Nove usluge su pre svega „čedo“ novih tehnologija, pa stoga ne čudi da u trci ko će najviše zaraditi uslužujući svet predvode SAD, sa rekordnim prošlogodišnjim izvozom usluga od 777,9 milijardi dolara, dok konkurencija zaostaje – Kina ima problem manjka dobro plaćenih poslova u uslužnom sektoru, a EU se sučava sa niskom produktivnošću ovih delatnosti i barijerama na „jedinstvenom“ tržištu. U Srbiji usluge čine više od 60% BDP, a njihov izvoz raste brže od izvoza robe. Premda je najagilniji IT sektor, državni servisi su i dalje poludigitalni, a tehnološke startap firme se žale na regulatorna ograničenja u razvoju novih usluga, poput fintech inovacija na finansijskom tržištu. Nove usluge su, međutim, sve vidljivije i u tradicionalnim delatnostima kao što su poljoprivreda, ili turizam i ugostiteljstvo, gde je nagli porast broja stranih turista, naročito u Beogradu, pokrenuo privatnu inicijativu od centra do periferije.
Periskop
08. Međuzavisnost Evrope i Rusije u energetskom sektoru: Partnerstvo bez trunke poverenja
Evropska unija će do 2030. godine uvoziti 70% energenata koje troši, a u međuvremenu će njene sopstvene zalihe nafte i prirodnog gasa drastično opasti. Uvoz energenata iz Rusije već drugu godinu uzastopno probija rekorde i ne pokazuje naznake mogućeg opadanja u budućnosti. Rusija, s druge strane, četrvrtinu svog BDP duguje prodaji energenata Evropskoj uniji. Ova ogromna strateška međuzavisnost je, paradoksalno, kreirala drastičan animozitet između dve strane umesto da ih približi.
12. Efekti Orbanovog ekonomskog nacionalizma pred izbore u Mađarskoj: Sve će to država povratiti
Prema anketama uoči aprilskih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, vladajuća stranka Fides premijera Viktora Orbana i dalje je najpopularnija među biračima. Od kako je u maju 2010. godine došao na vlast, Orban je u stalnom sukobu sa Briselom koji ga optužuje za autokratizam, ksenofobiju i nepoštivanje osnovnih postulata zapadne demokratije. Podjednako kontraverzna je i njegova ekonomska politika renacionalizacije, popularno nazvana „orbanomics“, koja se uprkos očekivanjima zapadnih analitičara pokazala uspješnom. Za sada.
16. Sundarbans – život u „predivnoj šumi“: Narod sa samo tri zanimanja
Na granici Indije i Bagladeša nalazi se najveći nacionalni park u svetu, čiji stanovnici već vekovima grade kuće od blata i žive od samo tri zanimanja: ribolova, poljoprivrede i sakupljanja šumskog meda. Ova prirodna idila uključuje i pretnju nekih od najvećih predatora na zemlji, ali još veću opasnost najavljuju prognoze da će ona nestati zauvek zbog posledica klimatskih promena, koje će siromašnim stanovnicima Sundarbansa isporučiti bogatiji žitelji planete.
Biznis
18. Kako poslovni lideri vide ekonomska kretanja: Optimizam uz dozu opreza
Poslovni lideri u svetu i u Srbiji izražavaju najveći optimizam u protekle tri godine u pogledu perspektiva privrednog rasta i novog zapošljavanja, ali i zabrinutost zbog sve izraženijeg nedostatka kvalifikovanih radnika.
22. Radivoje Perović, Patent Co: Poljoprivrednici sve više razmišljaju kao biznismeni
U gotovo tri decenije poslovanja kompanija Patent Co prešla je dug put od malog porodičnog preduzeća koje se bavilo industrijskom svojinom i patentima do proizvođača hrane, predsmeša i dodataka za ishranu goveda, svinja i živine, koji svoje proizvode izvozi na više od trideset tržišta na pet kontinenata. Tajna njenog uspeha je u pronalaženju prave motivacije, ali i u prepoznavanju važnosti ulaganja u istraživanje i razvoj. „Dok su velike međunarodne kompanije zauzete optimizacijom svojih troškova, manji proizvođači postaju pokretači inovativnog razvoja, što smo i mi prepoznali kao svoju šansu za internacionalizaciju našeg poslovanja“, objašnjava Radivoje Perović, direktor Patent Co.
