Home TekstoviNovi brojevi Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu

Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu

by bifadmin
Naslovna strana, BIF 170

U bogatim zemljama, pijace su u trci sa trgovinskim lancima odavno izgubile bitku, ali ne i rat. Postale su mesta za bogate potrošače, specijalizovana za skupe organske proizvode, tek ubrane iz bašta obližnjih lokalnih proizvođača. Neke od njih su čuvene i kao turističke atrakcije, i predstavljaju obavezan deo u ponudama turističkih agencija. U Srbiji, pijace posluju sa različitim uspehom, a najbolje one u centralnim zonama gradova i opština i koje rade svakodnevno. Ipak, bilo da su u centru ili u predgrađu, u Beogradu ili u manjim mestima po Srbiji, pijace gube trku sa supermarketima u kojima je ponuda slične robe jeftinija, uz dodatne akcijske popuste i mogućnost odloženog plaćanja. Rešenja koja se razmatraju za opstanak i dalji razvoj zelenih pijaca kod nas idu u istom pravcu kojim su pijace u bogatim zemljama davno krenule: drugačija organizacija u snabdevanju i okretanje organskim i proizvodima lokalnog geografskog porekla.

 

Periskop

  1. KLJUČNI TRENDOVI KOJI ĆE OBLIKOVATI POLITIKU EU U NAREDNIM GODINAMA: Od visoke evropske politike, do naše svakodnevnice

Ishod Bregzita, veće insistiranje na digitalnom suverenitetu, stare polemike koje ponovo otvara Evropski zeleni sporazum, te jačanje odnosa sa Kinom, ali i nastojanje evropskih gradova da se pozicioniraju kao „mini vlade“ – to su ključni trendovi koji će oblikovati politiku EU u narednim godinama. Neki od njih već direktno utiču na svakodnevnicu u Srbiji, a ostali će tek doći na red.

 

  1. KO ĆE PROFITIRATI U SLUČAJU „TVRDOG“ BREXIT-A: Obećana zemlja Amerika

Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice, evropskoj i američkoj. Ako se obistini san najradikalnijih zagovornika „tvrdog“ Brexit-a – kojima je ideologija važnija od ekonomije – o stvaranju „Singapura na Temzi“ te „nesputanom“ pristupu „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, britanskim privrednicima je već sada jasno da će se američki proizvodi „nesputano“ širiti britanskim tržištem na – njihovu štetu.

 

  1. PERSPEKTIVE RAZVOJA AZIJSKE RUSIJE: Povratak u budućnost

Malo je poznata istorijska činjenica da je mlada sovjetska vlast, u razvoju azijskog dela današnje Rusije prvo pozvala u pomoć privatni kapital i obezbedila mu brojne subvencije, pa tek kasnije prešla na intenzivnu industrijalizaciju pod državnim patronatom. Podjednako paradoksalne su i istorijske okolnosti koje azijskoj oblasti u Rusiji ponovo otvaraju budućnost. Naime, ko zna do kada bi se ta budućnost odlagala, da Zapad svojom politikom nije primorao sadašnje rusko rukovodstvo da se okrene evroazijskim integracijama i Kini kao glavnom partneru u razvoju ove obasti koja čini oko dve trećine ruske teritorije.

 

  1. ZLOUPOTREBE ZONA SLOBODNE TRGOVINE: Kapne nešto i sa strane

Uporedo sa pogoršavanjem svetske ekonomije, povećavaju se i ilegalne aktivnosti u zonama slobodne trgovine, usled slabe, pa i popustljive kontrole nad radom kompanija unutar zone, naročito kada je reč o značajnijim privatnim investitorima. Pojedine slobodne zone postale su doslovno leglo organizovanog kriminala, kao u gradu Sijudad del Este na tromeđi Paragvaja, Brazila i Argentine, sa industrijom krijumčarenja koja po vrednosti premašuje polovinu bruto društvenog proizvoda Paragvaja.

 

Biznis

  1. MODERNIZACIJA RUDARSTVA: Rudnici „u pokretu“

Potrošeni resursi na velikim svetskim nalazištima, preraspodela globalne moći i posledične turbulencije na tržištu, izmestile su rudarske kompanije „iz ležišta“ ka novim rešenjima i tehnologijama. Potpuna digitalizacija rudnika, bežična komunikacija i pod zemljom i „mobilni“ rudnici za isplativiju eksploataciju malih nalazišta, samo su neke od novina u rudnicima britanske kompanije Mineco Limited.

