Home Tags Posts tagged with "registar"
Tag:

registar

Politika i društvoVesti

U zoni siromaštva dva miliona radnika, penzionera i dece

by bifadmin

Socijalne razlike neprihvatljive, ukazuje ASNS na Međunarodni dan socijalne pravde

Gotovo dva miliona radnika, penzionera, dece nalazi se u zoni siromaštva, a više od 700.000 je izrazito siromašno, saopštila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata povodom Međunarodnog dana socijalne pravde.

„To je dovelo do toga da se formira kultura nepoverenja i naučene bespomoćnosti i postojeće stanje je neodrživo. Socijalne razlike ne samo da su neprihvatljive, već je enormno socijalno raslojavanje uzrok velikih podela koje se reflektuju na sve aspekte politike, ekonomije, kulture, obrazovanja, a pre svega, na svakodnevni život, upozorava ASNS.

ASNS zahteva da se sve politike države redefinišu i da se u osnovu, kao princip i cilj, stavi socijalna država i preraspodela stvorenog bogatstva sa korporacija, banaka i pojedinaca na one, koji stvaraju društveni proizvod, narod, radnike i njihove porodice. To je jedini način da se stvori pravednije društvo jednakih šansi i obnovi, bitno narušena, socijalna kohezija.

„Socijalna pravda je ideja vodilja i pokretač fundamentalnih promena kroz celu istoriju civilizacije i društva. Težnja i potreba za socijalnom pravdom, od predistorijskog društva do savremenog sveta, u osnovi ostala je ista, pravična i poštena raspodela društvenog bogatstva. Problem je što socijalnu pravdu gotovo svi prihvataju kao društvenu vrednost, ali sa suprotnim shvatanjem njenog sadržaja“, nvaodi se u saopštenju ASNS.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Omogućeno elektronsko podnošenje registracione prijave za upis založnog prava putem aplikacije „eZaloga”

by bifadmin

U okviru projekta „Usluge razvoja i uspostavljanja informacionog sistema za Registar založnog prava” izrađen je novi, moderniji softver za vođenje ovog elektronskog registra, čija je inicijalna verzija uspostavljena još 2005. godine. Uz to, Agencija za privredne registre sada je na svom portalu sa eServisima omogućila i elektronsko podnošenje zahteva putem aplikacije „eZaloga”.

Usluzi „eRegistracija” pristupa se preko Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije, a sve informacije, sa video i pisanim uputstvom za korisnike, objavljene su na internet stranici Agencije: Usluge/eServisi/eRegistracija u Registru založnog prava.

U Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, za prvih devet meseci ove godine, primljeno je 15.363 zahteva, od kojih je usvojeno 12.988 registracionih prijava, odnosno pozitivno je rešeno 89,40% prijava.

U periodu od početka januara do kraja septembra, u Registar je upisano 6.917 založnih prava, što je za 7,20% više nego u istom periodu prošle godine, a registrovanim založnim pravima obezbeđena su potraživanja u iznosu koji je veći od 11 milijardi evra. U Registar je upisano 95,60% ugovornih zaloga, 1,60% založnih prava za obezbeđenje poreskih obaveza, dok 2,90% čine založna prava nastala u sudskom postupku izvršenja i obezbeđenja.

Među predmetima, na kojima je registrovana zaloga, najzastupljena su vozila (35,10%) i to poljoprivredna i različita druga vozila, prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava (29,50%), mašine i oprema (22,10%) i životinje (1,40%), dok ostale pokretne stvari čine 11,90%.

Banke su najčešći založni poverioci (72,40%), za kojima slede privredna društva (13,50%), a među poveriocima su i Poreska uprava (2,90%), fizička lica (3,30%), preduzetnici (0,20%) i ostala lica koja ne pripadaju ni jednoj od navedenih kategorija.

