/ Vesti / Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova
BiF Analize Čitajte B&F online

Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova

Sve veći protok različitih podataka i informacija u digitalnom obliku danas proizvodi veću ekonomsku vrednost nego razmena svetskih dobara. Neki bi pomislili da se globalizacija polako zaustavlja. Međutim, iako je svetska razmena dobara uravnotežena, a prekogranični tokovi kapitala naglo opali 2008. godine, globalizacija se ne usporava, naprotiv, ona ulazi u novu fazu definisanu porastom protoka podataka i informacija.

This post has already been read 1768 times!

Sve veći protok različitih podataka i informacija u digitalnom obliku danas proizvodi veću ekonomsku vrednost nego razmena svetskih dobara. Neki bi pomislili da se globalizacija polako zaustavlja. Međutim, iako je svetska razmena dobara uravnotežena, a prekogranični tokovi kapitala naglo opali 2008. godine, globalizacija se ne usporava, naprotiv, ona ulazi u novu fazu definisanu porastom protoka podataka i informacija.

Prema izveštaju McKinsey Svetskog instituta “Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova”, digitalni tokovi i razmena informacija, koji praktično nisu ni postojali pre 15 godina, sada imaju veći uticaj na rast BDP-a nego vekovna trgovina robom. Takva promena, iako je omogućila kompanijama da dosegnu međunarodno tržište sa manjim intenzitetom kapitala, ipak sa sobom donosi i nove rizike i izazove.

Svi delovi sveta su povezaniji nego ikad, ali se priroda tih veza suštinski promenila. Iznos prekograničnog protoka podataka danas je 45 puta veći u odnosu na isti period 2005. godine. Predviđeno je da će se rast nastaviti, i to za čak devet puta u narednih pet godina, kako tokovi informacija, pretraživanja, komunikacija, video-zapisa i transakcija nastavljaju da rastu. Osim toga što prenose vredne informacije i ideje, tokovi podataka danas omogućavaju i kretanje roba, usluga, finansija i ljudi. Praktično gledano, gotovo svaka vrsta prekogranične transakcije i povezivanja, sada ima i digitalnu komponentu.

Digitalni oblik globalizacije otvorio je vrata zemljama u razvoju, malim kompanijama, novim preduzećima, kao i milijardama pojedinaca. Desetine miliona malih i srednjih preduzeća širom sveta uspela su da se pozicioniraju kao izvoznici, ulaskom na tržište elektronske trgovine i platformi poput Alibabe, Amazona i eBay-a.
Znate li da se oko 12 odsto ukupne svetske trgovine vrši putem međunarodne elektronske trgovine? Danas i najmanje firme mogu brzo postati globalne – prema izveštaju McKinsey instituta, čak 86 odsto start-up kompanija koje se bave tehnologijama, prijavljuju neku vrstu prekogranične aktivnosti, što stvara uslove da se čak i najmanja preduzeća mogu takmičiti sa najvećim multinacionalnim kompanijama.

Globalne digitalne platforme pojedinci koriste za učenje, traženje posla, predstavljanje svojih talenata i izgradnju sopstvenih mreža kontakata i poznanstava. Oko 900 miliona ljudi na društvenim mrežama ima kontakte sa inostranstvom, a 360 miliona učestvuje u prekograničnoj elektronskoj trgovini. Digitalne platforme za tradici
onalno zapošljavanje, ali i predstavljanje „freelance“ projekata, počinju da stvaraju globalno tržište rada.
To nas dovodi do zaključka da u ovom progresivnom, digitalnom dobu, velike kompanije mogu upravljati svojim međunarodnim poslovima na mnogo bolji i efikasniji način. Koristeći digitalne platforme i alate, oni mogu da učestvuju na brzorastućim tržištima dok održavaju vezu sa svojim virtuelnim timovima u realnom vremenu. Ovo je trenutak kada kompanije treba ozbiljno da preispitaju svoje organizacione strukture, proizvode, imovinu i konkurente!
Analizom McKinsey Svetskog instituta utvrđeno je da su, tokom samo jedne decenije, različite vrste protoka i razmene podataka zajedno uvećale svetski BDP za 10 odsto. Ipak, ne koriste sve zemlje ovaj potencijal. U McKinsey istraživanju, koje rangira čak 139 zemalja po prilivu i odlivu robe, usluga, finansija, ljudi i podataka, uočene su velike razlike između nekolicine vodećih zemalja i ostatka sveta. Singapur se nalazi na vrhu najnovije rang liste, nakon čega slede Holandija, Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Kina je zabeležila rast u povezivanju i dospela na sedmo mesto, ali razvijene ekonomije generalno se više povezuju od zemalja u razvoju. Zapravo, svaka vrsta toka koncentrisana je u malom skupu blisko povezanih zemalja.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, podaci McKinsey-ja pokazuju da zemlje sa ovog podneblja umnogome zaostaju u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope. Naime, kada govorimo o aktivnim internet korisnicima u odnosu na celokupnu populaciju, uočljive su značajne razlike u regionu Zapadnog Balkana u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, od čak 32 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana u ovom segmentu prednjači Slovenija, sa 72 odsto, dok se Srbija nalazi na šestom mestu sa 51,5 odsto aktivnih korisnika interneta. Slika je, ipak, potpuno drugačija ako pogledamo podatke o broju mobilnih telefona u odnosu na ukupnu populaciju – Srbija izbija na visoko drugo mesto, odmah iza Crne Gore. Građani Srbije internet koriste uglavnom putem mobilnih telefona – po čemu je Srbija takođe na drugom mestu, dok je, ako uporedimo broj domaćinstava sa pristupom širokopojasnom internetu, naša zemlja na petom mestu. U korišćenju društvenih mreža, u regionu prednjače Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Albanija, dok Srbija zauzima peto mesto.

Ukoliko analiziramo podatke o korišćenju i promovisanju informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), primetno je da su razlike između regiona Zapadnog Balkana u odnosu na Zapadnu Evropu i dalje velike, pogotovo kada je reč o inovacijama u IKT sferi. Preduzeća u Srbiji su se rangirala na peto mesto u regionu prema stepenu usvajanja novih tehnologija a tek na sedmo, poslednje, mesto prema stepenu korišćenja IKT tehnologija u B2B („business to business“) transakcijama. Prema stepenu korišćenja IKT-a u državnom sektoru Srbija se nalazi na šestom mestu u regionu Zapadnog Balkana, iza Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Albanije i Hrvatske, a isti je slučaj i u merenju uspešnosti vlada u promovisanju IKT u državi.

Nerazvijene zemlje nadoknađuju svoj zaostatak veoma sporo, a njihovo ograničeno učešće skupo je koštalo svetsku ekonomiju. Da je ostatak sveta povećao svoje učešće u globalnim tokovima u istoj vrednosti kao i u najprofitabilnijem kvartalu u protekloj deceniji, svetski BDP bi danas bio veći za 10 triliona dolara, odnosno za 13 odsto. Za zemlje koje su još u razvoju, mogućnosti za rast su i suviše značajne da bi bile ignorisane.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close