Brexit je reč koja je prošle nedelje dominirala i stranom ali i domaćom medijskom scenom. Od trenutka kada su Britanci izglasali izlazak iz EU, svi se pitaju kakve će posledice osetiti Unija, a kakve Ujedinjeno kraljevstvo. U Srbiji se dodatno diskutuje o tome kako će ovaj događaj uticati na nas – na put ka članstvu u EU, na usporavanje privrednog rasta, na priliv stranih investicija, na našu valutu, na javni dug itd.
Međutim, situacija se polako smiruje, čak i na evropskim berzama koje su veoma burno odreagovale posle proglašenja rezultata britanskog referenduma, a sada već njihove akcije rastu jer su se investitori preorijentisali na ovonedeljno objavljivanje podataka o zapošljavanju u SAD. Čini se da i mediji sve manje eksploatišu ovu temu, sem pojedinih senzacionalističkih naslova poput onog da je lider Laburista Džeremi Korbin snimljen u londonskom gradskom prevozu kako stojeći kunja „zbog umora koji mu je prouzrokovao Brexit“, ili na primer vesti da su kineski potrošači pozdravili ovu odluku Britanije i proslavili je kupovinom Hermes tašni i Hugo bos šalova.
Ipak, za nas je značajnija izjava izjava evropskog komesara Johanesa Hana da izlazak jedne zemlje iz članstva EU ne znači da je zaustavljen proces širenja Unije, već postoji mnogo razloga da se nastavi. Još je zanimljivija vest da je Velika Britanija objavila spremnost za otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom, koja je stigla iz Pariza gde se održava Konferencija lidera zapadnog Balkana i EU. Dogovor o otvaranju poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava) izostao je u Briselu zato što prevashodno Hrvatska iz „suštinskih razloga“ i Velika Britanija „tehnički“ zbog situacije s Bregzitom nisu dale saglasnost da se to učini 30. juna. No, sada je bar jedna barijera otklonjena.
Da Brexit neće mnogo promeniti našu situaciju u integracijama potvrdio je novinarima i državni ministar za pitanja Evrope pri Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot. „Mi od zemalja Zapadnog Balkana očekujemo mnogo, pre svega na polju izgradnje pravne države i demokratije. U prvom redu je u rukama samih zemalja da ispune te uslove“, rekao je Rot.
Veće posledice od izlaska Britanije iz EU od nas bi mogla da oseti susedna Hrvatska jer se tamo već danima najavljuje uvođenje evra kao hitna mera za sprečavanje nekih budućih “Exit-a” iz Unije. Međutim hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač je izneo jasan stav da Hrvatska može da uđe u evrozonu tek kada osnaži svoju ekonomiju, tako da je pitanje kako će se dalje razvijati ova ideja.
I dok se mi bavimo uticajem Brexita na Srbiju i okruženje a domaća javnost pretežno žali zbog ovakvog ishoda, naši zemljaci koji žive i rade u Ujedinjenom kraljevstvu glasali su uglavnom kao Britanci – prema istraživanju BBC-a 52% tamošnjih Srba je glasalo za otcepljenje iz Unije a 48% za ostanak u njoj. Isto istraživanje, objavljeno na britanskom javnom servisu, pokazalo je da su druge manjinske zajednice dvotrećinski bile za ostanak u Evropskoj uniji, a tek jedna trećina podržala je raskid sa Briselom. Svako ima svoje razloge.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.