U strukturi dužnika, najzastupljenija su privredna društva (50,30%) i fizička lica (40,90%). Preduzetnici su zastupljeni u 7,70% slučajeva. Zalogodavac je u čak 90% slučajeva istovremeno i dužnik obezbeđenog potraživanja.

Po završetku trećeg kvartala, u Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima bila su aktivna 193.432 založna prava, dok ukupna vrednost potraživanja, koja su njima obezbeđena, iznosi oko 87,5 milijardi evra.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako „Poslovna baza“ dovodi privredne subjekte u zabludu

by bifadmin

Poslednjih dana na adrese privrednika stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu „Poslovnu bazu“.

Aleksandar Trifunović, savetnik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, kaže za N1 da je u ovom slučaju sporno što u dokumentima koji se šalju privrednicima i od kojih se traži novac, ne piše da je promocija kompanije, ili da je to za marketinške svrhe.

„Cilj je da se privredni subjekti dovedu u zabludu, da pomisle da to šalje neki zvanični državni organ. To se dešava u periodima kada stižu i druge takse za kompanije, pa privrednici iz straha da ne bi propustili neki rok, uplate traženi iznos“, ističe Trifunović.

Privrednici smatraju da su prevareni

Prema njegovim rečima, ako privrednici smatraju da su prevareni, treba da se obrate policiji, a ako smatraju da su im ugrožena prava potrošača, da se obrate Ministarstvu trgovine i turizma.

Zato Trifunović preporučuje da se privrednici, pre nego što bilo šta urade, raspitaju detaljno o svemu, i napominje da su svake godine primećene razne vrste pokušaja obmane privrednika, i ono što je najgore, u većini slučajeva počinioci ne budu privedeni pravdi.

Ovaj pokušaj obmane se sastoji u tome da se privrednici pozivaju da uplatnicom od 4.000 dinara upišu u takozvanu „Poslovnu bazu“. Detalji o tome šta ona predstavlja ne postoje, ali postoji broj telefona na samoj uplatnici na koji privrednici mogu da se obrate.

Reporter N1 je pozvao broj telefona 011-44-04-590 koji je na uplatnici, ali sa druge strane se čula snimljena poruka:

„Dobili ste Poslovnu bazu Srbije, projekat firme Poslovna baza doo. Poslovna baze šalje ponude za upis poslovnim subjektima, i ukoliko ste dobili ponudu za automatski upis, možete iskoristiti priliku i platiti po jedinstvenoj ceni za upis vaših poslovnih podataka. Ukoliko niste dobili ponudu, a želite se oglašavati, pišite nam koristeći kontakt obrazac na internet sajtu. Upisom u bazu vaši poslovni podaci ostaju uneseni u bazu trajnu, te ste u mogućnosti da samostalno i besplatno ažurirate sve ostale potrebne informacije…“

Ne postoji mogućnost direktnog kontakta sa nekim od operatera, a prilično je nejasno šta ova firma nudi.

Jedino Agencija za privredne registre ovlašćena je da vrši upis podataka

Trifunović, kaže da nakon dobijanja uplatnice, većina privrednika želi da sazna o čemu se ovde radi.

„Važno je naglasiti za sve privredne subjekte da je jedino Agencija za privredne registre ovlašćena da vrši upis podataka. Međutim, Agencija za privredne registre nikada ne vrši upis bez prethodnog zahteva privrednog subjekta. Ono što smo videli u ovim dokumentima jeste da se ne navodi da je u pitanju promocija ili marketing, što same privrednike može dovesti u zabludu da imaju obavezu da izvrše upis u taj registar“, kaže on.

Prema njegovim rečima, privrednici kada god dobiju takav neki sumnjivi dokument, to mogu da objave na društvenim mrežama gde ima i drugih preduzetnika, i sasvim sigurno je neko od kolega naišao na to i može ih savetovati.

Trifunović ukazuje da su pojedini privrednici naseli na ovu prevaru, i da su to najčešće kompanije koje imaju mali osnivački ulog.

