Vaninstitucionalna kulturna scena u Srbiji razvija se i jača iz više razloga, od potrebe umetnika za eksperimentisanjem i uvođenjem inovacija, do aktuelne borbe za slobodu izražavanja. U tome joj pomažu požrtvovanost umetnika koji rade u ograničavajućim uslovima, ali i novi načini za prikupljanje sredstava kao što je crowdfunding preko kojeg su domaći umetnici u prvih devet meseci 2017. prikupili desetine hiljada dolara. Zahvaljujući pomenutim naporima, naša zemlja može da se pohvali predstavama koje se odvijaju u privatnim kućama i prostorima, besplatnim bioskopskim projekcijama na otvorenom, bogatoj ponudi raznovrsnih tribina, ali i muzičkim festivalima po malim mestima u unutrašnjosti. I sve to bez pomoći države.
Periskop
8. Katalonija – ekonomske posledice nezavisnosti: Uloga novčanika u nacionalnim idealima
Ako se izuzmu ekstremni scenariji, obojeni emocijama „visokog napona“, da bi Katalonija u slučaju otcepljenja preporodila svoju ekonomiju poput Feniksa, ili se, naprotiv, strmoglavila kao arogantni Ikar, još nema pouzdane računice kakva bi budućnost čekala Katalonce koji ostvaruju pet puta veći bruto društveni proizvod od Srbije, ali su „pojeli“ više od njegove trećine sa dugom od 75,4 milijardi evra.
10. Afričke investicije u svetu: Poslovne imperije sa Crnog kontinenta
Dobra vijest za Balkance. Ako nam se posreći, u narednih sedam godina mogao bi nas dopasti barem dio od najavljenih pedeset milijardi dolara investicija planiranih u Evropi i SAD. Investitor? Nigerijski biznismen, Aliko Dangote, koji je ujedno i najbogatiji Afrikanac, čije se lično bogatstvo procjenjuje na nekih 12 milijardi dolara.
12. Na čemu se zasniva uspon meksičke ekonomije: Ozbiljan igrač u američkom „predgrađu“
Nasuprot tvrdnjama iz Sjedinjenih Država da Meksiko počinje i završava u njihovom „predgrađu“, reč je o 13. najjačoj ekonomiji u svetu čija vlada, uprkos zamerkama da je birokratizovana i spora, izgleda da ima više od dva oka za procenu ekonomskih šansi.
14. Megaprojekti na vodi između dobitka i gubitka: Više od života
Suočene sa rastućim potrebama za električnom energijom i vodom, vodeće zemlje u razvoju pokreću sve smelije infrastrukturne projekte na vodi koji su zarad opšteg dobra zagorčali život milionima ljudi. Studije o ekonomskoj isplativosti retko prate projekcije o mogućim štetama usled uništavanja ljudskih i prirodnih staništa, niti se uzimaju u obzir čak i kada upozoravaju da bi tako izazvani gubici bili najmanje dvostruko veći od planirane ekonomske dobiti.
Biznis
18. Privatne robne marke sve više potiskuju brendiranu robu: Epidemija razuma među potrošačima
Privatne robne marke beleže rekordan rast učešća na tržištu najrazvijenijh zemalja, negde čak i preko 40%, jer ni onima sa najdubljim džepom se ne baca novac na brendiranu robu ako mogu da kupe proizvod istog kvaliteta po znatno nižoj ceni. Premda je tržišno učešće takve vrste proizvoda u Srbiji nešto ispod 15%, primetno je da i domaći potrošači slede ovaj trend, koji će sa ukrupnjavanjem maloprodajnih lanaca biti sve prisutniji i kod nas.
20. Kako da srpsko povrće stigne do svetske tezge: Skriveni povrtarski rudnik
Mada nas svet zna po malini, šljivi i višnji, mi sami ne znamo da na svetsko tržište možemo dostojno da izađemo, na primer, sa paprikom, kupusom, šargarepom i krompirom. Ako je naša ponuda povrća prepoznatljiva po kvalitetu i jedinstvenom ukusu kojim se sve manje odlikuje svetska, a lični dohodak može biti višestruko veći nego u proizvodnji pšenice, zašto smo nekonkurentni?
22. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju: Završićemo restituciju najkasnije za sedam godina
Agencija za restituciju obradila je 62,5 odsto podnetih zahteva za povraćaj imovine, a o upehu najbolje govore obim i vrednost imovine koja je do sada vraćena bivšim vlasnicima, ističe direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić i najavljuje da će, uprkos brojnim poteškoćama, restitucija biti završena za pet do sedam godina.
