Izgleda da naše vlasti imaju dobru računicu za punjenje budžeta prilikom podizanja akciza za određene proizvode. Naime, najavili su da će od prvog januara 2018. utvrditi akcizu na neprženu kafu u iznosu od 85,75 dinara po kilogramu, a na prženu od 107,18 dinara. Tako će budžet prihodovati za još četiri do pet milijardi dinara u narednoj godini. Osim ako građani ne smanje konzumiranje ovog napitka. Ali koliko je to verovatno?
Svuda u istočnoj Evropi upadljivo brzo se povećava broj kafeterija, sa tendencijom daljeg rasta njihovog poslovanja. Pogotovo se traže brendirane, kvalitetne kafe. Na ovo se gleda kao na hvatanje priključka sa zapadnim ekonomijama u kojima se već decenijama podrazumeva da svaki veći grad ima Starbaks i slične poznate kafeterije, dok u bivšim komunističkim državama to ranije nije bio slučaj. No, u narednom periodu će samo pomenuti lanac kafeterija u šest zemalja sa ove teritorije otvoriti 40 ugostiteljskih objekata.
Istočnoevropsko tržište kafe prošle godine je poraslo za 5,3 odsto na 7,45 milijardi dolara dok je u zapadnoj Evropi taj rast iznosio 1,8 procenata, bar sudeći prema podacima Euromonitora. Ovo se objašnjava rastom standarda a samim tim i potrošačke moći.
Rast tražnje za kafom na ovom tržištu pozitivno utiče i na rast u EU, najjačem tržištu ovim napitkom na svetu. Naravno, osim uobičajenog espreso napitka i njegovih modaliteta, kafa se na Istoku pije i u raznoraznim varijacijama. U Srbiji, kao što znamo, i dalje dobar deo građana voli tzv. “tursku kafu”, koja se sada može naći i u poznatim kafeterijama, u veoma širokoj ponudi, počev od raznovrsnih zemalja porekla zrna kafe, pa sve do interesantnih mešavina.
Naša zemlja je upala među 20 svetskih država u kojima se u 2016. najviše konzumirala kafa po glavi stanovnika. Prva na listi je Finska sa 10,3 kilograma po osobi, a slede je Švedska i Slovenija. Na Istoku Evrope kafa se najviše konzumira u sledećim zemljama: Kosovo (5,1 kg), Hrvatska (5 kg), Bosna i Hercegovina (4,8 kg), Estonija (4,6 kg), Crna Gora (4,4 kg), Srbija (3,8 kg) i Makedonija (3,7 kg). Ipak, naša zemlja je jedina u ovoj grupi u kojoj je zabeležen pad apetita za ovim napitkom u odnosu na 2011, verovatno zbog pada standarda, jer u svim okolnim zemljama koje su beležile ekonomski oporavak to je krunisano i rastom potrošnje kafe.
No, treba imati u vidu da je istočno tržište i dalje slabije zasićeno od zapadnog i da upravo zato pruža dobre uslove za rast. Na Istoku Starog kontinenta se naime godišnje pije 1,8 kilograma kafe po osobi, dok je na Zapadu ta brojka 3,3 kilograma.
Izvor: Blumberg