24. Anja Ivana i Aleksandar Milić, Arhi.Pro: Uspešan posao je kao dobar brak
Kako jedna domaća kompanija sa 200 zaposlenih može u svom poslovanju da objedini sve ono što je sada samo stara slava nekadašnjih jugoslovenskih giganata u projektovanju i građevinarstvu? Odgovor su ponudili vlasnici kompanije „ArhiPro“, koji su „dokazanu recepturu“ osavremenili novim znanjem i tehnologijama.
26. Tatjana i Rade Vučićević, Art Ival: Ljubav i čokolada
Rade i Tatjana Vučićević uputili su se u svet vrhunske čokolade u gorkim vremenima devedesetih, a sada ručno izrađuju više od 200 čokoladnih proizvoda jedinstvenog ukusa. Uspeli su zahvaljujući entuzijazmu, a ni danas ne žele da prerastu u industrijsku proizvodnju, ali im je veoma stalo da i svojim primerom dokažu da je domaća konditorska industrija po kvalitetu daleko iznad mnogih uvoznih proizvoda.
Finansije
28. Zašto nema stručne analize o efektima državnih podsticaja za investitore u Srbiji: Politički marketing o trošku građana
Ekonomskim istraživačima u Srbiji, a kamoli široj javnosti, nisu dostupni podaci o tome koliko su kompanije koje je država izdašno subvencionisala doprinele razoju domaće privrede, iako ekonomisti godinama insistiraju da se konačno izađe sa preciznom računicom koliko je takva politika isplativa. Oni navode da čak i da je tačna računica po kojoj je očekivano vreme za povrat podsticaja kroz javne prihode 14 meseci, ti efekti su izačunati samo na osnovu podataka o direktnim novčanim ulaganjima države, bez ostalih troškova koji su najčeće deo podsticaja, kao što je ustupanje investitorima zemljišta bez naknade, ulaganje u infrastrukturu, oslobađanje od PDV-a, poreza i doprinosa.
32. Uloga finansijskog eksperta u arbitražnim i sudskim sporovima: Kako prepoznati pravog?
Finansijski eksperti mogu mnogo da pomognu u sudskim i arbitražnim postupcima kada je potrebno izvršiti kvantifikaciju štete i argumentovati tako obračunati iznos. Stoga, strane u sporu treba da angažuju finansijske stručnjake koji zaista imaju odgovarajuće znanje i kvalifikacije.
34. Prva tri meseca turske valute na zvaničnim kursnim listama u Srbiji: Lira još traži svoje mesto
Turska se sa ukupnom razmenom vrednom 998,6 miliona evra našla na 12. mestu najvećih trgovinskih partnera Srbije, a lane su turisti iz ove zemlje bili po brojnosti na trećem mestu od ukupnog broja stranaca koji su boravili kod nas. Stoga je dalje jačanje međusobne ekonomske saradnje bio glavni razlog za uvođenje turske lire na zvanične kursne liste u Srbiji, ali se efekti ove mere tek očekuju, „što će prevashodno zavisiti od poslovnih politika samih kompanija, kao i banaka sa kojima sarađuju“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Temat: Nove usluge Lice i naličje najvećeg posla na svetu
37. Sektor usluga u svetu i Srbiji: Biznis koji vrti bilione
Sektor usluga u Kini stvara više od polovine BDP-a, u Sjedinjenim Državama zapošljava čak 75% od ukupnog broja radnika, i čini dve trećine privrede Evropske unije. Usluge su najveći svetski biznis, ali se čak i u najrazvijenijim zemljama dešava da njihov razvoj usporavaju birokratske ili političke prepreke. Uslužni sektor je sve konkurentniji i u Srbiji i upravo ta delatnost predstavlja kopču pomoću koje naša privreda hvata korak sa razvijenijim ekonomijama, smatra ekonomista Ivan Nikolić.