 

  1. PROIZVODNJA UREĐAJA ZA NUKLEARNU MEDICINU: Kada proradi „hemija“ između nauke i preduzetništva

Beogradsko preduzeće „ELEX Commerce“ izdvaja se po veoma specifičnoj proizvodnji visokotehnoloških uređaja koji se koriste u nuklearnoj medicini. Takva delatnost obezbeđuje kompaniji da sve što proizvede izveze na strana tržišta, ali u situaciji kada se u Srbiji teško obezbeđuju kadrovi i za daleko jednostavnije poslove, pronalaženje stručnjaka u ovoj, veoma složenoj delatnosti, je gotovo nemoguće. „Takvih ljudi ima premalo, a da ne govorimo o tome da bi sa svojim znanjem mogli da ostvare i do deset puta veću zaradu u inostranstvu“, kaže Jožef Čomor, doktor fizičke hemije i direktor preduzeća „ELEX Commerce“.

 

  1. KAKO SU NASTALI PROIZVODI „ZAPIS TARE“: Vlasnik mlekare koji iz zadovoljstva mesi burek

Ne uzima dobit za sebe, ne troši na luksuz, prvi dolazi i poslednji odlazi s posla, sam pravi sir, a iz zadovoljstva u dva sata noću mesi kore za burek. Ovako zaposleni pričaju o svom poslodavcu Radomiru Spasojeviću, vlasniku uspešne firme „Mlekara Spasojević“ iz Bajine Bašte, koji je svoju karijeru započeo u polovnim cipelama, jer nije imao druge kada je krenuo iz rodnog mesta na školovanje u Suboticu.

 

30. RAZLIKA IZMEĐU „CENJKANJA“ I PREGOVARANJA Pobednici protiv gubitnika, ili pregovori u kojima svi dobijaju? 

Kakav će biti ishod nadmetanja između prodavca i kupca oko cene paprike na pijaci zavisi od toga koliko vam je stalo da tu papriku što pre prodate ili kupite. Ali ovakva vrsta pregovaranja ne može biti uspešna u složenim životnim i poslovnim situacijama – da ne govorimo o ekonomskom i društvenom razvoju – kada se rezultati valorizuju na duži rok. Dugoročno, najuspešniji pregovori su oni koji su zasnovani na razumevanju interesa obe strane i koji omogućavaju zajednički razvoj.

 

Finansije

  1. NOVI PORESKI PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE: Gađamo li pravu metu?

Novi podsticaji u oblasti poreza na dohodak građana, koji imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje paušalaca, kao i da privuku visokoobrazovanu dijasporu, mogu staviti u neravnopravan položaj one koji su se zapošljavali pre donošenja novih poreskih propisa ili žive i rade u Srbiji, zbog želje poslodavaca da umanje troškove radne snage.

 

  1. ULAZAK NAJVEĆIH IT KOMPANIJA U BANKARSKI SEKTOR: Do juče podrška a sutra pretnja?

Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?

 

Temat – Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca: Polica potisnula tezgu

  1. POSLOVANJE PIJACA U SVETU: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate

Zelene pijace koje su mnogi u razvijenim zemljama već otpisali kao anahronizam bez budućnosti i šanse za opstanak u tržišnom nadmetanju sa sveprisutnim trgovačkim lancima i mega samoposlugama, ipak opstaju. Na žalost, svježe voće i povrće postaje luksuz dostupan samo onima sa dubljim džepovima. Ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“ .

 

  1. RENTABILNOST DOMAĆIH PIJACA: Devet života tezge na trgu

Uprkos sve oštrijoj konkurenciji supermarketa, promet voća i povrća na pijacama u Srbiji je za devet meseci prošle godine porastao za 11%, dostigavši vrednost od 30,4 milijarde dinara, a od 160 preduzeća koja upravljaju pijacama, svega desetak posluje sa gubitkom. Ipak, klasična pijačna prodaja gubi trku pred snagom velikih distributera hrane, a moguća rešenja za opstanak i bolje poslovanje domaćih pijaca uključuju drugačiju logistiku u snabdevanju, veći akcenat na organskim i proizvodima sa oznakama lokalnog geografskog porekla, ali i manifestacije koje će pijacama vratiti ulogu mesta na koja se dolazi „da se vidi i bude viđen“.

 

  1. TRGOVINSKI LANCI SMANJUJU PRODAJU NA ZELENIM PIJACAMA: Konkurenti bi mogli postati partneri

Kupovina robe iz „prve ruke“ i time niže cene, naročito tokom akcijskih prodaja, te mogućnost da se u vreme, kada se nema vremena, sve kupi na jednom mestu, uključujući i zeleniš koji je već opran i iseckan, stalno podižu učešće supermarketa na tržištu voća i povrća na uštrb zelenih pijaca. U najvećim trgovinskim lancima za sada ne žele da se izjasne da li će se prijaviti na tender za preuzimanje nerentabilnih zelenih tržnica, ali u nekima od njih predviđaju da će se zbog sve oštrije konkurencije hipermarketa, pijace sve više specijalizovati za prodaju organskih i dnevno svežih namirnica, kao i da će nestati preprodavci i opstati samo kvalitetni proizvođači.