„Sa druge strane, to su sitni iznosi zbog kojih bi pokretali parnicu, jer su veći troškovi parničnog postupška, nego što će privrednici povratiti svoj novac“, upozorava sagovornik N1.

Dodaje da su ovakvi pokušaji definisani zakonom, kao i da u slučaju pokušaja ovakvog marketinga, onaj koji se ovako oglašava može da odgovara

Izvor: N1

Izvo: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Manje od 10% računovođa na spisku Agencije za privredne registre

by bifadmin

Računovođe u Srbiji imaju još manje od 11 meseci da obezbede dozvolu Komore revizora i upišu se u Registar pružalaca knjigovodstvenih usluga. Bez toga, od naredne godine više neće moći da rade. Za sada to je učinilo manje od 10% računovođa sa spiska Agencije za privredne registre.

Koliko će današnjih knjigovođa moći da radi svoj posao dogodine, teško je proceniti. Svega njih 689 do sada se upisalo u Registar. Uslov za to je da dobiju dozvolu za rad od Komore ovlašćenih revizora.

Preduzetnik ili osnivač pravnog lica ne sme da bude osuđivan, mora da ima najmanje jednog zaposlenog profesionalca – računovođu ili revizora.

Član Udruženja računovođa Srbije Ratomir Ćirović kaže da je oko osam posto njih dobilo taj sertifikat ili dozvolu za rad, a preko 90% nije to do sada završilo.

– Reč je da svi oni koji obavljaju računovodstvene usluge i koji su registrovani imaju od ranije položena zvanja tj. profesionalne sertifikate, ali profesionalne organizacije koje su ovlašćene po zakonu traže da plaćaju određenu članarinu, pretplaćuju na njihove časopise, pohađaju seminare, da im dodeljuju određene bodove – kaže Ćirović.

Milica Nedučin se knjigovodstvom bavi više od 60 godina, a kao penzioner duže od dve decenije.

– Čini mi se da kao penzioner neću moći da radim. Mislim da bi trebalo da mi se omogući da i dalje mogu da radim, jer mislim da imam sposobnosti da prenosim znanje na decu koja se obučavaju i pokušavaju da osvoje tržište i da rade kao što sam ja do sada radila – ističe Milica.

U Zakonu se navodi da „nema nikakvih smetnji da se penzioner ponovo aktivira i bude angažovan kod pružaoca računovodstvenih usluga, a koji ima dozvolu i upisan je u Registar, ili da kao preduzetnik samostalno obavlja poslove pod uslovima propisanima Zakonom.“

Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla

U Ministarstvu finansija pojašnjavaju da je Zakon donet kako bi se povećao kvalitet usluga i korisnici zaštitili od nestručnih knjigovođa, čije greške mogu biti vrlo skupe. Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla.

– Mnogi će se ugasiti zbog toga što 40-časovno radno vreme ne mogu da imaju osobe koje imaju volju da rade uz rad i da sastavljaju finansijske izveštaje. Ako je neko mikro pravno lice i ako ima samo mikro obveznike, on radi kalkulacije, platni promet, a na kraju godine tek sastavlja finansijski izveštaj. Što ne bi angažovali nekoga ko je itekako stručan, a to su penzioneri, finansijski direktori nekih pravnih subjekata – smatra Dušanka Buzadžija, iz Društva računovođa i revizora u Zrenjaninu.

Zakon kaže da je „neophodno da bar jedno lice bude zaposleno kod pružaoca računovodstvenih usluga sa punim radnim vremenom, i da ima odgovarajuće kvalifikacije. Svi ostali mogu biti angažovani na osnovu različitih ugovora, kao i do sada“.

Zakon je dobar, kažu u Savezu računovođa i revizora Srbije, koji je ovlašćen za obuke.

Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije naglašava da će ispasti samo oni koji su nekompetentni i da će na taj način doći do čišćenja tržišta.

