Home VestiEkonomija Nemačka i Srbija nastavljaju saradnju na reformi javnih finansija

Nemačka i Srbija nastavljaju saradnju na reformi javnih finansija

by bifadmin

Povodom 15 godina aktivnosti projekta Nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija u Srbiji“, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Srbije, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) predstavila je rezultate ovog projekta i pod sloganom “Recept za budućnost” najavila otpočinjanje novog.

Velikom broju uvaženih gostiju i predstavnika medija na svečanom skupu održanom u „Aeroklubu“, obratili su se predstavnici Ambasade Savezne Republike Nemačke, Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Državne revizorske institucije i GIZ-a.

“U saradnji sa partnerima iz Ministarstva finansija, Poreske uprave i Državne revizorske institucije, Nemačka razvojna saradnja podržava reformu javnih finansija u Srbiji od 2002. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da je ta saradnja protekla uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, kao što mi je zadovoljstvo i da najavim da će sprovedene aktivnosti biti nastavljene otpočinjanjem novog projekta pod nazivom “Reforma javnih finansija – Finansiranje agende 2030”. Novi projekat će nastaviti saradnju sa dosadašnjim partnerima i pružati podršku u koordinaciji politika za implementaciju globalnih ciljeva održivog razvoja agenda 2030.,” rekla je pozdravaljajući goste skupa i medije Katrin Majke Čiganovski, rukovodilac Privrednog odeljenja pri Ambasadi Savezne Republike Nemačke.

Među mnogobrojnim aktivnostima i rezultatima projekta “Reforma javnih finansija” Čiganovski je istakla uvođenje sistema poreza na dodatu vrednost 2005.godine i reforme sprovedene u cilju efikasnosti i orijentisanosti Poreske uprave ka potrebama građana: “Uvođenjem sistema poreza na dodatu vrednost do sada je generisan prihod od preko 35 milijardi evra što je jednako bruto nacionalnom dohotku koji je Srbija ostvarila prošle godine. Ovo je veoma merljiv rezultat, kao što je merljiv i stav građana o radu Poreske uprave. U prvom talasu ispitivanja, na reprezentativnom uzorku od nekoliko stotina privrednih subjekata, na pitanje „Koliko ste zadovoljni uslugom Poreske uprave?“ 2014. godine odgovor „Zadovoljan sam“ dalo je 42 odsto ispitanika, dok je u decembru 2017., procenat pozitivnih odgovora porastao je na 52 odsto.“

“Iskustva tokom saradnje na ovom projektu su veoma pozitivna, jer su naši partneri ponudili izuzetnu stručnost i spremnost za zajedničko planiranje radi preciznijeg odgovora na zahteve korisnika i pokazali brzinu i fleksibilnost. Podrška koja je najpre bila fokusirana na Poresku upravu kasnije je proširena i na Ministarstvo finansija i Državnu revizorsku instituciju, a posebno bih istakla podršku pruženu u izradi “Programa reformi upravljanja javnim finansijama 2016-2020”, strateškog dokumenta veoma važnog za Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija i implementaciji različitih pregovaračkih poglavlja”, izjavila je ispred Ministarstva finansija Republike Srbije, državni sekretar Mirjana Ćojbašić i najavila da će u narednom periodu aktivnosti u okviru projekta biti usmerene na reviziju “Programa reformi upravljanja javnim finansijama 2016-2020”, pripremu novog akcionog plana za 2019. i 2020. godinu, te da će reformske aktivnosti biti nastavljene i u periodu nakon toga.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković konstatovala je da uz podršku Nemačke razvojne saradnje i veliko razumevanje, stručnost i posvećenost GIZ-a, rad Poreske uprave ide u smeru primene najboljih međunarodnih iskustava i dodala:”Iskustva koja nam prenose kolege iz Nemačke smatramo dragocenim i veoma primenjivim u našem svakodnevnom radu. Korist koju imamo od saradnje sa GIZ-om je konkretna i upotrebljiva u specifičnostima i kompleksnosti okruženja u kome funkcioniše Poreska uprava.GIZ je fleksibilan, GIZ je brz i jako dobro razume naše potrebe.”

Kao najznačajnije aktivnosti sprovedene u okviru projekta Markovićeva je istakla pomoć na jačanju preventivne uloge Poreske uprave, pre svega kroz edukaciji poreskih obveznika i razvoj poreske kulture. U tom kontekstu pomenula je kampanje poput dobro poznate “Porez plati da ti se dobrim vrati”, kao i trenutno aktuelnu edukaciju “Poreski čas”, koju je do sada pratilo preko 1000 đaka u devet osnovnih škola. Takođe, navela je Marković, pokrenut je projekat „Vaš poreznik“, koji podrazumeva otvaranje niza šaltera na kojima građani mogu da dobiju sve informacije koje se tiču poreza, ali i asistenciju u popunjavanju dokumentacije koja je za to potrebna. Prvi šalter „Vaš poreznik“ otvoren je početkom jula 2017. godine, a u ovom trenutku ovi šalteri aktivni su u 37 filijala širom Srbije. „Izuzetno je važno i da smo kroz niz specijalizovanih obuka i studijskih poseta Nemačkoj uspeli da podignemo nivo stručnosti poreskih službenika, pre svega inspektora. U tom smislu je važno i uspostavljanje Poreske akademije, insititucionalnog oblika preko kojeg će se ostvariti stručno usavršavanje i poresko obrazovanje zaposlenih u Poreskoj upravi.“

Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije naglasio je da se saradnja Državne revizorske institucije i GIZ-a u proteklom periodu ogledala u podršci za sprovođenje mera efikasnog finansijskog upravljanja, kontrole i interne i eksterne revizije, kao i na izradi sveobuhvatne strategije za upravljanje ljudskim resursima. „Ta aktivnost se nastavlja dalje ka izradi programa kontinuirane profesionalne edukacije, praćenja učinka zaposlenih i karijernog razvoja. GIZ je dobro prepoznao važne ciljeve i dao nam na raspolaganje svoje kapacitete. Mislim da je ovo dobar recept za budućnost javnih finansija u Srbiji i da sistematskim udruženim radom relevatnih državnih organa u oblasti finansijske kontrole pod okriljem GIZ na ovom polju za nekoliko godina možemo očekivati još bolje rezultate“, zaključio je Sretenović.

Vođa projekta “Reforma javnih finansija” dr Birger Nere ispred GIZ-a pozdravio je skup na veoma neformalan način, aludirajući na sličnost projekta i popularne reform torte.“Reform torta predstavlja odličan simbol reforme javnih finansija jer vam je i za jedno i za drugo potreban kvalitetan recept, kvalitetni sastojci, odgovarajuća oprema , ljudi, ali i vreme. Recept su programi, sastojci su zakoni prilagođeni međunarodnim standardima, oprema i pribor su institucije i organizacije koje učestvuju u procesu, a ljudi su svi oni koji na tome rade. Kada je šporet u pitanju, nisam baš sigiran, ali rekao bih da je to javnost koja ume da “zaprži stvari” ako sve ne ide brzo i besprekorno. Takođe, i za reform tortu i za reforme finansija važno je da se procesu posveti tačno onoliko vremena koliko je potrebno da bi se tek na kraju videlo da li je sve uspelo kako treba, kao što će i svet, koji je u stalnim promenama, tražiti stalno novu tortu i nove reforme. Na kraju, dodao bih da je za oboje potreban i novac, a upravo to odražava naziv novog projekta “Reforma javnih finansija – Finansiranje agende 2030.”

Pročitajte i ovo...