40. Fintech u Srbiji: Savladavanje regulatornih prepreka
Brz tehnološki razvoj uneo je značajne promene i u poslovanje finansijskog tržišta. Inovacije u ovom sektoru omogućavaju veću dostupnost finansijskih usluga, često za nižu cenu od one koju nude banke, fondovi, osiguravajuće kuće… Međutim, zakonodavstvo nije svuda ravnomerno uhvatilo korak s ovim trendovima, pa pojedini fintech startapovi u našoj zemlji ne mogu da ostvare svoj pun poslovni potencijal zbog regulatornih ograničenja.
42. Nova rešenja za agrarnu proizvodnju: Budućnost je u preciznoj poljoprivredi
Najveći deo novih agrotehničkih usluga zamišljen je kao podrška konceptu „precizne poljoprivrede“, od prikupljanja najvažnijih podataka o vremenu, stanju zemljišta, useva i kretanju štetočina, do programa koji omogućavaju plansku proizvodnju. Ako se doskorašnje minimalno prisustvo informacionih tehnologija u domaćem agraru pravdalo slabim ekonomskim pokazateljima u ruralnim sredinama, pojava domaćih kompanija i institucija koje su počele da razvijaju sopstvena rešenja trebalo bi, posledično, da dovede do jeftinije i obimnije primene takvih rešenja u poljoprivredi. Praksa, međutim, pokazuje da je odgovarajuća obuka poljoprivrednika za primenu novih tehnologija važnija od novca.
44. Kako država digitalizuje svoje usluge: Put do birokratije bez šaltera i hartije
Usluge koje država preko svojih organa i institucija nudi privredi uglavnom su poludigitalne, odnosno podrazumevaju da se deo procedure odvija online, da bi se ostatak postupka završavao pred nekim od šaltera. U međuvremenu se priprema teren za potpunu digitalizaciju, ali to podrazumeva da obe strane, i država i budući korisnici, budu spremni i da pruže i iskoriste takve usluge.
46. SrediMe – kako osmisliti i plasirati novu uslugu u Srbiji: Velika promena na malom tržištu
Posle velikog uspeha sa portalom, a kasnije i aplikacijom za online naručivanje hrane Donesi.com, bračni par Ivana i Vladan Zirojević odlučili su da se ponovo okušaju u preduzetništvu. Njihov novi poduhvat je usluga SrediMe, aplikacija koja povezuje salone za friziranje i negu lepote sa korisnicima, tako što omogućava pregled salona, tretmana i slobodnih termina, kao i online zakazivanje. Ivana Zirojević za B&F kaže da domaće tržište digitalnih usluga, iako relativno malo, nudi dobre poslovne prilike onima koji pravilno procene potrebe korisnika i odaberu odgovarajuću tržišnu nišu.
48. Novosti u turističkim i ugosteljskim uslugama prestonice: Mnogo lica istog grada
Statistika po kojoj je Beograd posetilo 1,2 miliona turista u prošloj godini, od kojih su ogromnu većinu činili stranci, ni izdaleka ne odslikava kako su različiti jezici koji se sve više čuju na beogradskim ulicama promenili njegovu turističku i ugostiteljsku ponudu i pokrenuli privatnu inicijativu od centra do periferije.