– Tu će biti upisane firme i preduzetnici koji ispunjavaju bar taj minimalni uslov. Zamislite da imate firmu koja sastavlja knjige za 150 firmi, obračunava zarade, a nema nikoga kvalifikovanog. Svaka minimalna kazna je 100.000 dinara. Koliki je to rizik i za državu i za poslodavce. Takvi više neće moći da posluju, moraće neko kvalifikovan da radi – kaže Petrović.

Ministarstvo je nedavno podsetilo računovođe da se prilagode Zakonu, jer se od narednog 1. januara finansijski izveštaj neće smatrati potpunim ako ga je sastavio neko ko nije upisan u Registar.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Socijalna karta – registar koji vlast planira da usvoji

by bifadmin

Jedinstveni spisak svih ličnih podataka, primanja, imovine, bračnog statusa, pa i imovine vanbračnog partnera ili supružnika naći će se u Socijalnoj karti – registru koji vlast dugo planira da usvoji, kao razlog navodeći pošteniju raspodelu socijalne pomoći u Srbiji.

Međutim, predlog Zakona o socijalnoj karti, koji je Vlada Srbija upravo usvojila, nosi sa sobom pojedina pitanja koje autori ovog zakona nisu rešili još kad im je na to skrenuta pažnja na javnoj raspravi 2019. godine.

Plan nadležnih je da se formira Socijalna karta – registar koji sadrži podatke o pojedincu i sa njim povezanih osoba o socijalno-ekonomskom statusu, podatke o vrsti prava i usluga iz socijalne zaštite koje ta osoba koristi ili je koristila, kao i podatke o službenim licima koja su vodila, odnosno odlučivala o pojedinačnim pravima.

Cilj postojanja Socijalne karte je, navodi se u nacrtu koji je objavljen prošlog vikenda, tačna i ažurna evidencija o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica, a kako bi nadležni organi imali sve činjenice o osobi koja koristi usluge socijalne zaštite.

Socijalnu kartu će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

To se čini, kako se navodi u predlogu zakona, „radi efikasnijeg ostvarivanja usluga socijalne zaštite, pravednije raspodele socijalne pomoći, unapređenja efikasnosti i proaktivnosti rada organa u oblasti socijalne zaštite“ i ih drugih razloga.

Socijalnu kartu će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a sadržaće informacije o socijalnim uslugama koje građanin koristi, sve primljene, prihvaćene i odbijene zahteve za određenu pomoć, socijalni status (primanja, imovina) kako korisnika, tako i povezanih lica.

Tu se dolazi do problematične kategorije „povezanog lica“ jer je, prema predlogu zakona, povezano lice „supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, kao i bivši vanbračni partner, deca i srodnici u prvoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, staratelji, hranitelji, pastorčad, očuh i maćeha“.

To znači da će se prilikom odlučivanja o dodeli socijalne pomoći, uzimati u obzir kako živi nečiji bivši (vanbračni) partner – bez definisanja da li se odnosi na sve bivše vanbračne partnere koje je osoba ikada imala.

Trajno se čuva JMBG

U Socijalnoj karti će se nalaziti kompletan opus opštih, ali i ličnih, osetljivih podataka: lično ime, JMBG, pol, datum i mesto rođenja, ime jednog roditelja, nacionalna pripadnost, kategorija (državljanin/stranac/azilant i ostale kategorije), državljanstvo, prebivalište, stepen obrazovanja, zanimanje, bračni status, lično ime i JMBG supružnika/partnera, broj članova domaćinstva i podaci o imovini (procenjena vrednost imovine, vlasnik imovine, tereti na imovini i ostalo), podaci o prihodima ili penziji, evidencija svih isplaćenih novčanih naknada, kontakt podaci, kao i sve informacije kad osoba premine.