Finansije
26. Poslovni rezultati domaćih korporacija: U inat državi i minornom rastu BDP-a
U prvih šest meseci tekuće godine najveće kompanije kotirane na Beogradskoj berzi potvrdile su da su najotporniji segment domaće privrede, zabeleživši jedan od najboljih polugodišnjih rezultata u poslednjih nekoliko godina. Činjenica da i marginalno berzansko tržište daje doprinos kontroli upravljača i pospešuje rezultate poslovanja, ipak, nije ponukala političare da listiraju velike državne sisteme u kojima su dominantni vlasnici.
28. Dvostruki aršini u naplati poreza na imovinu: Kad je javno tajno
Kada bi svi vlasnici imovine u Srbiji plaćali porez po tom osnovu, to bi bio dobitak ne samo za budžete lokalnih samouprava, već i za poreske obveznike, jer bi se snizile poreske stope. Ali pojam „svi“ kod nas i dalje podrazumeva pre svega građane, dok nepokretnosti u javnoj svojini, za koje se procenjuje da čine više od polovine ukupne imovine u Srbiji, još nisu ni popisane, pa se zato ni ne oporezuju. Primer „dvostrukih aršina“ je i praksa da država ne ubira porez ni u slučaju kada privatni ulagači u fabrike vode eksploatišu izvore koji predstavljaju nacionalno bogatstvo.
30. Kad štediše na silu postanu dioničari banke: Ko paniči prvi, paniči najbolje
U Evropskoj uniji najavljuje se zakonska mogućnost zamrzavanja depozita u slučaju ozbiljne krize u bankama. Kakve mogu biti posljedice već je viđeno u slučaju grčkih, a posebno kiparskih štediša kojima su navrle suze radosnice kada su umjesto keša, polovicu svoje višedecenijske ušteđevine dobili u dionicama banke koja je neslavno propala. Stoga štedišama samo ostaje da na prvi znak da se njihova banka ljulja, požure do šaltera, u skladu sa pravilom da „onaj ko paniči prvi, paniči najbolje“.
32. Banke u CEE i konkurencija na tržištu platnih usluga: Defanzivci, vezni red i napadači
Od januara naredne godine, na teritoriji Evropske unije primenjivaće se izmenjena Direktiva o platnim uslugama (PSD2). To znači da će, ukoliko postoji eksplicitni pristanak klijenata, banke biti u obavezi da podatke o svojim uslugama podele sa ostalim igračima na tržištu, među kojima su najagilnije FinTech kompanije. Konsultantska kuća Roland Berger istraživala je stavove o primeni PSD2 kod 50 banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, a rezultati pokazuju da, uprkos tome što gotovo svi očekuju značajne promene na tržištu, čak 40% banaka još nije donelo odluku o tome kakva će biti njihova poslovna strategija u bliskoj budućnosti.
Temat – (Ne)zavisna kultura: Krici i šaputanja
37. Nezavisna kulturna scena u Srbiji: Ko kritikuje, od države nula dinara
Usled cenzure koja „upravlja“ javnim institucijama kulture, goruće društvene teme pokreću umetnici i građani kroz raznolike i sve brojnije inicijative i programe, razvijajući tako nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji. Glumci igraju predstave u stanovima i kućama, privatne galerije organizuju izložbe umetnika koji otvoreno govore o društvenim anomalijama, a udruženja građana pokreću i sopstvene medije koji izveštavaju o događanjima u kulturi.
40. Nezavisna pozorišna produkcija: Sjaj u tami
U situaciji kada se za kulturu godišnje izdvaja samo 0,68 odsto državnog budžeta a smisao pozorišta se svodi na rasprave da li glumci treba da se pojavljuju nagi na sceni iako mnogi od njih imaju važnijih, egzistencijalnih problema, formirala se nezavisna pozorišna produkcija. Predstave koje pozorišni umetnici sami organizuju, a publika ih podržava da istraju, predstavljaju borbu za teatar koji svetli u društvenom mraku.
42. Pank festival u selu Ladovica: Novac se obrće u gradovima, a mi imamo dušu
Jedno selo u Jablaničkom okrugu sa manje od 1.000 stanovnika, i to pretežno starijih, proslavilo se po festivalu pank muzike koji se održava više od decenije. Premda ga u poslednje vreme finansijski pomaže i opština Vlasotince, to nije dovoljno pa se organizatori za neophodna sredstva i dalje snalaze „na mišiće“. Ipak, uvereni su da će ovaj događaj opstati, jer poznati festivali u gradovima oko kojih se vrti veliki novac „nikad neće imati dušu kao ovaj naš u Ladovici“.
44. Filmstreet: Filmsko obrazovanje na ulici
U godinama „zalaska“ celokupne domaće kulture, kada su svi nekadašnji bioskopi pogašeni i pretvoreni u noćne klubove, ili zvrje prazni dok novi vlasnici ne uvide u šta će da ih pretvore, publika se masovno okrenula modernim sinepleksima u tržnim centrima, gde ima prilike da vidi isključivo najnovije holivudske blokbastere. U takvoj atmosferi osnovno „filmsko obrazovanje“ do nedavno je bilo moguće steći samo u dvoranama Jugoslovenske kinoteke. Ipak, kulturna inicijativa Filmstreet je pre nekoliko godina promenila lice glavnog grada, i doprinela da njegovi žitelji uveče uživaju na otvorenom, uz najpoznatija ostvarenja sedme umetnosti.