Intervju
51. Ljubomir Stanišić, umjetnik kulinarstva, medijska zvijezda i preduzetnik: Bez prazne priče
Svijet jeste postao globalno selo, ali ne ide baš sve preko interneta, pogotovu inicijalni izlazak na novo tržište. Email je dobar, Skype još bolji ali poslovni odnosi se grade kroz lični kontakt i baziraju na međusobnom povjerenju, što je puno lakše izgraditi kroz kontakte licem u lice. Ljubomir Stanišić, koji je prije svega uspješan poslovni čovjek u Portugalu, kao temelje poslovne kulture u ovoj zemlji navodi „iskrenost i bez prazne priče“. Za sve one koji vjeruju da imaju šta ponuditi na portugalskom tržištu, bilo da je riječ o proizvodima ili uslugama, možda bi bilo dobro da zapamte onaj dio, „bez prazne priče“.
Skener
54. Da li je moguće proizvesti organski med u Srbiji: Tako blizu, a tako daleko
Ako je jasno da proizvodnja organskog meda zahteva prirodne uslove koje u eri zagađenja nije lako obezbediti, te da je zahtevan i prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, problem da se takav med, kad je već proizveden, plasira na tržište zvuči kao za rubriku „verovali ili ne“. Ipak, na to se žali ono malo pčelara koji proizvode organski med u Srbiji.
56. Šta se događa sa novim automobilima koji se ne prodaju: Bolje na otpad, nego na sniženje
Hiperprodukcija novih modela automobila se ne zaustavlja, uprkos činjenici da prodaja ne prati proizvodnju, niti proizvođači žele da ugroze svoj profit značajnim snižavanjem cene za primerke koji ostanu neprodati. Rađe ih gomilaju na parkinzima, sa kojih bi trebalo da budu uklonjeni nakon dve godine i poslati u reciklažu. Upućeni, međutim, uglavnom preporučuju da je bolje kupiti proveren polovan auto iz oglasa, nego novi automobil koji je „čučao“ uparkiran dve godine, zato što njemu najčešće, pored akumulatora, moraju da se promene i kočnice, koje u međuvremenu propadnu.
58. Botoksomanija: Proglasi starost za sramotu i bićemo milijarderi
Učeći kako da se zaštitimo od najjačeg prirodnog toksina stvorili smo biološko oružje, a zatim ga transformisali u zlatnu koku estetske medicine – botoks. Prema nekim procenama, samo ovaj deo svetskog tržišta estetske hirurgije trenutno vredi oko četiri milijarde dolara i udvostručiće se do 2025. godine.
60. Industrija proizvodnje snega i leda: „Nema zime“ kad nema zime
Nova vremena stvaraju nove poslovne prilike, a klimatske promene pogotovo. Povećana globalna potražnja za „ledenim proizvodima“ – od snega na skijaškim stazama pa do kockica leda u čaši koka-kole – danas kreira industriju vrednu nekoliko milijardi dolara, koja ima veliki potencijal za dalji rast u godinama pred nama. Jedina negativna strana? Njen nagli razvoj dovešće do daljeg ubrzavanja globalnog otopljavanja…
Nove tehnologije
62. Ko su potencijalni klijenti kompanije SpaceX: Karta do Marsa u jednom pravcu
Dok je u Srbiji čast da se voze autobusima ofarbanim u vozove pripala samo pojedincima koji su kupili kartu za nepostojeći metro, u svetu se ozbiljno zahuktao razvoj svemirskog saobraćaja. Preduzetnik Ilon Mask uspeo je da pošalje do sada najsnažniju raketu van naše planete, sa ciljem da ubuduće pruža prevozničke usluge državama kojima je potreban prenos gabaritnih bezbednosnih satelita, ali i sa do nedavno neverovatnom idejom da prevozi ljude u svoju koloniju na Marsu.
Nauka
64. Drevne civilizacije i alkohol: Bogovi s „pivskim“ stomakom
Osnovni postulat nauke da mora biti trezvena ne znači da se naučnici nisu detaljno pozabavili ulogom alkohola u ljudskoj istoriji. Dosadašnji nalazi pokazuju da je već u antičko doba alkohol bio odlična prilika za zaradu, a država pokušavala da to tržište „dovede u red“ i spreči zavisnost, naročito kod mladih.
Koktel
66. Muzej banjskog lečenja: Umereno, po taktu igrati
U izuzetno zanimljivoj i sveobuhvatnoj postavci „Muzej banjskog lečenja“ u Vrnjačkoj Banji, koja je nastala saradnjom ove opštine i Muzeja nauke i tehnike, posetioci se mogu upoznati i sa preporukama lekara pacijentima poput one da igraju kolo „umereno i po taktu“, ali i sa istorijom preduzetničke inicijative koja je selo Vrnjce pretvorila u jedno od najpoznatijih turističkih mesta u Srbiji.
68. Klubovi ljubitelja društvenih igara: Kada igra postane posao
Širom zemlje raste broj specijalizovanih ugostiteljskih objekata koji, osim standardne ponude pića i grickalica, svojim gostima pružaju mogućnost da učestvuju u društvenim igrama. Ovaj poslovni model zahteva brojna ulaganja ali, prema rečima sagovornika B&F-a, uvek se isplati raditi ono što volite.
72. Naizgled sulude a uspešne poslovne ideje: Čudnovati putevi tržišni
Neočekivani uspeh poslova poput iznajmljivanja koza klijentima kao što je kompanija Google, a koje „ekološki“ brste nepoželjne biljke u okolini, mogućnost da dobijete ličnog asistenta za mamurluk nakon lude noći, ili da kupujete kertridže za štampače od monaha koji ih pune bojom spravljenom na „svetom mestu“, dokaz su da nisu čudnovati samo putevi gospodnji, već i putevi tržišni.
Komunikacije
74. Policijski marketing: Kada Instagram zameni pendrek
Zahvaljujući razvoju tehnologije kriminalcima su otvorene do sada neslućene mogućnosti za brzu zaradu i izvrdavanje zakona, ali ni policija nije sedela skrštenih ruku – organi reda i mira počeli su da prave ozbiljne marketinške kampanje usmerene na prevenciju prekršaja i zločina, kao i da se služe savremenim alatima u identifikovanju onih koji krše zakon. Pored sve boljih onlajn veština, policajcima je od koristi i opsesija ljudi društvenim mrežama, koje mnogi kriminalci koriste i dok su „u ilegali“ i tako se razotkrivaju.
Reprint
78. Polemike oko finansijske neravnoteže među članicama EU: Ko se, ustvari, ovajdio?
Tinjajuću polemiku ne samo među političarima, već i u medijima, ko je gubitnik a ko dobitnik po osnovu članstva u Evropskoj uniji, rasplamsala je najnovija analiza ekonomiste Tome Piketija. Naime, jedan od najpoznatijih istraživača nejednakosti u svetu tvrdi da se iz novih članica EU odliva daleko više novca nego što se u njih uliva iz evropskih fondova. Kao glavni razlog za takvu neravnotežu navodi to što su kompanije iz razvijenijeg dela Unije, a posebno iz Nemačke, svojim ulaganjima preuzele vlasništvo nad polovinom privrede, odnosno nad polovinom preduzeća u državama centralne Evrope.
Vremeplov
80. Tržište knjiga u antičkom Rimu: Nisi sišao s uma pa da moje pesme pazariš za pare?
Za razliku od doba Rimske republike, kada su knjižare bile malobrojne i služile samo za prepisivanje starih dela, u vreme Carstva su se umnožile i ponudile nove usluge – popularnu literaturu savremenih pisaca i novi format, kodeks, koji su reklamirale kako „može da stane u šaku“. Pisci, međutim, ni u rimskoj demokratiji, ni u diktaturi, nisu imali zaradu od prodatih knjiga.
Otisak
82. Đavolov advokat
Danas kada sve brojniji diktatori širom sveta pokušavaju da se predstave kao sveci i bore se s istim takvim protivnicima, njihovi advokati su na muci koga da brane a koga da osporavaju.