„Privreda se u uslovima epidemije našla u velikom disbalansu, jer su njeni prihodi drastično opali. S druge strane, rashodi po osnovu zarada, poreza, zakupnina poslovnog prostora, komunalnih usluga i drugi, ostali su na istom ili sličnom nivou. Ovakva situacija može da dovede do masovnih stečajeva i velikog rasta nezaposlenosti. Zato centralne banke pokušavaju da ubacivanjem dodatne likvidnosti pomognu preduzećima i bankama da premoste nagli pad prihoda. I da na taj način smanje broj stečajeva i otpuštanje radnika“, kaže za „Blic Biznis“, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu MIlojko Arsić i nastavlja.
On dodaje da centralne banke velikih zemalja, koje imaju stabilnu tražnju za domaćim novcem, smanjuju kamatne stope, sa ciljem da podstaknu kreditnu aktivnost. Međutim, kako ova standardna mera monetarne politike nije dovoljna, centralne banke (ECB, FED) su ponovo aktivirale programe u okviru kojih ubacuju velike količine novca u privredu.
U slučaju Srbije smanjenje kamatnih stopa NBS, koje je već primenjeno na samom početku krize, neće imati značajniji uticaj na rast kreditne aktivnosti. Donošenjem odluke o opštem obustavljanju servisiranja kredita u naredna tri meseca smanjeni su troškovi preduzeća i građana, uključujući i one čiji prihodi u uslovima krize nisu opali.
Međutim, како Arsić ocenjuje, ovom merom je pogoršana likvidnost banaka. A time i njihova sposobnost da pokrivaju sopstvene troškove, ali i da odobravaju nove kredite preduzećima kako bi se u uslovima krize premostio problem likvidnosti.
Stoga je opravdano da Narodna banka donese mere kojima bi poboljšala likvidnost poslovnih banaka, a preko njih i likvidnost privrede. U uslovima koji postoje u Srbiji efikasna mera bi mogla da bude smanjenje obaveznih rezervi poslovnih banaka, što su neka privredna udruženja već predložila.
Privremene poreske olakšice
Obavezne rezerve u Srbije su visoke pa bi se njihovim smanjenjem moglo ubaciti relativno dosta novca u privredu kako bi se obezbedila dodatna sredstva za odobravanje kredita.
Osim preko monetarne politike država bi mogla da ublaži negativne efekte krize na privredu na taj način što bi za delove privrede koji su naročito snažno pogođeni epidemijom uvela privremene poreske olakšice.
To pre svega znači da bi se privremeno odložilo plaćanje poreskih obaveza po osnovu poreza na zarade i doprinosa, poreza na dobit, poreza na imovinu i drugih. Ove mere bi trebalo da budu selektivne. One bi trebalo da obuhvate one sektore privrede koji su naročito pogođeni recesijom (hotelijerstvo, transport, mala preduzeća, proizvođači trajnih potrošnih dobara i dr.) kako bi se sprečio drastični pad poreskih prihoda i enorman rast fiskalnog deficita po tom osnovu.
Oslobađanja i odlaganja poreskih obaveza mogla bi biti uslovljena time da preduzeća u određenom vremenskom periodu zadrže zaposlenost na nivou koji je postojao pre epidemije. Selektivne poreske olakšice i oslobađanja ne bi narušili ravnopravnost učesnika u privredi, jer epidemija nije podjednako pogodila sve delove privrede.
Ako se selektivnost primenjuje u slučaju drugih prirodnih nepogoda kao što su suše, poplave ili zemljotresi, onda je pravno moguća i u slučaju epidemije.
Država bi mogla da formira poseban fond solidarnosti iz koga bi odobravala socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da primaju zaradu. Nakon okončanja epidemije država bi mogla da pokrene nove javne investicije, kako bi ubrzala oporavak privrede.
Država bi, osim monetarnih i fiskalnih mera, trebalo da preispita i delimično modifikuje ograničenja za kretanje građana i režim saobraćaja. Jer, time se dodatno obara privrednu aktivnost u delatnostima koje mogu relativno normalno da rade i u postojećim okolnostima, kao što je to slučaj sa poljoprivredom, građevinarstvom, nekim delovima industrije.
Izvor: Blic