Naravno da je ironično da su Amerikanci izabrali milijardera koji izgleda da nije plaćao preterano poreze u poslednjih nekoliko decenija u Belu kuću, ali u ovoj trci Hilari Klinton je bila kandidatkinja establišmenta – izbor Goldman Saksa i vašingtonske elite. Tramp je sebe predstavio kao autsajdera.
Ista priča. Druga zemlja. Mnogo, mnogo veće posledice. To je ekonomska poruka pobede Donalda Trampa u godini šokova. Brexit je u poređenju s ovim sporedna stvar.
Ako je 1989. bila godina koja je obeležila globalnu eru, 2016. je godina u kojoj su osporena sva načela globalizacije – najpre u Velikoj Britaniji, a sada i u Sjedinenim Američkim Državama. Zid je srušen u Berlinu u novembarskoj noći pre 27 godina. Aktuelno pitanje je da li se se ponovo podiže.
Nije da nije bilo prednosti u globalizaciji. U poslednjih četvrt veka bili smo svedoci razvoja nove srednje klase koja je dobro prolazila sa trgovinom i slobodnim protokom kapitala.
Ali ta srednja klasa je u Šangaju i Mumbaju. Radni ljudi na severu Engleske i u SAD misle da je ekonomski sistem prema njima bio nepravedan jer je favorizovao visoko obrazovane i bolje pozicionirane. Kao i u Brexitu, Trampova pobeda je odbacivanje statusa kvo – prema multinacionalnim kompanijama koje ne plaćaju poreze, trgovinskim sporazumima koji su po meri članova odbora, a ne radnika u pogonima, prema smanjenju životnog standarda iz godine u godinu, rastućoj nejednakosti, ignorisanju i patroniziranju.
Naravno da je ironično da su Amerikanci izabrali milijardera koji izgleda da nije plaćao preterano poreze u poslednjih nekoliko decenija, u Belu kuću, ali u ovoj trci Hilari Klinton je bila kandidatkinja establišmenta – izbor Goldman Saksa i vašingtonske elite. Tramp je sebe predstavio kao autsajdera.
Koje su, dakle, implikacije njegove pobede? Finansijska tržišta deluju umireno nakon pobedničkog govora novog predsednika i nade da Tramp možda ipak neće biti tako loš kako se strahovalo, što znači da su i prve reakcije na berzama i u međunarodnim razmenama utišane. Možda i nije iznenađujuće, s obzirom na Trampove pretnje da će podići zid preko Rio Grande i raskinuti Severnoamerički trgovinski ugovor (NAFTA), ali prva ozbiljna žrtva njegove pobede bio je meksički pezos.
Tu su, ipak, potencijalno dalekosežne srednje i dugoročne implikacije Trampove pobede.
Prve uključuju federalne rezerve, američku Centralnu banku. Dženet Jelen, predsedavajuća Fed-a živi u pozajmljenom vremenu. Neskrivenoj pristalici Klintona, mandat traje do 2018. godine kada će skoro sigurno biti zamenjena. Moguće je da Jelen sama iskoči, pre nego da bude gurnuta. Ako to napravi, Tramp će dovesti nekoga kome je manje stalo do kvantitativnog popuštanja, programa za pravljenje novca koji koristi Fed i druge centralne banke od 2008. godine kako bi pojačale ekonomsku aktivnost.
Tržišta su već počela sa procenom da li će Fed ići sa povećanjem kamatnih stopa kao što je signalizirao za decembar. Zaduživanja SAD će verovatno biti niža duže vreme.
Trampovi pogledi na fiskalnu politiku – porezi, potrošnja i budžetski deficit – nisu najjasniji, ali se čini da hoće niže poreze, veću potrošnju američke istrošene infrastrukture i odbrane, i manje federalnih pozajmica. Izgledi za jeftinije zaduživanje i fiskalne olakšice trebalo bi da dovedu do snažnijeg rasta u kratkom roku.
Finansijska tržišta su mnogo više zabrinuta zbog strukturnih promena koje Tramp planira za američku ekonomiju. Pretio je da će kinesku valutu označiti kao manipulatorsku, što bi moglo dovesti do čitavog niza sukoba dve najveće svetske ekonomije. Dva trgovinska sporazuma oko kojih je Barak Obama pregovarao – TTP i TTIP – su propali. Tramp nije obožavalac Svetske trgovinske organizacije, tela koje upravlja svetskom trgovinom i stvoreno je na prvom talasu post hladnoratovske globalizacijske euforije. Poslednji put je američka ekonomska politika bila ovako protekcionaška tridesetih godina prošlog veka.
Volstritu se to možda neće dopasti ali sam je kriv. Globalizacija je dovela do masivnih i razornih kretanja kapitala širom sveta, što je neke ljude dovelo na vrh najbogatijih, ali je i kulminiralo krizom 2008. godine. Uticaj te krize još se oseća, ne samo u lošim ekonomskim performansama, nego i u razočarenju u politiku. Tramp je jedan rezultat te gnojne ljutnje. Ako se godina šokova nastavi i 2017., Marin Le Pen bi mogla da bude drugi.
Tekst Larija Eliota iz Gardijana prevele su Marija Šerban i Žarka Radoja
Objavljeno u Kontrapressu