Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke, piše da bi uskoro globalna ekonomija mogla da se vrati u normalu i da možemo očekivati skok inflacije. U nastavku prenosimo njegov integralni tekst.
Globalni pregled: Inflacija se vraća
Globalna inflacija će skočiti zbog viših cena robe širom sveta, konkurentskih devalvacija (uvezena inflacija) i u manjoj meri, povećanja cena nekretnina.
Glavni pokretač inflacije su bez sumnje više globalne cene robe koje su početkom leta započele rast (+ 2.3% u septembru u poređenju sa septembrom 2015. godine). Cene nafte, koja igra glavnu ulogu u izračunavanju inflacije, su porasle za skoro 55% od svoje najniže vrednosti dostignute prošlog januara. Očekuje se da će se takav rast nastaviti u narednim mesecima, zbog pada investicija u naftnom sektoru u poslednjih nekoliko godina što će na kraju otežati proizvodne kapacitete i mogućnost postizanja OPEK dogovora oko nivoa proizvodnje. Uspeh prve internacionalne prodaje obveznica u Saudijskoj Arabiji pre dve nedelje (prikupili su 17,5 milijardi dolara) bi mogao da natera zemlju da sarađuje kako bi se smanjilo preplavljivanje tržišta s obzirom da su pronašli novi (jeftin) način da privuku novac u sistem. Ako bude tako, to bi moglo da otvori vrata održivom dogovoru oko nafte koji bi mogao da dovede do više inflacije.
U evrozoni, rast cena nafte će neminovno dovesti do povećanja harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP). Gledano kroz istoriju, znamo da je inflacija u evrozoni pod velikim uticajem promena cene nafte u odnosu na prošlu godinu. Ako bi inflacija bila u savršenoj korelaciji sa cenom nafte, što očigledno nije slučaj, inflacija bi porasla za oko 2,3% naredne godine ukoliko bi cena nafte ostala na 60 dolara po barelu. Iako je sasvim sigurno reći da neće stići do tog nivoa, smer inflacije je veoma jasan. Iako cena nafte ponovo padne na 40 dolara po barelu, inflacija će značajno porasti naredne godine.
Veoma pozitivan signal u vezi sa inflacijom dolazi iz Kine, gde je indeks proizvođačkih cena (PPI) nedavno ponovo prešao na pozitivnu stranu (+0,1% u septembru). Ako se ovaj trend nastavi u oktobru (podaci o indeksu potrošačkih cena će biti objavljeni 9. novembra), to će značiti da Kina konačno izlazi iz deflacije. Od toga da je najveći svetski izvoznik deflacije, Kina će postati – gotovo preko noći – izvoznik inflacije, što će imati ključne globalne implikacije u vezi sa dinamikom inflacije.
Kao rezultat viših cena robe i devalvacije valuta, u mnogim zemljama, inflacija je ispala viša nego što je očekivano prethodnih nedelja. Na Novom Zelandu, indeks proizvođačkih cena je porastao za 0,2% u trećem kvartalu u odnosu na prethodnu godinu (nasuprot očekivanjima od 0,1%) što je privremeno ojačalo kurs novozelandskog i američkog dolara (NZDUSD) na tržištu. U Velikoj Britaniji, indeks proizvođačkih cena u septembru je bio 1% nakon 0,6% u avgustu a sve zbog pada funte koji je povećao troškove uvoza domaćih proizvođača. Verujemo da je zabrinutost tržišta o pritiscima inflacije preterana u ovom trenutku. Čini nam se očiglednim da je britanska vlada veoma mirna zbog nižeg kursa britanske funte jer pomaže izvoz, pruža podršku tržištu kapitala i pruža konkurentsku prednost lokalnim proizvođačima na štetu stranih proizvođača. Niža funta ne bi trebalo da natera Banku Engleske da dodatno smanji mere prilagođavanja. Zbog toga i dalje verujemo da postoji dobra šansa da dođe do smanjenja kamatnih stopa u novembru, što će podstaći pad kursa britanske funte i posledično povećati cene izvoza.
Međutim, u Evropi je porast cena nekretnina takođe faktor više ukupne inflacije. U Španiji su cene nekretnina i dalje 30% ispod nivoa koji je bio pre krize, ali u ključnim zemljama cene nastavljaju da skaču, ponekad prilično naglo. U Nemačkoj, cene su veće do 30%, a u skandinavskim zemljama, naglo su porasle u Norveškoj za 57% i 70% u Švedskoj.
Rast ukupne inflacije će imati negativan uticaj kada je reč o ekonomskom rastu, ali će doneti nešto olakšanja ekonomskim činiocima (privatnim i javnim) koji su u ogromnim dugovima i sada se suočavaju sa većim troškom kapitala. Stope prinosa na američke dugoročne obveznice, koje služe kao predstavnik na tržištu, su doživele široku podršku od juna prošle godine. Tokom tog perioda, prinosi na desetogodišnje američke obveznice su porasli za 37 baznih poena, za dvadesetogodišnje 46 baznih poena i za tridesetogodišnje 38 baznih poena. Ovaj rast ukazuje na to da su stope dostigle najnižu vrednost i da se vraćaju na normalnije nivoe. Ovo trenutno ne predstavlja brigu jer američke kamatne stope ostaju na veoma atraktivnom (i niskom) nivou.
Sjedinjene države: pozitivniji izgledi
Politički rizik koji je bio ključna briga proteklih nekoliko meseci je znatno smanjen za nekoliko nedelja. U Evropi, Španija koja će konačno dobiti novu vladu ali će Narodna stranka (PP) morati da pronađe zajednički jezik sa građanskom strankom (Ciudadanos), a Španska socijalistička radnička partija (PSOE) će morati da zaobiđe zakone jer nema većinu (narodna stranka ima samo 137 mesta od ukupno 350). Međutim, glavni rizik koji je tržište identifikovalo je povezan sa ishodom predsedničkih izbora u Americi. Do sada većina nacionalnih anketa koje je uradila firma RealClearPolitics pokazuju da demokratski kandidat, Hilari Klinton, vodi sa 48,6% glasova nasuprot 42,1% za Donalda Trampa. Takođe, u dve od tri države u kojima ne postoji jasna opredeljenost za nekog od kandidata – Floridi, Pensilvaniji i Ohaju, Hilari Klinton je jasno ispred. Ona dobija 47,4% glasova u Floridi i 47,8% glasova u Pensilvaniji. Jedino u Ohaju dobija 46% glasova nasuprot 46,5% za Donalda Trampa. Vođstvo republikanskog kandidata u ovoj državi je veoma malo i odgovara margini greške. U ovim uslovima, pobeda Hilari Klinton je veoma izgledna. Međutim, demokratski talas nije još uvek siguran. Od demokrata se očekuje da povrate kontrolu u Senatu, ali Predstavnički dom bi trebao da ostane u rukama republikanaca, što bi moglo da dovede do novih konflikata oko limita dugova do kraja godine.
Zapadna Evropa: Sve se vrti oko kursa valuta
U evrozoni, poslednji pokazatelji potvrđuju pravi ekonomski napredak. PMI indeks evrozone za oktobar je nadmašio očekivanja jer je dostigao 53,7 nasuprot očekivanih 52,8. Očekuje se da će Nemačka da doživi jači rast BDP-a u 2016. godini od Sjedinjenih Država kao rezultat veoma dobrog drugog polugodišta. Svi indikatori u Nemačkoj (ZEW, Ifo i PMI) su značajno viši.
Dobar učinak u evrozoni je povezan sa posledicama monetarne politike prilagođavanja koju je sprovela Evropska centralna banka. Iako Mario Dragi nije dao nikakav nagoveštaj oko napretka monetarne politike na poslednjoj konferenciji za medije Evropske centralne banke, uspeo je da pogura evro znatno ispod američkog dolara, do nivoa koji je često shvaćen kao veoma odgovarajući za centralnu banku. Imajući u vidu verovatno produženje kvantitativnog popuštanja nakon marta 2017. godine i mogućnost novih mera prilagođavanja (verovatnoća daljeg smanjenja nivoa depozita je veoma mala imajući u vidu poslednje istraživanje o bankarskim zajmovima Evropske centralne banke), realni efektivni kurs (REER) evrozone se očekuje da će dalje opasti u narednim mesecima i dostići nivo koji je blizu najnižoj vrednosti iz 2015. godine. Niži kurs evra će verovatno biti naglašen kontinuiranim jačanjem indeksa dolara.
Azija i Pacifik: Kineski juan ostaje glavni rizik
Uprkos obnovljenom javnom zalaganju za stabilnost juana, Kina koristi politički vakum u Sjedinjenim Državama za vreme izbornog perioda kako bi dalje devalvirala svoju valutu. Fiksiranje kursa juana i dolara je trenutno na najnižem nivou u poslednjih šest godina. Smatramo da će se devalvacija privremeno ubrzati do početka februara 2017. godine. U toku naredne godine, ovaj valutni par bi trebalo postepeno da dostigne nivo od 7,00. Deluje kao da kineske vlasti žele da zadrže veoma malu razliku između kineskog juana van zemlje (CNH) i kineskog juana u zemlji (CNY), kao što je bio slučaj početkom godine, što znači češće intervencije na deviznom kursu. Ove godine je devalvacija juana protekla veoma glatko, ali rizik od ogromne i ubrzane devalvacije kao što se dogodilo u avgustu 2015. godine ostaje veoma moguća na srednji rok, naročito ako rezerve strane valute u zemlji padnu blizu praga od 2,800 milijardi američkih dolara koji je odredio Međunarodni monetarni fond (u septembru je bio oko 3,166 milijardi američkog dolara). Ovo bi moglo da ima mnogo više globalnog uticaja od devalvacija funte. Ovo može da dovede do nižih cena robe, naročito na tržištu nafte, što bi predstavljalo značajan rizik od napredovanja inflacije. Sa naše tačke gledišta ovo je glavni rizik za svetsku ekonomiju.
Centralna i Istočna Evropa – Rusija: Dalja devalvacija rublje
Moguće je da će se devalvacija valute dogoditi i u Rusiji (međutim sa globalnim uticajem blizu nule). Predviđamo da bi rublja u naredna dva meseca mogla da izgubi do 10% svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. Kako se bližimo kraju godine, trebalo bi da imamo na umu da rublja tada obično oslabi. Ovo može da se shvati kako sezonski faktor te zato veliki broj ljudi u Rusiji odluči da kupuju dolare u ovom periodu godine kako bi izbegli obezvređenje svoje ušteđevine. Isti fenomen bi trebalo da se dogodi i ove godine i mogao bi da bude ojačan veoma izglednim rastom kamatne stope u Sjedinjenim Državama. Veličina rasta koju propisuje Fed će najverovatnije biti veoma ograničen (oko 25 baznih poena) i već je delimično njegova vrednost uračunata u cenu na tržištu. Bitno je sada znati da li će centralna banka ubrzati putanju normalizacije kamatnih stopa u 2017. godini, što je verovatno imajući u vidu globalne prognoze za ekonomiju SAD i predviđanje inflacije. U tom slučaju, veća devalvacija rublje se može očekivati.
Mogući dogovor između zemalja OPEK-a bi takođe mogao da ima značaju ulogu u napredovanju ruske valute. Zaista je pozitivna korelacija između sirove nafte tipa Brent i rublje veoma jaka (-0,98 od januara 2014. godine do sada). Međutim, trenutno je ishod sastanka OPEK-a zakazanog za kraj novembra veoma nesiguran i čak i u slučaju da dogovor bude postignut, malo je verovatno da se desi značajan i trajan rast cene nafte do kraja godine. Zbog toga je prema našem mišljenju potencijal oporavka rublje prilično ograničen.
Bliski istok: Otvorena vrata za dalje popuštanje u Turskoj
Suprotno tržišnim očekivanjima, turska centralna banka je zadržala nepromenjenu referentnu kamatnu stopu u oktobru, uprkos tome što je u septembru inflacija pokazala bolje rezultate od očekivanih (indeks cena na malo je uvećan za 0,18% naspram očekivanih 0,70%). Status kvo je direktno povezan sa jačanjem dolara, što povećava odliv kapitala i sa odlukom Mudisa (Moody’s) da smanji kreditni rejting ove zemlje na „đubre“. Ipak, samo je pitanje vremena kada će centralna banka ponovo delovati. Očekivani slab rast BDP u trećem kvartalu, uzrokovan neuspelim pučem i dugim državnim praznikom u septembru, a i niža inflacija u poređenju sa prethodnim godinama, trebalo bi da u novembru dovedu do novih poteza centralne banke.