Beogradska modna ponuda je od skoro bogatija za eksluzivan salon muške odeće, obuće i pratećeg programa, ručno i po meri napravljenih u Srbiji od najfinijih italijanskih materijala. Iza ovog poslovnog poduhvata je modni kretor Zoran Bosanac, koji je nakon slave u Rimu i Parizu i rada sa najpoznatijim svetskim zvezdama, odlučio da u saradnji sa prijateljem Aleksandrom Pavlovićem u Srbiji pokrene koncept, koji će se po svemu razlikovati od masovne produkcije modnih korporacija, a biti dostupan većini.
Iako je po profesiji geofizičar, Zorana Bosanca su njegovi drugi talenti, ali u dobroj meri i slučajne okolnosti, odveli u potpuno drugačije profesionalne vode. Njegova majka držala je modni salon za žene u Beogradu, dok mu je otac bio grafički dizajner, pa je svoja interesovanja izvan nauke kojom se bavio, Zoran Bosanac još kao student ispoljio kroz jednu modnu reviju u Studentskom kulturnom centru, ali i radeći kao kostimograf za dve predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta. To je dovelo do toga da je, tokom postdiplomskih studija u Rimu, u drugoj polovini osamdesetih, dobio ponudu da asistira na jednom projektu u modi, nakon čega je do danas ostao u ovom specifičnom svetu, i to među njegovim najuticajnijim predstavnicima.
Radio je deset godina za prestižnu kuću „Maurizio Galante“, a onda se preselio u Pariz, u kome je pisao članke za francusko izdanje Voga, ali je držao i sopstveni salon-butik muške mode, gde su mu klijenti bile mnoge poznate ličnosti iz svetskog džet-seta, poput Mika Džegera, Žan-Mišel Žara, Nikol Kidman, Joko Ono, Katrin Danev i drugi. Butik „Maria Luisa Homme“ je bio mali i intiman, ali je osnovan i svoje najbolje godine je imao tokom takozvanog zlatnog perioda muške mode, kada su najpoznatiji svetski kreatori, osim ženskih, pravili i muške kolekcije. Zoranov butik je postao lokacija na kojoj su klijenti mogli da premijerno vide kolekcije najprestižnijih kreatora, i ubrzo se izdvojio kao jedno od dva najrelevantnija mesta za mušku modu u Parizu.
„U to vreme išao sam na posao kao da idem na hepening“, priseća se naš sagovornik, i dodaje da se već tada specijalizovao za odela. „U određenim profesijama odela su obavezna – kod advokata, većine poslovnih ljudi, bankara – takvim ljudima treba pet-šest različitih odela za jednu godinu. Mada su kupci u mom salonu bile i zvezde iz sveta umetnosti, ipak su poslovni ljudi najzahvalnije mušterije. Oni parkiraju svoja kola pred butikom, uđu, provedu desetak minuta, kupe pet odela i naprave najveći obrt.“
Masovnost potiskuje maštu
Danas je, međutim, situacija i u svetu znatno drugačija, zbog ekonomske krize, terorizma, ali i velikih korporacija koje su postale vlasnici svega, pa i u modnom svetu. Internet je doprineo da tržište postane dostupno svima, a u međuvremenu su se pojavile kompanije koje se bave masovnom modom. „Politika mode se promenila, i ona je sada sve više vezana za biznis na račun kreativnosti, što posebno na svojoj koži osećaju mladi kreatori koji pokušavaju da se probiju. Oni imaju minimalne šanse da se pročuju, a ranije je bilo baš suprotno“, komentariše Bosanac.
Svestan globalnih promena koje se dešavaju, svetski modista potom odlazi u francusko-italijanski „Cerutti“, prvo kao savetnik izvršnog direktora, a onda i na mesto umetničkog direktora ove modne kuće, što je verovatno najviša pozicija koju neko može imati u modnom svetu. Posle pet godina, kada je ova čuvena modna kuća prodata, definitivno je rešio da se vrati u Srbiju i realizuje svoju ideju o modnom salonu-butiku u Beogradu.
Zajedno sa svojim prijateljem i poslovnim partnerom Aleksandrom Pavlovićem, Zoran Bosanac je dalje razvijao svoj koncept, pa je obišao celu zemlju u potrazi za najboljim saradnicima. „Hteli smo da sve bude rađeno ovde, isključivo zato što smo od samog početka bili uvereni da naši ljudi mogu da isporuče najbolji mogući kvalitet. Sama potraga, kada smo kolima prešli Srbiju uzduž i popreko, za mene je izgledala poput filma, jer pre nisam imao ni dana radnog staža na domaćem tržištu, niti iskustva sa domaćim preduzetnicima i zanatlijama. Veći deo posla je odradio Pavlović, koji je pronalazio moguće partnere i nakon provere njihovog kvaliteta, pregovarao o uslovima saradnje i brzini isporuke gotovih proizvoda“, opisuje Bosanac za „Biznis & Finansije“.
U njihovom novootvorenom „Altus concept“-u, ekskluzivnom beogradskom butiku-salonu koji funkcioniše po principu zakazivanja, posetioci će zateći svedeno okruženje, u kome ovaj „lični modista“ i kreator izgrađuje osećaj poverenja sa kupcima, i gde im predstavlja svoju karakterističnu kombinaciju minimalističkog dizajna i zanatske izrade. „Nudimo celokupan servis, što je ključno u današnjoj modi – dakle, kupac može da dođe samo jednom da uzmemo njegove mere, i onda svaki sledeći put njegove porudžbine možemo da obavljamo telefonom, a pri tom i da poručuje sve modne detalje i asesoare koje zamisli – svilen donji veš, cipele, košulje, odela, torbe i tašne, šešire… Od početka smo krenuli sa veoma kompetitivnom cenom, pošto je to danas jako važan faktor i u ovom segmentu mode. Čitav proces, od dolaska klijenta u salon i uzimanja mere, pa do isporuke, traje oko nedelju dana, a materijali od kojih pravimo naše proizvode – tkanina, koža, svila – uglavnom se uvoze iz Italije“, kaže naš sagovornik, koji je već godinama i modni savetnik beogradskog „Fashion Week“-a.
U službi prirodno lepog
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju odela po meri, postoje italijanska i engleska škola muške mode, dok se u Francuskoj nije puno toga događalo posle smrti Serža Genzbura. U toj zemlji neguje se opušten stil odevanja, s ciljem da se ne ističe „na prvu loptu“ koliko je novca uloženo u takvo oblačenje i bez upadljivih detalja, kao kod Italijana i Engleza, poput istaknutih satova, maramica ili manžetni, već se svedenim i jednostavnim odevanjem ističe prirodna lepota.
„Baš u tome vidim veliku sličnost Beograda sa Parizom, odnosno da stil beogradskih muškaraca veoma liči na francuski. To pokazuje i reakcija ovdašnjih kupaca – za kratko vreme koliko salon postoji, svako ko je ušao je i kupio nešto“, ponosan je Bosanac, koji kao svoju važnu ciljnu grupu, osim poslovnih ljudi i modne klijentele, ističe osobe koje su veoma visokog rasta i, zato, odgovarajuća odela ne mogu da nađu kod velikih proizvođača.
Bitan aspekt za privlačenje stranih mušterija predstavljaju Bosančeve veze sa Parizom. Prvi rezultati rada u novom salonu propraćeni su oduševljenjem njegovih kolega i prijatelja iz sveta francuske mode, zbog kvaliteta i cene, koja je više nego pet puta niža nego kod tamošnjih konfekcijskih proizvođača, koji tek po kupovini prepravljaju odelo po meri klijenta.
Muška moda, međutim, ne može da prođe bez žena. „One dovode svoje muževe i sinove, a neretko kupuju muška odela za sopstvene potrebe, što takođe ume da bude zanimljiv modni detalj. Majka će da potroši za svog sina jedinca više nego neki bogati biznismen“, kroz smeh kaže Zoran Bosanac.