Trajno se čuva JMBG, dok se ostali podaci brišu nakon 10 godina od prestanka nekog prava. To važi i za povezana lica, za koja se isto prikupljaju svi podaci.

Socijalna karta trebalo bi da evidentira i svakog ko pristupa podacima i to, prema predlogu zakona, mogu da budu samo zaposleni u organima socijalne zaštite, a svi podaci se obrađuju u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (nije definisano tačno u kakvom skladu). Pritom, osoba o kojoj postoji socijalna karta može da joj pristupi preko eUprave (nije uzeto u obzir da osobe kojima je potrebna socijalna pomoć možda nemaju pristup internetu, pa ni nalog na eUpravi).

Planirano da se završi do 1. januara 2022. godine

Socijalna karta će, kad se izradi, povući sve podatke o korisniku socijalne pomoći koje već postoje u širem sistemu i drugim registrima (najpre Centralni registar stanovništva, RFZO, PIO, NSZ, Geodetski zavod i Poreska uprava), ažurirati ih ili ispraviti greške i potom formirati bazu. To je planirano da se završi do 1. januara 2022. godine, a u međuvremenu ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević trebalo bi da donese podzakonski akt za primenu ovog zakona.

Predlog zakona uskoro bi trebalo da se nađe pred (kontrolisanom) skupštinskom većinom, stupiće na snagu osmog dana od dana objave u Službenom glasniku, a primenjivaće se od 1. marta 2022. godine.

Priča o kojoj se dugo priča

Namera da se donese Socijalna karta navodi se još u premijerkinom ekspozeu iz 2017. godine, kako bi se sprečile zloupotrebe i omogućila pravednija raspodela tako što će socijalnu pomoć dobiti samo oni kojima je ista i potrebna. Isto je navedeno i u ekspozeu 2020. godine, da „građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku“.

Kako se navodi u predlogu zakona, očekivanja Vlade su da će se za istu količinu novca obezbediti mnogo bolje targetirana socijalna pomoć. Kako se navodi u daljem objašnjenju, budžet Srbije za socijalna davanja je velik, ali je ograničen i ima mnogo korisnika, pa je zato potrebno definisati prioritete.

„Podaci se vode u različitim bazama i ne postoje, čak ni na nivou samog Ministarstva, ukršteni uporedivi podaci za svakog pojedinca o svim novčanim pravima iz oblasti socijalne zaštite koje ostvaruje, načinu na koji ih ostvaruje, pa samim tim ni o ukupnim novčanim efektima koje ostvaruje u okviru socijalne zaštite, a kad su u pitanju usluge socijalne zaštite i ostala davanja koja su u nadležnosti lokalnog nivoa, na centralnom nivou ne postoje informacije o primaocima tih usluga“, objašnjavaju autori ovog predloga.

Realizacija Socijalne karte koštaće 130 miliona dinara

Za sada je završena prva faza formiranja Socijalne karte, u smislu da je nabavljen softver, izrađena aplikacija, a objedinjeni su i podaci iz internih podsistema Ministarstva. Druga faza predviđa da se softver poveže sa eksternim registrima (registri van ministarstva), a za to je potreban ovaj zakon.

„Izuzetno, u evidenciji se mogu naći i deca i mladi, stariji od 65 godina, osobe s invaliditetom, osobe s mentalnim smetnjama, samohrani roditelji, nezaposleni i druge kategorije socijalno ugroženih čiji su mesečni prihodi ispod odgovarajućeg nivoa“, takođe se navodi u ovom predlogu zakona.

Podaci o nasilju u porodici i podaci o izdržavanju

Realizacija Socijalne karte koštaće 130 miliona dinara – toliko je procena da će koštati celokupan softver, što je jedna od zamerki koja je izneta još na prvoj i jedinoj sprovedenoj javnoj raspravi 2019. godine. Naime, stiče se utisak da je lakše platiti potpuno novu platformu nego usaglasiti postojeće evidencije o korisnicima socijalne pomoći.

