Temperature, dobro smo informisani, globalno i kontinuirano rastu, no prema članku objavljenom prošle nedelje u naučnom časopisu Nature, čini se da smo uspeli da zaustavimo rast emisija CO2. Uprkos tome što su emisije ugljen dioksida poslednje tri godine na jednakom nivou, isti vremenski period bio je, s obzirom na prosek, najtopliji od početka merenja. Zaustavljanje rasta emisija ovog atmosferskog gasa naučnicima daje nadu da je moguće redukovati neke od najgorih učinaka klimatskih promena poput suša, poplava, toplotnih udara i porasta nivoa mora.
No, da bi se to i dogodilo, biće potrebno još intenzivnije udruživanje snaga i još više aktivnog rada, još više političkih pitanja oko kojih moramo uspostaviti globalni konsenzus. Između vlada, korporacija, građana i naučnika nužna je najkonstruktivnija moguća saradnja – i to sve u iduće tri godine, smatraju naučnici. Među autorima članka nalaze se bivša UN-ova sekretarka za klimu Kristijanqa Figueres (rukovodilac odeljka pod čijom je ingerencijom bilo potpisivanje Pariskog klimatskog sporazuma) i Hans Joakim Šelnhuber, član međunarodnog Međuvladinog panela o klimatskim promenama i predsednik Potsdamskog instituta za istraživanje posledica klimatskih promena. Oni smatraju da bi temperature mogle početi da se spuštaju ako u iduće tri godine kontinuirano zadržimo emisije CO2 na istom nivou ili ih još snizimo. Jedino tako moguće je početi sanirati štetu koju smo već prouzrokovali.
Figueres u izjavama ističe da je jedino rešavanjem problema klimatskih promena moguće zaustaviti širenje ekstremnog siromaštva i ostvariti ciljeve održivosti Ujedinjenih nacija. Zanimljivo je u svemu ovome da su se klimatske promene i u mejnstrimu, čak i u najkraćim izjavama počele usko povezivati sa oblikom društvenog uređenja i da se masovno počeo isticati njihov uticaj na globalni rast siromaštva.
Autori studije postavili su 6 ciljeva koje je nužno ispuniti do 2020. godine, a čije usvajanje očekuju na G20 samitu koji se održava u Hamburgu idući vikend (7. i 8. jula). Ciljevi uključuju povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje na 30 posto do 2020. godine; razradu i primenu planova dekarbonizacije gradova i država do 2050. godine; 15 posto električnih vozila među novim automobilima u saobraćaju; agrarne reforme, reforme teške industrije i finansijskog sektora, a sve sa zelenim predznakom.
Naučnici se slažu da su tehnološke inovacije i njihova ekonomska primena izrazito ohrabrujuće, no ističu da je za njihovu punu primenu nužna koordinacija ekonomskih, tehnoloških i socijalnih analiza te da njihova primena – na klimatski povoljan način – nije moguća bez kolektivne akcije.
Izvor: Bilten