U IT industriji u Srbiji posebno ohrabruje rast startap kompanija čiji proizvodi su veoma konkurentni na globalnom IT tržištu. „Imamo inicijative za podršku lokalnoj startap zajednici, koje otvaraju vrata mladim kompanijama da se uključe u razvoj naših novih rešenja. Pokušavamo da povežemo mlade tehnološke startap firme sa našim korisnicima, i da kroz ovaj kanal obezbedimo finansiranje dobrim novim idejama“, kaže Predrag Ćirković, direktor kompanije SAP za Zapadni Balkan.
BiF: Prema zvaničnim podacima, IT sektor je sa ukupnom stopom rasta od 10% godišnje i rastom softverske delatnosti od 20%, postao najbrže rastuća industrija u Srbiji. Shodno iskustvu kompanije SAP na ovom tržištu, u kojoj oblasti IT industrije vidite najveće konkurentske prednosti Srbije u globalnoj utakmici?
Predrag Ćirković: Veliki deo IT industrije u Srbiji i regionu pretežno se oslanja na IT projekte većeg obima u javnom sektoru. U realnom sektoru privrede, zbog trenutne ekonomske situacije, ređi su veliki IT projekti koji mogu obezbediti opstanak lokalnoj IT industriji. Primetno je da lokalna IT industrija relativno uspešno uspeva da se preorijentiše na izvoz IT usluga u inostranstvo. Ono što me, možda, najviše raduje je rast malih startap kompanija koje imaju ideje, inicijativu i razvijaju IT proizvode koji su ozbiljno konkurentni na globalnom IT tržištu putem interneta.
Kako zbog svega ovoga, tako i zbog tehnološke revolucije (digitalne transformacije) koja se dešava svuda u svetu, verujem da će naročito nezasićena tržišta kao tržište našeg regiona sigurno beležiti rast sledećih par godina.
BiF: Iz Vlade Srbije najavljuju da će jedan od prioriteta ekonomske politike biti razvoj elektronske uprave. Koja rešenja bi po Vašoj oceni bila ključna kao osnova koja bi predstavljala „odskočnu dasku“ za razvoj elektronskih servisa u narednom periodu?
Predrag Ćirković: Mišljenja sam da je prava „odskočna daska“, zapravo, uvođenje jedinstvene centralizovane IT platforme koja bi se fokusirala na rešenja centralizacije finansija, HR-a i efikasne elektronske komunikacije sa građanima.
BiF: Kao jedan od ekonomskih prioriteta Srbije istaknuta je i digitalizacija privrede. Imajući u vidu da domaću privredu u najvećem broju čine male firme sa ograničenim budžetima za ulaganja, gde vidite realne mogućnosti da se taj proces brže pokrene?
Predrag Ćirković: Za svaku državu je dobro da razmišlja u pravcu kako može procese između države i privrede olakšati, optimizovati i ubrzati kako bi se omogućio što bolji poslovni ambijent. Takođe, država može ponuditi kroz institucije i državna preduzeća IT platforme, koje će lokalnoj privredi omogućiti konkurentnost u odnosu na globalne igrače – recimo, u vidu centralizovane deljene web komerc platforme. Ovakva platforma bi omogućila maloj i srednjoj privredi da konkuriše velikim firmama kao što je, na primer, Alibaba.
BiF: Sa stanovišta poslovanja SAP-a, koje industrijske grane u Srbiji prednjače u digitalizaciji?
Predrag Ćirković: Po prirodi stvari, uglavnom prednjače telekomunikacije, bankarske i retail industrije.
BiF: Srbija je krenula i u intenzivniji razvoj naučno-tehnoloških parkova s ciljem da se ubrza komercijalizacija naučnih saznanja i kroz spregu nauke i biznisa podstakne dalji razvoj inovacija. U kojoj meri to poboljšava poslovni ambijent za kompaniju kao što je SAP?
Predrag Ćirković: Lokalni razvoj inovacija je uvek pozitivan. SAP se trudi da ovu vrstu razvoja podrži kroz saradnju sa akademskom zajednicom i univerzitetima.
BiF: Šta su osnove te saradnje i da li je to mogućnost da se obezbede odgovarajući kadrovi, s obzirom da su IT stručnjaci izuzetno deficitarni u Srbiji?
Predrag Ćirković: Da, definitivno. Proces edukacije mladih ljudi je uvek dobra investicija, kako za SAP tako i za mlade u Srbiji. Ipak, to je proces koji traje i koji ne sme biti zaustavljen. Mislim da ćemo prve kadrove videti već 2018. i 2019. godine.
BiF: SAP je pokrenuo i programe podrške ovdašnjoj startap zajednici. Na koji način mladi sa inovativnim idejama mogu da sarađuju sa vašom kompanijom i šta je zajednički interes?
Predrag Ćirković: Kompanija SAP ima inicijative kojima učestvuje u podršci lokalnoj startap zajednici. Na primer, već drugu godinu zaredom organizuje InnovMatch takmičenje koje ima za cilj da omogući inovativnim kompanijama, startapima, programerima, preduzetnicima i studentima iz cele centralne i istočne Evrope da rešavaju specifične poslovne slučajeve, i da uz korišćenje SAP Cloud Platforme pomognu velikim kompanijama da stvore novu vrednost za svoje korisnike. Takvim pristupom SAP otvara vrata mladim kompanija da se uključe u razvoj novih rešenja i postanu deo SAP poslovnog ekosistema.
BiF: Imajući u vidu da je tržište kapitala koji podržava startap ideje u Srbiji i dalje nedovoljno razvijeno, da li shodno iskustvima u razvijenim zemljama, kompanije poput SAP-a mogu da doprinesu i razvoju odgovarajućih fiansijskih mehanizama za veću dostupnost kapitala inovativnim početnicima?
Predrag Ćirković: SAP kroz svoju InnovMatch inicijativu pokušava da spoji mlade tehnološke startap firme sa svojim postojećim korisnicima i da kroz ovaj kanal obezbedi finansiranje dobrim novim idejama.
BiF: SAP na svojim forumima promoviše nove svetske trendove za uključivanje kompanija u takozvanu četvrtu industrijsku revoluciju. Šta je od inovativnih rešenja najzastupljenije u domaćim kompanijama?
Predrag Ćirković: Od novih inovativnih rešenja najzastupljeniji su SAP HANA baza podataka nove generacije i industrijski fokusirana rešenja na bazi novih tehnologija. Takođe se vidi rastući trend interesovanja kupaca za novim rešenjima poput Omnichanell Web Comerc platforme, marketing automatizacije, HR i CRM rešenja u cloud-u.
BiF: Koliko kompanije u Srbiji prepoznaju potencijal „virtuelne realnosti“ kao nove mogućnosti ne samo za prezentaciju i promociju svojih ponuda, već i u samom procesu poslovanja?
Predrag Ćirković: Mišljenja sam da je koncept „virtuelne realnosti“ i globalno još uvek u začetku. Tehnologija je već neko vreme prisutna, ali smo sada u periodu istraživanja na koje sve načine ova tehnologija može olakšati poslovanje. Ipak, imao sam priliku da vidim i firme u Srbiji koje se bave razvojem ove tehnologije, kako za inostrane tako i za domaće klijente.