/ Vesti / Strani investitori ubrzali iznošenje profita iz Srbije
BiF Analize Čitajte B&F online

Strani investitori ubrzali iznošenje profita iz Srbije

This post has already been read 390 times!

Ekonomski rast u regionu Zapadnog Balkana se usporava i u 2019. godini prosečan rast BDP-a će iznositi 3,2 odsto, rečeno je na predstavljanju izveštaja za Zapadni Balkan Svetske banke pod nazivom „Rastuće neizvesnosti“.
Za Srbiju Svetska banka predviđa rast u ovoj godini od 3,3 odsto što je nešto niže od 3,5 odsto koliko je prognozirala Vlada Srbije i koliko su iznosile ranije projekcije Svetske banke. Prema rečima Galine Andronove Vinselet, menadžera za makroekonomsku politiku za Evropu Svetske banke, privredni rast se usporava uprkos većoj državnoj potrošnji zemalja ovog regiona.

Ona je upozorila i na rast neravnoteža. Posebno se to odnosi na spoljne neravnoteže s obzirom da se usporava izvoz zbog usporavanja svetske ekonomije.

„Trenutno imamo globalno usporavanje privredne aktivnosti najveće od svetske krize. Procene globalnog rasta su smanjene sa 3,1 na 2,5 odsto. Za Evropu su prognoze još niže. U tim okolnostima povećanje plata utiče na smanjenje konkurentnosti, a izvozna konkurentnost će biti jedan od najvećih prioriteta svih ekonomija“, rekla je Andronova.

Kada se radi o spoljnim neravnotežama, deficit tekućeg računa Srbije povećan je za više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke ističe da u poslednja četiri kvartala imamo usporavanje BDP-a i pored veće potrošnje, pa su se i investicije počele smanjivati.

„Neto izvoz je do 2017. godine davao pozitivan doprinos rastu, a od tada oduzima od rasta. Očekujemo da će taj negativan doprinos biti još veći u 2020. godini. Pogoršanje u globalnoj ekonomiji će uticati osim na cenu zaduživanja i na plasman naše robe i na priliv stranih direktnih investicija. Trgovinski deficit raste već 2,5 godine. Do sada su taj deficit finansirale strane direktne investicije. U deficitu tekućeg računa trgovinski deficit učestvuje sa oko dve trećine, a odliv po osnovu dividendi od stranih direktnih investicija jednu trećinu“, ocenio je on.

Osim toga Indeks menadžera nabavki u kompanijama (IPM) pokazuje da skoro sve zemlje u Evropi očekuju manju ekonomsku aktivnost, a najpesimističniji su nemački menadžeri. Šestović napominje da će se to odraziti na naš izvoz kao što je slična kriza u Italiji prošle godine uticala da se naš izvoz u ovu zemlju smanji za desetak odsto.

Ovaj efekat mogu dodatno pojačati SDI koje proizvode za evropska tržišta. Tu se posebno ističe naša industrija autodelova koja je postala ozbiljan dobavljač proizvođačima automobila pre svega u Nemačkoj. Šestović ukazuje na to da je od početka godine proizvodnja automobila u ovoj zemlji smanjena za milion što je najveće smanjenje do 2009. godine.

„Rizici su veliki, globalni uslovi se pogoršavaju, a još nismo ni videli efekte Bregzita i carina između SAD i Kine. Zato bi Ministarstvo finansija trebalo da vodi računa da imamo rezerve za slučaj da situacija nastavi da se pogoršava“, napomenuo je Šestović uz komentar da je u Fiskalnoj strategiji rečeno da će plate u javnom sektoru rasti u skladu sa nominalnim BDP-om, a rebalansom budžeta su one povećane znatno više. Projekcije Svetske banke za rast BDP-a Srbije u 2020. godini je 3,9 odsto, dok će prosek Zapadnog Balkana biti 3,6 odsto.

Galina Andronova je istakla kao pozitivan trend u celom regionu rast zaposlenosti. Prema njenim rečima ove godine je otvoreno 150.000 novih poslova, od čega jednu trećinu za mlade ljude. U Srbiji je nezaposlenost pala na oko 10 odsto što je prema Šestovićevim rečima najniže od kada postoji Anketa radne snage. Prema toj anketi je u prethodnih godinu dana u Srbiji je otvoreno oko 20.000 radnih mesta, što se poklapa sa evidencijama fondova socijalnog osiguranja.

Izvor Danas

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close