 

  1. POLOŽAJ ZELENIH PIJACA U MANJIM MESTIMA: Kupci radije provuku karticu u prodavnici

Pijačni prodavci u Valjevu tvrde da je zbog nemaštine većini kupaca važnija mogućnost odloženog plaćanja nego kvalitet namirnica, pa troškovi i otpis neprodate robe guraju pijačnu prodaju na ivicu isplativosti. S druge strane, inostrani donatori smatraju da bi zelene pijace u manjim mestima u Srbiji mogle da posluju isplativije uz finansijsku podršku i bolje upravljanje.

 

  1. KONTROLA HRANE NA PIJACAMA I U PRODAVNICAMA: Najopasniji „domaći“ proizvodi na uličnim tezgama

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se podjednako revnosno kontrolišu namirnice uvoznog i domaćeg porekla, pijace i sve vrste prehrambenih prodavnica. Na osnovu njihovih podataka, potrošači se najviše žale na miris, boju i ukus hrane, zatim na istekle rokove hrane u prodaji ili nedostatak deklaracije na izloženoj hrani. U Tržišnoj inspekciji koja je u nadležnosti Ministarstva trgovine kažu da protekle godine u većim gradovima nisu imali nijednu prijavu vezanu za prodaju robe na zelenim pijacama, ali su dobili manji broj prijava koje su se odnosile na prodaju u hipermarketima. Potrošači su se najviše žalili da cena koja je istaknuta na robi, nije ista i na kasi.

 

  1. POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU: Od najlona do Londona

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

 

  1. PIJACE KAO TURISTIČKE ATRAKCIJE: Pustolovina među tezgama

Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije, ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca, i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.

 

Intervju

  1. SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NAUČNI NOVINAR: Podizanje imuniteta protiv laži

Zašto je za nekoga, ko se ne bavi naukom, važno da bude u toku sa najnovijim naučnim informacijama? Zato što jedino poznavanje činjenica može da stvori imunitet, prvu liniju odbrane protiv predrasuda i svih vrsta mitologizacije koje, kao što nas upozorava istorija, mogu imati strašne posledice, kaže Slobodan Bubnjević, jedan od osnivača portala „Nauka kroz priče“.

 

Skener

  1. KAKO DANAS POSLUJE „ORGANIZACIJA UDRUŽENOG RADA“: Drugovi izdavači

Većina današnjih mladih u Srbiji verovatno ni ne zna šta je „organizacija udruženog rada“ (OUR), a među starijima teško da bi se našao neko koga bi takav poslovni model asocirao na efikasnost i visoke plate. Pre bi pomislili da u tom preduzeću zaposleni mogu da pobegnu sa posla odmah posle ručka. Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, osnivači izdavačke kuće „Partizanska knjiga“, koja posluje po pricipu OUR-a, dokazuju suprotno. Ističu da nemaju dugove, ali imaju tržište i zaposlene koji misle „svojom glavom“, a zarada se prvo isplaćuje saradnicima, pe tek onda vlasnicima. U vreme kada se svuda sistemski urušava kultura i kritičko mišljenje, „drugovi kapitalisti“ se bore kao gerila za svakog čitaoca, od grada do grada.

 

  1. BIBLIOTEKE U MANJIM MESTIMA: Pamet uloži, pa je razmnoži

Mala mesta mogu oskudevati u ljudima, putevima i fabrikama u odnosu na velike gradove, ali ne nužno i u kulturi. Naprotiv. Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje veoma raznolika kulturna dešavanja koja su toliko posećena da bi im pozavidele i kolege iz mnogo većih sredina. Ipak, direktorka Centra Žaklina Nikolić ističe da su njihova najveća i najbolja investicija deca u okolnim selima, koja željno iščekuju bibliobus iz Kladova. Na njegovim točkovima stižu knjige a neretko i njihovi pisci do pet stotina dece čitalaca, „a nama oni vrede kao da ih je pet miliona“.

 

Nove tehnologije

  1. APLIKACIJA 60SECONDS: Virtuelno „cenjkanje“ za minut

Podsticanje potrošnje ponudom stalno novih modela, čija aktuelnost traje sve kraće, ima i svoju drugu stranu: sve teže upravljanje zalihama i porast neprodate robe i nakon akcijskih sniženja. Nova domaća aplikacija 60seconds nudi mogućnost prodavcima i kupcima da se direktno dogovore o visini popusta za određeni proizvod, a influnserima da predstave sopstvene proizvode. Aplikacija je dostupna na našem tržištu tek tri meseca, a već ima preko 15.000 korisnika i ponudu više od 40 brendova.

 

Nauka

  1. BOLEST „USPAVANE LEPOTICE“: Među javom i međ’ snom

Prespavati sopstveni život nije samo metafora, već zaista postoji bolest zbog koje oboleli provede u snu i po dvadeset sati dnevno, a i kada se probudi ne zna šta je java a šta san, pa čak ni da li zaista postoji. Suprotno bajci o uspavanoj lepotici, srećan kraj nije ni na vidiku, jer nauka ne ume da objasni šta su uzroci, a kamoli kako bi ovo obolenje sa vrlo teškim posledicama – moglo da se izleči.

 

Koktel

  1. NAJNEOBIČNIJI KNJIGOVOĐA U SUBOTICI: Marlen Ditrih među računima i slatkišima

Subotica ima neobičnog knjigovođu. Ona u slobodno vreme pravi kolače i odlazi na međunarodna takmičenja u poslastičarstvu, pravila je lutke za pozorišne predstave, slike i predmete od ovčije vune, bavila se dekoracijom prostora, završila je i kurs za cvećara… I zove se Marlen Ditrih. Na pitanje da li su joj ime i prezime koje deli sa najčuvenijom filmskom divom prošlog veka nešto doneli ili oduzeli u životu, odgovara da to, ipak, još ne zna, jer: „Trebao bi mi još jedan život, sa nekim običnim imenom, pa da mogu da uporedim“.

 

  1. ULIČNA HRANA KAO TURISTIČKA PONUDA: Jastog „s’nogu“

Zahvaljujući potpuno drugačijim navikama novih generacija turista, savremenih nomada, „ulična gastronomija“ je postala planetarni fenomen. U oštroj konkurenciji na globalnom tržištu ulične hrane ne nedostaje iznenađenja, a jedno od najvećih je – Seul. U trgovačkom delu prestonice Južne Koreje, na ulici ćete jesti i kada ste siti, jer je ponuda kvalitetnija, raznovrsnija i maštovitija od iste takve hrane gotovo bilo gde u svetu, uključujući i jastoga „s nogu“, kakvog nećete naći ni u boljim restoranima Njujorka, Pariza ili Tokija.

 

  1. O JORDANCIMA ZA POČETNIKE: Život i predrasude

Svi idu u Jordan zbog nekadašnje prestonice Nabatejskog carstva, Petre, zbog pustinje Vadi Rum, riba i korala u Crvenom moru. Niko ne kreće u Jordan zbog Jordanaca. A oni su njegovo najveće iznenađenje.

 

Komunikacije

  1. KOMUNIKACIJA MEDIJA I KOMPANIJA: Mestimično sunčano

U Srbiji se i dalje najviše raspravlja o tome koliko su mediji slobodni „od politike“, a daleko manje koliko su slobodni u odnosu na kompanije, od čijih oglasa zavisi dobar deo medijskih prihoda na tržištu. Kada razgovarate sa novinarima i sa zaposlenima u PR-u, potvrđuje se da bi ta komunikacija bila bolja kada bi profesionalci u obe struke imali poslednju reč.

 

Reprint

  1. PISMO IZ KINE: Virus panike

Čuveni strah totalitarnih režima od dostupnosti informacija očigledno je bio neopravdan; to što su informacije dostupne ne znači da će se neko potruditi da ih pogleda. Recimo, da se raspita kakva je zaista situacija u Kini i sazna da se u najvećem delu zemlje život odvija normalno, javni prevoz funkcioniše, supermarketi su otvoreni i puni, a cene su iste kao i uvek.

 

Vremeplov

  1. BUREK I NJEGOVI PRECI: Brza hrana „plave krvi“

Mada zakonski dokumeti svedoče da je burek već početkom 16. veka bio ulična hrana, te da je samo vek kasnije ceo Istanbul mirisao na nebrojene vrste bureka, njegovi najslavniji dani potiču sa trpeza osmanske elite, koja je imala posebno uposlene majstore samo za razvijanje jufki. Sudeći po zapisima srpskih istoričara iz 19. veka, burek koji danas pokušavamo da promovišemo kao nacionalni „brend“, Srbima se omilio tek pošto su se oslobodili turske vlasti.

 

Otisak

  1. „Zeleni labud“

Prvi ozbiljan svetski igrač, koji ne samo da obećava već i kroji ozbiljne planove za budućnost na osnovu oporavka klime je – Evropska unija. Inspiracija je „Novi zeleni dogovor“ („Green New Deal“) koji je 2007. godine objavio Tomas Fridman u časopisu „The New York Times“, tvrdeći da bi zelena verzija „New Deal“ -a „donela mnogo veće koristi nego što iko može da vam ispriča, jer ima potencijale da kreira potpuno novu čistu industriju, koja bi pokretala ekonomiju 21. veka”.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar