Home VestiEkonomija Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe

Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe

by bifadmin

NLB banka planira u Beogradu centar za razvoj zajedničkih platformi za banke u regionu, najavljuje Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB. Primetno je da se u Srbiji, kao i drugde, više štedi tokom pandemije, ali Brodnjak očekuje da će „postratni sindrom“ nakon poboljšanja zdravstvene situacije ponovo podići potrošnju. „Jedva čekam prvi rasprodati koncert Zorana Predina u Beogradu, Bajage u Ljubljani, beogradski fudbalski derbi na punom stadionu ili košarkaški u dvorani“, ističe Brodnjak.

NLB Grupa u Beogradu gradi centar kompetencija za razvoj zajedničkih platformi za banke u regionu. Pošto su one srce budućeg poslovnog modela banaka kao tehnoloških firmi, to znači, da Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe, kaže u razgovoru za Tanjug Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB koja je krajem prošle godine kupila Komercijalnu banku.

Time se, kaže on, otvaraju dobra radna mesta, ne samo za ljude iz sveta finansija, nego i za IT entuzijaste.

Na pitanje da li će zbog samog preuzimanja, ali i digitalizacije biti otpuštanja zaposlenih u Komercijalnoj banci, Brodnjak navodi da je NLB banka pre deset godina imala 4.200 zaposlenih, a da će u narednih nekoliko godina, kako kaže, pretežno sa blagim odlascima imati 2.100, dakle duplo manje.

Neminovno smanjivanje broja zaposlenih

Objašnjava da je to posledica unapređenja tehnologija i ponašanja klijenata, koji sve manje idu u poslovnice banaka, pa je i bankarskih poslova manje, a s druge strane se potreba za osobljem sa IT profilima veštim u upravljanju podacima, znatno povećava.

„I za Komercijalnu banku u pripremi je plan racionalizacije organizacije i broja zaposlenih, u okviru koga ćemo, kao odgovoran poslodavac, izuzetno veliku pažnju posvetiti odnosu prema zaposlenima. Tačne brojke koliko će nas biti u banci za pet godina sada ne mogu dati, jer još radimo analize, ali sve će biti pošteno i transparentno“, ističe sagovornik Tanjuga.

Dodaje da očekuje da će NLB Komercijalna banka biti magnet za kvalitetna radna mesta preko spomenutog centra kompetencija za razvoj strateških platformi za članice Grupe.

Partnerstvo sa javnim sektorom

Brodnjak navodi da je ambicija grupe na čijem je čelu da postane vodeća bankarska institucija na srpskom tržištu a to je, objašnjava, moguće samo ako se ponude cenovno i iskustveno konkurentna rešenja.

„Buduća NLB Komercijalna banka će biti distributer univerzalnih finansijskih usluga, pored klasičnih bankarskih i osiguranja, kao i upravljanja imovinom. Trudićemo sa da nudimo relevantna rešenja u pravo vreme i na pravom mestu za privredu, poljoprivredu i građane“, ističe on.

Veruje da u ostvarenju tih planova ima dosta mogućnosti i za partnerstvo sa javnim sektorom.

„Zanimaju nas pre svega projekti poboljšanja energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Vidimo i veliku potrebu za dogradnjom produktivne infrastrukture, auto-puteva i železnice, dobro povezanim sa industrijskim zonama sa pristupom održivim izvorima energije“.

Program vakcinisanja u Srbiji jedan od najefikasnijih

Za dobro poslovanje važna je i ekonomska situacija u zemlji, a nju u Srbiji kao i u svetu poslednjih godinu dana uveliko kroji pandemija i način na koji se države nose sa njom.

Tim povodom Brodnjak kaže da se lično divi načinu na koji je Srbija upravljala epidemijom.

„Program vakcinisanja jedan je od najefikasnijih, a pad bruto domaćeg proizvoda jedan od najnižih na svetu. Ekonomski pragmatizam sa otvorenim odnosima sa ključnim svetskim igračima se pokazao kao najprimereniji pristup“, ocenio je predsednik uprave NLB.

Dodaje da neizvesnosti oko epidemije još ima, ali da je nezavisno od toga, Srbija poslednjih godina svojom otvorenošću i veoma ambicioznim razvojnim programom uspela da privuče mnoge ugledne investitore iz celog sveta, a u pojedinim godinama čak da dobije najveći iznos stranih investicija po stanovniku na svetu.

U pandemiji se više štedi

Kada je reč o štednji u uslovima pandemije korona virusa, Blaž Brodnjak ocenjuje da je tačno da u ovoj, kao i u svakoj drugoj krizi, ljudi štede više nego inače.

Ovo zato što sa većom nesigurnošću ide i veća opreznost. Osim toga ljudi se zbog epidemije manje druže, a uslužne delatnosti nisu i ne rade punim kapacitetom i radnim vremenom, pa se i manje troši.

„Mere vlada za zaštitu radnih mesta su dodale likvidnost u sistem i taj novac je uglavnom ostao na računima banaka. Nakon vakcinisanja i vraćanja u normalan život ipak očekujem da će ljudi taj povratak slaviti kao veliku pobedu“, kaže sagovornik Tanjuga.

„Postratni sindrom“ će vratiti potrošnju

Ukazuje da će ta, neka vrsta „postratnog sindroma“ u ponašanju podići ugostiteljstvo i hotelijerstvo i da ćemo svi veoma emotivno ponovo posećivati i doživljavati kulturne, sportske i poslovne događaje uživo.

„Jedva čekam pravi rasprodati koncert Zorana Predina u Beogradu, Bajage u Ljubljani, beogradski fudbalski derbi na punom stadionu ili košarkaški u dvorani“, ističe Brodnjak.

A to znači, da će ipak značajan deo štednje naći put ka potrošnji i time snažno podržati rast čitave ekonomije.

Izvor: Tanjug

Foto: stevanaksentijevic, Pixabay

Pročitajte i ovo...

1 komentar

zoran 21. marta 2021. - 20:06

kojoj drzavi ce placati porez?

Odgovori

Ostavite komentar