Dobro pitanje je otkud nadležnima pravo da u računicu socijalne pomoći uključuju materijalni položaj i imovinu vanbračnih partnera, pod izgovorom da se time sprečavaju zloupotrebe kojih, fakat, ima. Ipak, ovakva računica mnoge kojima je materijalni položaj ugrožen može da ostavi bez socijalne pomoći.

U evidenciji povezanih lica spominju se, kao novina u odnosu na prvobitni nacrt zakona, podaci o nasilju u porodici i podaci o izdržavanju – naime, pitanje je da li će žena žrtva nasilja u porodici koja pokušava da pobegne od partnera uspeti da ostvari pravo na socijalnu pomoć ukoliko njeno pravo zavisi od prihoda i/ili imovine partnera. To pitanje nije specifično targetirano predlogom zakona, ali se očekuje da će evidencija o nasilju biti uzeta u obzir ukoliko žrtva potraži socijalnu pomoć.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U 2020. zabeležen rast broja registrovanih privrednih subjekata

by bifadmin

Prema podacima iz Registra privrednih subjekata prošle godine je u Srbiji registrovano 9.879 više privrednih subjekata nego u 2019. Senku na ove ohrabrujuće podatke međutim baca informacija o padu broja novih preduzetnika i to za četvrtinu.

Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno registrovanih 400.646 aktivnih privrednih subjekata i to 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika.

U 2020. godini je zabeležen porast u ukupnom broju registrovanih privrednih subjekata za 9.879 subjekata u odnosu na početak 2019. godine.

U tom periodu je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019.

Pandemija nije obeshrabrila buduće ugostitelje

Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti: nespecijalizovana trgovina na veliko, računarsko programiranje, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima.

Najviše preduzetnika se registrovalo delatnosti: restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, frizerski i kozmetički saloni, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, ostali nepomenuti specifični građevinski radovi, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.

Manje izbrisanih privrednih subjekata

Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisano 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti je obrisano 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije, kao i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.

Poređenja radi, u 2019. godini je izbrisano 27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.

Među obrisanim privrednim društvima je najviše bilo registrovano za delatnosti: nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, drumski prevoz tereta, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, trgovina automobilima i lakim motornim vozilima.

Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo registrovano za delatnosti: računarsko programiranje, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoz, usluge pripremanja i posluživanja pića, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, proizvodnja ostale odeće.

Izvor: APR

Foto: AlLes, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Od 1. januara 2021. godine APR će početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga

by bifadmin

Agencija za privredne registre će od 1. januara 2021. godine početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koju izdaje Кomora ovlašćenih revizora.

Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kojem treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika, koja do stupanja na snagu ovog zakona kao takva nije ni postojala.

Za obavljanje poslova pružanja računovodstvenih usluga, ovi subjekti moraju da ispunjavaju posebne uslove, tj. da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Кomora ovlašćenih revizora i moraju da budu upisani u ovaj Registar.

Polazeći od činjenice da se radi o značajnim novinama, ovim pravnim licima i preduzetnicima ostavljena je mogućnost da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi oni koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Кomore i budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.

Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada

U cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga Agencije za privredne registre, obaveštavamo korisnike da će Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada.

Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će od Nove godine biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem.

U toku 2019. i 2020. godine je kroz projekat Unapređenje i razvoj sistema e-registracije u Registru finansijskog lizinga, zahvaljujući kojem je korisnicima omogućeno podnošenje svih zahteva u elektronskoj formi.Osim toga, izrađen je i servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga.

Na internet stranici Agencije, u odeljku Registri/Pružaoci računovodstvenih usluga, biće objavljene sve informacije vezane za vođenje Registra, uputstva za podnošenje zahteva za upis u Registar, kao i obrasci zahteva za upis promena čiji elementi su implementirani u posebnu aplikaciju Agencije.

