Vodeći svetski mediji jednoglasno ocenjuju da trodnevni samit G-7 koji počinje u subotu, u Bijaricu na jugu Francuske, najverovatnije predstavlja početak kraja postojećeg svetskog poretka zbog sve dubljeg razdora između lidera sedam najvećih svetskih ekonomija, koji po svoj prilici ovaj sastanak po prvi put neće okončati zajedničkim zaključcima.
Analitičari očekuju da će se pored tema vezanih za ekologiju i životnu sredinu, na sastancima razgovarati o odnosima Vašingtona i Teherana, Bregzitu, sve većim socijalnim nejednakostima, o povratku Rusije u klub najvećih (G-8) i o univerzalnom oporezivanju tehnoloških divova.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će iskoristiti samit G-7 kako bi pokušao da smanji tenzije između SAD i Irana i da će tražiti promene globalnih zakona o korporativnim porezima, kako bi kompanije poput Gugla i Amazona plaćale više. Dodao je da će predstaviti planove za promenu sistema u kojem tehnološki giganti mogu da prijavljuju profit u zemljama s niskim porezima, bez obzira odakle dolaze prihodi, piše Gardijan.
Francuski predsednik je upozorio na „duboku krizu demokratije u Evropi i drugde“, rekavši da je na liderima da odbrane i obnove multilateralizam, preispitaju kapitalizam, ponovo definišu demokratiju i da je ne ostave nacionalistima. On je, kako ukazuje Gardijan, ocenio da su klimatske promene jedan od najvećih strahova građana širom sveta i jedan od činilaca koji podstiču sve veći bes prema kapitalizmu.
Naklonjenost Britanije prema Trampu predstavlja još jedan rizik koji može otežati put ka pronalasku zajedničkih stavova tokom predstojećeg sastanka G-7, koji je ionako opterećen prekoatlantskim razdorima, ukazuje agencija Rojters.
Nepoznato je kakve će stavove zauzeti britanski premijer Boris Džonson u situaciji kada opada uticaj Britanije u Evropi, a raste njena zavisnost od Sjedinjenih Država. Mnogi analitičari smatraju da će se zbog potencijalnih trgovinskih sporazuma sa SAD, Džonskon oprezno ograditi od ostalih lidera koji imaju multilateralni pristup svetskoj politici.
S druge strane, ocenjuje Rojters, Makron će, kao pobornik multilateralizma, pokušati da uspostavi ujedinjeni front u što više oblasti, pa su osim lidera SAD, Francuske, Nemačke, Britanije, Italiije, Japana, i Kanade, te Evropske unije, na sastanak pozvani i lideri Australije, Burkine Faso, Čilea, Egipta, Indije, Senegala, Ruande i Južne Afrike.
Ovogodišnji samit G-7 će najverovatnije biti završen bez usaglašene zajedničke izjave, prvi put u svojoj 44-godišnjoj istoriji, što ukazuje na sve dublji razdor između lidera sedam najvećih svetskih ekonomija, ocenjuje američka televizijska kuća Si-En-Bi-Si.
U izveštaju se navodi kako je uoči sastanka G-7 , Makron rekao da bi pokušaj pripreme zajedničkog saopštenja najverovatnije bio „besmislena“ vežba. On je naveo Trampovu odluku da povuče SAD iz klimatskog sporazuma koji ograničava globalne napore za smanjenje ugljen dioksida kao jedan od razloga zašto je malo verovatno da će se doći do zajedničkih stavova. Još jedan ključni kamen spoticanja je i sklonost Donalda Trampa ka sklapanju bilateralnih trgovinskih sporazuma umesto multilateralnih.
Domaćin ovogodišnjeg samita Makron obećao je uvođenje „inovacija“ u G-7, ali to verovatno neće biti dovoljno za spas postojećeg međunarodnog poretka, ocenjuju novinari Blumberga. Multilateralizam, globalizacija I međunarodno razumevanje perdstavljali su temelj svetskog poretka u savremeno doba, ali taj temelj polako puca. U doba moćnih lidera koje utelovljuju ruski i turski predsednici, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, a posebno nakon izbora Donalda Trampa za prvog čoveka SAD, narušavanje međunarodnih normi postalo je samo po sebi norma, ocenjuje Blumberg. Ali ako je doba dogovora završeno, onda je glavno pitanje kako će izgledati budućnost, te da li će se nešto od nje nazreti i kroz to kakvo će saopštenje biti izdato na kraju sastanka.
U isto vreme, svoje poruke će poslati i antiglobalisti koji protestuju protiv samita jer smatraju da probleme ne mogu uspešno rešiti oni koji su ih i stvorili, piše Vašington post, navodeći da će skup sedam najvećih u Bijaricu obezbeđivati oko 13.000 policajaca.
Izvor: RSE