46. Putospektiva, događaj za ljubitelje samostalnog turizma: Putovanja koja leče od predrasuda
Jednom mesečno, uvek subotom predveče, ljubitelji putovanja okupljaju se u Reksu i pasionirano slušaju doživljaje onih koji obilaze svet u svojoj režiji, željni da upoznaju lokalne navike. Događaj, koji se neretko pretvara u društvene diskusije, sve češće ima za goste i proslavljene svetske putnike, a autorki Putospektive, Tamari Zidar, saradnju su ponudile i institucije poput SKC-a i Muzeja istorije Jugoslavije.
48. Crowdfunding kao podrška za finansiranje inicijativa u kulturi: Tržište koje ima budućnost
Iako grupno finansiranje u raznim oblicima postoji daleko duže od digitalizacije, ona je omogućila da elektronski crowdfunding postane novo, efikasno sredstvo za prikupljanje sredstava za preduzetnike i umetnike sa kvalitetnim idejama. Putem dve najpoznatije svetske crowdfunding platforme, Kickstarter-a i Indiegogo-a, u Srbiji je tokom 2016. godine prikupljeno 120.000 dolara, a u prvih devet meseci 2017. već preko 200.000 dolara, s tim da je najviše kandidata bilo iz sveta umetnosti – 36 odsto od ukupnog broja prijavljenih projekata.
Intervju
50. Marija Nikolić, naučna novinarka: Mudrost je izvan sigurnosti
Putovanja po nerazvijenim delovima sveta naučila su je da zastane, ostavi po strani tehnološke sprave koje stalno pište, i da se fokusira na lepe stvari i neke nepromenljive istine u životu. Marija Nikolić piše za naučni časopis Elementi i živi i podiže porodicu u nekoliko afričkih zemalja i Srbiji, upijajući narodnu mudrost sa svih mesta na kojima boravi.
Skener
54. Tržište civilnih podmornica: Nova igračka za najbogatije
Najbogatiji su se pomamili za novom igračkom – superluksuznim podmornicama, koje se mogu kupiti „već po ceni od milion dolara“. To je džabe u poređenju sa najnovijim hibridnim modelima jahti i podmornica, budući da se za takav hit u najavi, zasnovan na sofisticiranoj vojnoj tehnologiji, procenjuje da će koštati više od 2,3 milijarde dolara. Na tržištu su u ponudi i luksuzni hoteli – podmornice, a da je očigledno reč o sve profitabilnijem poslu svedoči i to što su se u ovu trku od nedavno uključili Kinezi i Rusi, koji imaju i zajedničke projekte.
56. Hajka na pesak: Peščana oluja na tržištu
Svetska industrija eksploatacije peska je „teška“ 70 milijardi dolara, ali izvori ovog resursa su toliko iscrpljeni da se oko njega vode čak i mafijaški ratovi, iako mnogi i dalje misle da peska ima „na bacanje“. Uprkos sve većoj zavisnosti savremenih industrija od „divovskih“ količina peska i pogubnim ekološkim posledicama usled njegove nekontrolisane eksploatacije, javnost se ponaša tako što – „zabija glavu u pesak“.
58. Uloga pošte u globalizaciji ukupnog međunarodnog saobraćaja: Teškoća dosezanja lakoće
U međunarodnom poštanskom saobraćaju, koji omogućava da pošiljka upućena iz najsiromašnije bude isporučena u najbogatijoj zemlji, osim raspodele prihoda postavlja se i pitanje cena. Primera radi, cena mora da bude pristupačna pošiljaocu iz Srbije, a ukoliko se isporučuje u SAD ili Japan, mora da nadoknadi angažovanje tamošnjih viskoplaćenih poštara. Kako se to postiže?
Nove tehnologije
62. Kontraverze između modernih automobila i ekoloških standarda: Vozaju i kupce i regulatore
Uporedo sa sve pametnijim automobilima koji bi trebalo da ispune sve oštrije ekološke zahteve u pogledu štetnih emisija, došlo je do „ključanja“ u automobilskoj industriji, budući da se pojedinačne prevare sa dizel motorima ubrzano pretvaraju u serijal. Najnoviji, krajnje poražavajući rezultati Međunarodnog saveta za čisti transport (ICCT), koji pokazuju da nova vozila, proizvedena nakon donošenja „evro 6 standarda“, emituju čak četiri i po puta više štetnih gasova u odnosu na postavljene norme, otvaraju pitanje: da li je problem samo u gladi proizvođača za profitom, ili su standardi, uprkos dobrim ciljevima, u ovom trenutku teško dostižni?
