Jedinstveni spisak svih ličnih podataka, primanja, imovine, bračnog statusa, pa i imovine vanbračnog partnera ili supružnika naći će se u Socijalnoj karti – registru koji vlast dugo planira da usvoji, kao razlog navodeći pošteniju raspodelu socijalne pomoći u Srbiji.
Međutim, predlog Zakona o socijalnoj karti, koji je Vlada Srbija upravo usvojila, nosi sa sobom pojedina pitanja koje autori ovog zakona nisu rešili još kad im je na to skrenuta pažnja na javnoj raspravi 2019. godine.
Plan nadležnih je da se formira Socijalna karta – registar koji sadrži podatke o pojedincu i sa njim povezanih osoba o socijalno-ekonomskom statusu, podatke o vrsti prava i usluga iz socijalne zaštite koje ta osoba koristi ili je koristila, kao i podatke o službenim licima koja su vodila, odnosno odlučivala o pojedinačnim pravima.
Cilj postojanja Socijalne karte je, navodi se u nacrtu koji je objavljen prošlog vikenda, tačna i ažurna evidencija o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica, a kako bi nadležni organi imali sve činjenice o osobi koja koristi usluge socijalne zaštite.
Socijalnu kartu će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
To se čini, kako se navodi u predlogu zakona, „radi efikasnijeg ostvarivanja usluga socijalne zaštite, pravednije raspodele socijalne pomoći, unapređenja efikasnosti i proaktivnosti rada organa u oblasti socijalne zaštite“ i ih drugih razloga.
Socijalnu kartu će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a sadržaće informacije o socijalnim uslugama koje građanin koristi, sve primljene, prihvaćene i odbijene zahteve za određenu pomoć, socijalni status (primanja, imovina) kako korisnika, tako i povezanih lica.
Tu se dolazi do problematične kategorije „povezanog lica“ jer je, prema predlogu zakona, povezano lice „supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, kao i bivši vanbračni partner, deca i srodnici u prvoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, staratelji, hranitelji, pastorčad, očuh i maćeha“.
To znači da će se prilikom odlučivanja o dodeli socijalne pomoći, uzimati u obzir kako živi nečiji bivši (vanbračni) partner – bez definisanja da li se odnosi na sve bivše vanbračne partnere koje je osoba ikada imala.
Trajno se čuva JMBG
U Socijalnoj karti će se nalaziti kompletan opus opštih, ali i ličnih, osetljivih podataka: lično ime, JMBG, pol, datum i mesto rođenja, ime jednog roditelja, nacionalna pripadnost, kategorija (državljanin/stranac/azilant i ostale kategorije), državljanstvo, prebivalište, stepen obrazovanja, zanimanje, bračni status, lično ime i JMBG supružnika/partnera, broj članova domaćinstva i podaci o imovini (procenjena vrednost imovine, vlasnik imovine, tereti na imovini i ostalo), podaci o prihodima ili penziji, evidencija svih isplaćenih novčanih naknada, kontakt podaci, kao i sve informacije kad osoba premine.
Trajno se čuva JMBG, dok se ostali podaci brišu nakon 10 godina od prestanka nekog prava. To važi i za povezana lica, za koja se isto prikupljaju svi podaci.
Socijalna karta trebalo bi da evidentira i svakog ko pristupa podacima i to, prema predlogu zakona, mogu da budu samo zaposleni u organima socijalne zaštite, a svi podaci se obrađuju u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (nije definisano tačno u kakvom skladu). Pritom, osoba o kojoj postoji socijalna karta može da joj pristupi preko eUprave (nije uzeto u obzir da osobe kojima je potrebna socijalna pomoć možda nemaju pristup internetu, pa ni nalog na eUpravi).
Planirano da se završi do 1. januara 2022. godine
Socijalna karta će, kad se izradi, povući sve podatke o korisniku socijalne pomoći koje već postoje u širem sistemu i drugim registrima (najpre Centralni registar stanovništva, RFZO, PIO, NSZ, Geodetski zavod i Poreska uprava), ažurirati ih ili ispraviti greške i potom formirati bazu. To je planirano da se završi do 1. januara 2022. godine, a u međuvremenu ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević trebalo bi da donese podzakonski akt za primenu ovog zakona.
Predlog zakona uskoro bi trebalo da se nađe pred (kontrolisanom) skupštinskom većinom, stupiće na snagu osmog dana od dana objave u Službenom glasniku, a primenjivaće se od 1. marta 2022. godine.
Priča o kojoj se dugo priča
Namera da se donese Socijalna karta navodi se još u premijerkinom ekspozeu iz 2017. godine, kako bi se sprečile zloupotrebe i omogućila pravednija raspodela tako što će socijalnu pomoć dobiti samo oni kojima je ista i potrebna. Isto je navedeno i u ekspozeu 2020. godine, da „građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku“.
Kako se navodi u predlogu zakona, očekivanja Vlade su da će se za istu količinu novca obezbediti mnogo bolje targetirana socijalna pomoć. Kako se navodi u daljem objašnjenju, budžet Srbije za socijalna davanja je velik, ali je ograničen i ima mnogo korisnika, pa je zato potrebno definisati prioritete.
„Podaci se vode u različitim bazama i ne postoje, čak ni na nivou samog Ministarstva, ukršteni uporedivi podaci za svakog pojedinca o svim novčanim pravima iz oblasti socijalne zaštite koje ostvaruje, načinu na koji ih ostvaruje, pa samim tim ni o ukupnim novčanim efektima koje ostvaruje u okviru socijalne zaštite, a kad su u pitanju usluge socijalne zaštite i ostala davanja koja su u nadležnosti lokalnog nivoa, na centralnom nivou ne postoje informacije o primaocima tih usluga“, objašnjavaju autori ovog predloga.
Realizacija Socijalne karte koštaće 130 miliona dinara
Za sada je završena prva faza formiranja Socijalne karte, u smislu da je nabavljen softver, izrađena aplikacija, a objedinjeni su i podaci iz internih podsistema Ministarstva. Druga faza predviđa da se softver poveže sa eksternim registrima (registri van ministarstva), a za to je potreban ovaj zakon.
„Izuzetno, u evidenciji se mogu naći i deca i mladi, stariji od 65 godina, osobe s invaliditetom, osobe s mentalnim smetnjama, samohrani roditelji, nezaposleni i druge kategorije socijalno ugroženih čiji su mesečni prihodi ispod odgovarajućeg nivoa“, takođe se navodi u ovom predlogu zakona.
Podaci o nasilju u porodici i podaci o izdržavanju
Realizacija Socijalne karte koštaće 130 miliona dinara – toliko je procena da će koštati celokupan softver, što je jedna od zamerki koja je izneta još na prvoj i jedinoj sprovedenoj javnoj raspravi 2019. godine. Naime, stiče se utisak da je lakše platiti potpuno novu platformu nego usaglasiti postojeće evidencije o korisnicima socijalne pomoći.
Dobro pitanje je otkud nadležnima pravo da u računicu socijalne pomoći uključuju materijalni položaj i imovinu vanbračnih partnera, pod izgovorom da se time sprečavaju zloupotrebe kojih, fakat, ima. Ipak, ovakva računica mnoge kojima je materijalni položaj ugrožen može da ostavi bez socijalne pomoći.
U evidenciji povezanih lica spominju se, kao novina u odnosu na prvobitni nacrt zakona, podaci o nasilju u porodici i podaci o izdržavanju – naime, pitanje je da li će žena žrtva nasilja u porodici koja pokušava da pobegne od partnera uspeti da ostvari pravo na socijalnu pomoć ukoliko njeno pravo zavisi od prihoda i/ili imovine partnera. To pitanje nije specifično targetirano predlogom zakona, ali se očekuje da će evidencija o nasilju biti uzeta u obzir ukoliko žrtva potraži socijalnu pomoć.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay