usko specijalizovanih učesnika u izradi finansijskih izveštaja, i takva njegova preventivna uloga, najčešće, mnogo je korisnija i šire društveno odgovorna, što, na žalost, ne prepoznaju mnogi vlasnici i direktori preduzeća.
124. TABELE
Berze
127. Berzansko poslovanje u Srbiji i regionu: Van domašaja globalnih investitora
Niska likvidnost, uz diskutabilan kvalitet investicionih alternativa ostavile su region suštinski van domašaja globalnih investitora i u prethodnoj godini. I pored relativno uspešne stabilizacije makroekonomskih prilika u Srbiji i registrovane stope rasta BDP tokom 2015. godine, ostvareni rezultati nisu doveli do značajnijih pomaka – uključenja novih kvalitetnih vlasničkih hartija od vrednosti na tržišta Berze, sprovođenja procesa inicijalne javne ponude ili drugih mera oporavka tržišta kapitala iniciranih od strane države ili drugih učesnika na tržištu, bez kojih se ne može očekivati razvoj berzanskih aktivnosti u našoj zemlji.
130. Regionalna platforma za trgovanje hartijama od vrednosti: Najveći pomak u povezivanju
Investitorima iz regiona je od ove godine dostupna inovativna regionalna platforma za trgovanje hartijama od vrednosti, kao rezultat projekta SEElink u koji su uključene berze iz Beograda, Ljubljane, Zagreba, Banja Luke, Skoplja i Atine, a interesovanje za povezivanjem nedavno je izrazila i berza u Bukureštu. Zahvaljujući elektronskom prosleđivanju naloga između članova berzi učesnica u projektu, investitor koji, na primer boravi u Srbiji, može kod svog brokera da izda naloge za trgovanje i na berzama u Ljubljani ili Atini.
132. TABELE
Pljačka u kojoj su svi na dobitku
Jedan od najmisterioznijih slučajeva, koji nikada nije zaista rešen iako je u istragu bilo uključen i FBI, jeste afera oko pljačke američke „Pacifičke nacionalne banke“, koja je dobila internacionalne razmere. Premda je počinitelj uhapšen i postao slavan kao „Deda sajber kriminala“, sve u ovom slučaju je bilo toliko čudno, da ni pojedini federalni istražitelji, koji su učestvovali u istrazi, nisu poverovali u epilog na sudu. Jedinstvenost ove pljačke je u tome što njen pravi zaplet počinje tek nakon što je novac pokraden. On je pun neverovatnih obrta, a najneverovatniji je krajnji „bilans“, po kome ispada da su svi za koje se uopšte utvrdilo da su povezani sa pljačkom – bili na dobitku, čak i banka koja je opljačkana.
141. Uvod: Prvi posao, pljačka
142. Razrada: Neverovatno, i sve neverovatnije
143. Epilog: Još neverovatniji bilans
Vremeplov
144. Krah poslovnog carstva podignutog na kreditima: Pruge „siročići“ pregazile bogataše
Danas malo ko zna da su ikada postojala braća Van Sveringen, nekada najbogatiji ljudi u Americi. Od sitnih preduzimača, za samo jednu deceniju postali su vlasnici 275 povezanih kompanija, koje su kupovali pozajmljenim novcem, zalažući svaku novu firmu kao kolateral za sledeći kredit. Kada je usledio slom Njujorške berze 1929. godine, bili su u dugovima do guše i očajnički „kratki“ s gotovinom, čiji su najveći deo uložili u napuštene pruge, zvane „siročići“.