U odeljku Registar finansijskog lizinga i na stranici Usluge Agencije za privredne registre, u delu eServisi, biće objavljene sve informacije o usluzi eRegistracija u Registru finansijskog lizinga.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta se sve daje u zalog da bi se dobila pozajmica?

by bifadmin

Među 179.082 predmeta u Registru založnih prava je i budući rod pšenice. Vozila čine 43,42 odsto zaloga. Pozajmicu obezbeđuje i smrznuto voće. Ono što je hipoteka na kuću ili stan, to je zaloga na pokretne stvari.

Bilbord, krava, žičara, umetnička slika, zlato, automobil, ali i budući rod pšenice, samo su neke od stavki koje mogu biti stavljene pod zalogu za obezbeđivanje kredita. U srpskom Registru založnog prava, do kraja marta ove godine bila su aktivna 179.082 založna prava. Vrednost potraživanja obezbeđena njima je 83,18 milijardi evra.

Kako bankari objašnjavaju, stavljajući stvari pod zalogu, dužnik garantuje da će vratiti dug, a da će zaloga automatski preći u ruke poverioca u slučaju da obaveza iz ugovora ne bude izmirena na vreme. Ono što je hipoteka na kuću ili stan, to je zaloga na pokretne stvari.

Automobili su najbrojniji predmeti zaloga

– Predmet založnog prava mogu biti pokretne stvari i prava, koji se zalažu upisom založnog prava u registar koji je ustanovljen u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar – kažu u Agenciji za privredne registre. – Automobili su najbrojniji predmeti zaloga od početka rada registra, i čine 43,42 odsto svih registrovanih predmeta. Neobični primeri iz prakse su registracija opreme vetroparkova, žičara, bilborda, zlata, srebra, poljoprivrednih proizvoda… Kada su predmet zaloge životinje, najčešće se zalažu goveda, ovce i svinje.

A spisak šta sve može biti predmet zaloge začuđujuće je raznovrstan. Osim što to mogu biti umetničke slike, životinje, udeo u privrednom društvu, to mogu biti i stvari ili prava koja će zalogodavac pribaviti u budućnosti. Tako se trenutno u Registru založnih prava nalaze i budući rod pšenice, ječma i ostalih poljoprivrednih kultura, smrznuto voće, protivgradni i zalivni sistemi, oprema za tehnički pregled, veštačka trava u balonima za fudbal, perionice na pumpama, točionice benzina…

U Registru založnih prava, na strani poverilaca najviše je banaka

– Među predmetima zaloge trenutno su najbrojnija vozila, koja čine 37,36 odsto svih registrovanih predmeta, od čega teretna čine 12,8 odsto – objašnjavaju u APR. – Mašine i oprema su zastupljeni u 26,49 odsto slučajeva, životinje u 2,39 odsto, dok prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava čine 21,86 odsto registrovanih predmeta. Preostalih 11,90 odsto čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od kategorija.

U Registru založnih prava, na strani poverilaca najviše je banaka, u čak 65,84 odsto slučajeva, ali to su i privredna društva, preduzetnici, ustanove, institucije, organi uprave – poput Poreske uprave Republike Srbije.

Celina

Kod sumnje da li status pokretnih stvari imaju stvari ugrađene u nepokretnost sa kojom čine funkcionalnu celinu, potrebno je mišljenje sudskog veštaka odgovarajuće struke na okolnost da li se od nepokretnosti takve stvari mogu odvojiti bez povrede suštine i funkcionalnosti.

Rast

Krajem prošle godine bilo je aktivno 177.757 založnih prava, prethodne – 169.356, 31. decembra 2017. godine bilo ih je aktivno 161.035, a pre četiri godine 148.682. Ti podaci predstavljaju razliku između upisanih i obrisanih založnih prava na kraju godine, a broj registracionih prijava koje registar obradi, kako kažu u APR, višestruko je veći.

Izvor:Novosti

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail