Dobre ideje mogu od male kompanije napraviti veliku, ali će ona ostati uspešna samo ako nastavi da istražuje i primenjuje nove ideje, uključujući i one koje će olakšati razvoj novim malim kompanijama, ističe Miloš Đurković, generalni direktor Hewlett Packard Enterprise (HPE) u Srbiji, povodom predstavljanja njene najnovije hibridne platforme na našem tržištu.
„Prema Ekonomiji ideja, tri stvari su ključne za poslovni uspeh: dobra ideja, uspešnost u njenom sporovođenju i šansa da makar na kratko imate monopol nad tom idejom. Kada se pogleda istorija velikih kompanija, gotovo sve one su nastale na osnovu jedne dobre ideje, ili proizvodnje jedinstvenog proizvoda nad kojim su u nekom trenutku imale lidersku ulogu na tržištu. Međutim, njihov dalji razvoj, pa čak i opstanak na tržištu u sve većoj konkurenciji, zavisio je od brzine prilagođavanja modernim tehnologijama i želje da se istražuju nove dobre ideje“, ističe u razgovoru za „Biznis & Finansije“ Miloš Đurković, generalni direktor Hewlett Packard Enterprise (HPE) u Srbiji.
To je, ujedno, i poslovna filozofija ovog višedecenijskog svetskog giganta IT industrije, koji „pod jednim krovom“ razvija servere, storidže, mrežnu opremu, softver, usluge, odnosno sve elemente za date centre budućnosti bazirane na hibridnoj infrastrukturu, koja korisnicima omogućava brzu i kvalitetnu transformaciju njihovog poslovanja. Kompanija HPE je krajem septembra na konferenciji „Bridge to Enterprise“ u Beogradu predstavila svoju najnoviju hibridnu platformu Synergy, najnaprednije rešenje za poslovne korisnike.
BIF: Koju veliku promenu u načinu poslovanja klijentima obezbeđuje prelazak na hibridnu infratrukturu?
Miloš Đurković: HPE se fokusira da kroz četiri ključna transformaciona segmenta – transformacija na hibridnu infrastrukturu, kvalitetnu zaštitu podataka, veću produktivnost i poslovanje bazirano na brzoj obradi bitnih podataka – pomogne svojim korisnicima da budu inovativni i efikasni, kako bi njihove inovacije bile kasnije i profitabilne. Ovakva transformacija podrazumeva veću fleksibilnost na svakodnevnom nivou i omogućava maksimalnu produktivnost zaposlenih kroz mobilna radna mesta ili easy-to-use sisteme, uz pristup velikoj količini informacija koje mogu brzo da budu obrađene. U pitanju je tretiranje celokupne infrastrukture kao servisa baziranog na cloud tehnologijama, što sada i manjim kompanijama čini dostupnim usluge koje ranije nisu mogle da priušte, pa je jedina razlika između velikih i malih biznisa, zapravo, koliko će resursa iskoristiti.
BIF: Kako se ostvaruje zaštita kada se tolika količina informacija odjednom razmenjuje putem „oblaka“?
M. Đurković: Sajber bezbednost je sada veliki trend, jer se iz dana u dan obrađuje sve veća količina podataka u situaciji kada su, doslovno, svi pojedinci i preduzeća prisutni na internetu. Rizici od zloupotreba su mnogobrojni – od hakovanja do finansijskih zloupotreba ličnih podataka i, zato, kompanije moraju da zaštite ne samo svoje, već i sisteme svojih korisnika, a iskustva u toj oblasti su pokazala da je cloud, kako javni tako i privatni, sigurniji od tradicionalne infrastrukture koju korisnici sada imaju.
BIF: Da li je podrška koju pružate lokalna? Na koji način se klijenti konsultuju sa ekspertima iz HPE kako bi došli do najboljeg rešenja?
M. Đurković: HPE Srbija pruža izuzetno naprednu post-prodajnu podršku svojim korisnicima, sa veoma razvijenim timom inženjera koji održavaju naše infrastrukture, i ogromnom zalihom rezervnih delova, kojom održavamo instaliranu bazu. Osim toga, naši inženjeri proaktivno rade na korisničkoj opremi, kako bi na taj način predupredili sve potencijalne rizike i eventualne probleme u normalnom funksionisanju. Vršimo i redovnu edukaciju kadrova naših klijenata, i verujemo da se takvim odnosom pravi velika razlika na tržištu.
BIF: Koliko su u velikim korporacijama i državnim kompanijama odgovorni ljudi svesni da moraju brzo da transformišu svoje poslovanje kako bi ostali konkurentni?
M. Đurković: Kompanije su generalno“teške“ kad treba da promene nešto na šta su navikle, baš kao i ljudi… Ali sve najuspešnije kompanije kod nas i u svetu su na vreme i kontinuirano implementirale nove tehnologije. Bitno je samo da se ceo taj proces shvati kao kupovina alata, neophodnog za kvalitetno poslovanje. Na domaćem tržištu ne postoji neko opšte pravilo, primena novih tehnologija u pravom trenutku je i dalje zasnovana na individualnim odlukama pojedinih kompanija, ali važno je da je takav trend započet. Za razliku od ranije, sada i konzervativniji poslodavci manje doživljavaju ulaganje u IT kao nepotrebni trošak. U poslednjoj deceniji, u Srbiji je ostvaren i značajan razvoj u komunikacionoj infrastrukturi, a unapređena je i generalno svest o koristima novih tehnologija. Ali činjenica da se modernizacija i dalje češće vezuje za puku kupovinu naročito „vidljive“ opreme, a ne za implementaciju najsavremenijih rešenja koja ce pomoći inovativnost, ukazuje da još mnogo toga treba da se uradi.
BIF: Ipak, u poslednje vreme je sve više domaćih primera uspešnih startap preduzeća u oblasti novih tehnologija. Da li je to signal da konačno dolazi do značajnijeg pokretanja domaće IT industrije?
M. Đurković: Dobro je što se u poslednje vreme naša zemlja spominje u pozitivnom kontekstu u oblasti IT-a, pogotovo kao destinacija sa kvalitetnim startapovima. Uprkos nekim postojećim nedostacima, na taj način se kreira povoljna klima, koju prepoznaju i strani investitori. Na čelu atraktivnih startapova uglavnom se nalaze mladi, koje privlači da razvijaju svoj biznis u delovima sveta koji su „interesantni za život“, pa tako, posle Berlina i Barselone, i Beograd postaje prepoznatljiv u tom kontekstu. To su sve dodatne stvari koje pomažu da se neka destinacija ispromoviše, ali ključno je da postoje povoljni uslovi za investiranje – od jednostavnije administracije, do usklađenih poreskih i pravnih sistema. Kod nas postoji puno obrazovanih ljudi koji obavljaju IT poslove kao podizvođači iz svojih stanova, i mislim da bi njih takođe trebalo institucionalizovati, kako bi i oni i njihovi poslodavci imali veće dobiti.
Taj dobar „vajb“ bi trebalo da iskoriste, pre svega, domaće firme kako bi razvijale sopstvene proizvode i na taj način nadogradile sadašnju pozitivnu priču. Ali ne treba da se zavaravamo da je ovo što imamo jedinstveno u odnosu na sve veću konkurenciju i u samom regionu, pa je neophodno da što pre iskoristmo prednosti koje imamo.
BIF: Da li Srbija za to ima dovoljno kvalitetnog kadra?
M. Đurković: Takav razvoj zahteva i prilagođavanje našeg obrazovnog sistema, koji zaostaje za trendovima na tržištu i generiše kadrove koji ne zadovoljavaju realne potrebe društva i privrede. Postoje primeri pojedinih domaćih univerziteta koji su uspeli dobro da se prilagode, i to su uglavnom oni fakulteti koji usko sarađuju sa predstavnicima privrede.