Nauka
64. Potraga za besmrtnošću: Šta bi u besmrtnom čoveku ostalo od čoveka?
Nasuprot milijarderima iz Silicijumske doline koji ulažu neverovatne sume u potragu za besmrtnošću i entuzijazmu naučnika koji predano rade na takvim projektima, kritičari opsesije večnim životom upozoravaju da besmrtni čovek fizički više ne bi bio ljudsko biće i što je još gore – nestalo bi sve što ljudskom postojanju daje smisao.
Koktel
66. Zašto uporedo sa ekspanzijom fitnes industrije raste i broj gojaznih: Uzalud novac, znoj i suze
Gobalna fitnes industrija generiše 80 milijardi dolara godišnje, a 2015. je u Evropi ostvarila veće prihode nego najpopulraniji evropski sport – fudbal. Međutim, uporedo sa sve većim brojem onih koji u ime zdravog života i mladalačkog izgleda mahnito vežbaju, padaju sa traka za trčanje, plaču i ponovo ustaju, drastično raste broj gojaznih, pa od viška kilograma pati 1,9 milijardi ljudi u svetu. Ova nelogičnost ukazuje na jedan sasvim drugi fenomen.
68. Povratak berbernica: Muškarci znaju zašto
Svaka moda se brzo menja, pa i ona namenjena muškoj populaciji kada je reč o oblikovanju frizura, brkova i brada. „Sada su popularne brade i frizure potekle od crnačkih muzičara i sportista, ali pitanje je trenutka kada će se trend ponovo okrenuti“, kaže Jelena Milakov, vlasnica beogradske berbernice „Mr. Sweeney Todd“, u kojoj su više od polovine mušterija – strani turisti.
70. Opsesija modernog društva magičnim ciframa: Brojevi s karijerom
Nalepnica na majicima ili vratima stanova „667- sused Zveri“ potiče od poigravanja pop kulture sa apokaliptičnim brojem 666, ali je u svetu rokenrola broj 27 dobio daleko jezivije značenje. Sa razvojem računara i tehnološke kulture, „brojevi s misijom“ su uglavnom proistekli iz matematičkih igrica. Paradoksalno, najveći uspon u karijeri je doživeo broj 23 kao simbol zavere, a koji su hakeri prvobitno prigrlili iz satirične triologije o tinjajućoj ezoteriji u modernom društvu.
Komunikacije
74. Uticaj TV serija na izbor karijere: Biro rada sa malih ekrana
Svima je odavno jasno da televizija poseduje moć da (pre)oblikuje svest svojih gledalaca, ali kada je igrani program u pitanju, uticaj prikazanog sadržaja ne reflektuje se više samo preko prihvatanja novih modnih trendova, već i kroz efektno kreiranje ponude na tržištu rada. U najgledanijim američkim serijama dominiraju likovi policajaca, lekara i advokata, za čije profesije se traži „mesto više“ na fakultetima u SAD.
Reprint
76. Kako će se rat koji je pokrenuo Ryanair odraziti na ovaj region: Ko visoko leti…
Nakon što se Ryanair upustio u rat sa Wizz Airom, easyJetom i Lufthansom, a potom mu je dojučerašnji saveznik Norwegian okrenuo leđa i prešao u neprijateljski tabor, ovu irsku avio-kompaniju počeli su masovno da napuštaju piloti i drugo osoblje, zbog čega će otkazati čak 20.000 letova u narednih godinu dana. Ovaj region može biti jedan od profitera tog rata, uključujući i aerodrome u Beogradu i Nišu.
Vremeplov
78. Razvoj umetničkog tržišta u Srbiji: Povuci, potegni
U Srbiji 19. veka čitaoci su bili i suizdavači knjiga, a to je doba kada počinje polako da se razvija i trgovina likovnim delima, dok muzičko tržište dobija zamah tek početkom prošlog veka. Domaće stanovništvo je najbrže osvojio film, ali i u vreme Kraljevine Jugoslavije domaći filmovi su se proizvodili bez ikakve državne podrške iako su bili izloženi žestokoj stranoj konkurenciji.
Otisak
82. Kongres komunističko – kapitalističke partije Kine
od marta 1978. godine, kada su reforme počele, prosečna stopa rasta u narednih 39 godina iznosila je 9,4 odsto, sa najnižom tačkom od 3,9 odsto 1990. godine i najvišom od 15,2 odsto u 1984. godini (podaci mmf). Udeo Kine u svetskoj ekonomiji 1978. godine iznosio je 2,5 a na kraju 2015. godine 13 odsto, a MMF konstatuje da danas najveći doprinos svetskom ekonomskom rastu daje Kina sa 25,7 odsto, a druga je Amerika sa 21,7 odsto.