U poslednjih 25 godina broj klasičnih filijala preko kojih banke rade sa mušterijama širom Švajcarske vrtoglavom brzinom se smanjuje. Tako je recimo Credit Suisse ugasila u poslednjih dvadesetak godina više od 45 filijala a kod Rajfajzen bank od 1.149 danas sa klijentima radi svega 977 klasičnih filijala (sa šalterima).
Eksperti i bankari predviđaju da će se pomenuti trend galopirajućom brzinom razvijati i narednih godina a kao osnovni uzrok navodi se razvoj IT tehnologija i „primetni konformizam klijenata koji vole sve poslove vezane za plaćanja da završavaju udobno zavaljeni u fotelje“ i posredstvom on-line bankinga.
Kod mlađe populacije, starosne dobi do 35 godina, tvrde eksperti, uočljivo je da „sve rade u hodu“ pa tako i operacije plaćanja ili kupovine. Najčešće je to putem aplikacija za mobilne telefone.
Na sreću, kažu bankari, „šalterski rad sa klijentelom neće izumreti ni narednih 10 -15 godina ali će svakako biti daleko manjeg obima nego ranije. Kod starijih građana primetno je nepoverenje u elektronske vidove komunikacija te postoji još uvek visoko izražena potreba za ličnim konsultovanjem sa bankarskim službenicima. Kako oni vole da kažu – živa reč mog bankarskog službenika nema cenu“.
Na drugoj strani u poslovnim krugovima sve prisutnija je konsultacija sa bankarima putem video veze (skype i slični oblici komunikacije).
Gašenje klasičnih filijala kao i prestanak rada sa „šalterskim službenicima“ je samo jedan ali sve prisutniji znak „moderne digitalne ere“ u koju je čovečanstvo uplovilo. Drugi je debata koja se poslednjih godina sve učestalije vodi o ukidanju papirnog i prelasku na elektronski novac. Debata je započela pre sedam godina kroz diskusije unutar masonskih loža širom sveta a nastavila sa na privrednim i finansijskim forumima.
„Suština ove debate je jedna neminovnost na koju nas naprosto teraju moderni sistemi komunikacije. Mi ćemo vrlo brzo doći u situaciju da koristimo isključivo elektronski novac, da se svi vidovi kupovine ili plaćanja obavljaju putem kreditnih i platnih kartica, i to je naprosto tako“, kažu finansijski eksperti i dodaju: „Nažalost, sve ovo neće tako lako ‘ući u primenu’ jer je više od 85% stanovništva, u celom svetu, finansijski nepismeno i sem osnovnih oprecija plaćanja ili kupovine, ništa drugo niti znaju niti razumeju – naročito ne o finansijama ili monetarnoj politici. Da ovo mora hitno da se menja upozoravaju stručnjaci MMF-a, Svetske Banke, OECD-a ali i G20. Međutim i pored sveprisutne ‘finansijske nepismenosti’ moderne tokove na koje nas razvoj tehnologija tera, nećemo izbeći. Kao što nismo mogli da zaustavimo razvoj automobilske industrije ili kompjutera, tako nećemo izbeći ni sve posledice razvoja IT tehnologije“.
Drugim rečima, započela je era ljudske civilizacije u kojoj će dominirati e-poslovanje a papirni i klasični novac će otići na ‘smetlište istorije’.
Zoran Vitorović, Cirih