Poslednjih meseci dodatno ubrzana prodaja dolarske aktive od stane Rusije pouzdan je pokazatelj da u odnosima dve najveće sile nailaze sivi dani, a međusobne sankcije će i dalje biti realnost.
Nedavno je ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio da se Rusija ubrzano oslobađa dolarske aktive kupljene novcem iz Fonda nacionalnog blagostanja. Postupak je toliko žuran da će najkasnije do kraja juna Fond u celosti biti oslonjen na druge svetske valute i zlato.
Podsetimo, reč je o dragocenoj rezervi prikupljenoj u vremenima izuzetno visokih cena nafte i gasa zarad pomoći najširim slojevima u slučajevima krize ili otežanim životnim prilikama. Pre tri godine vrednost ovih rezervi se procenjivala na 350 milijardi evra i gotovo sva je bila uložena u dolarske hartije od vrednosti, dolarsku aktivu u celini.
Na hartije iskazane u evru jedva da je potrošeno 15 odsto novca Fonda, dok su ostale svetske valute bile simbolične zastupljene, zbirno jedan odsto.
Korenita promena
Sada se, međutim, stvari korenito menjaju. Još u februaru je 45 odsto novca Fonda bilo u dolarima, početkom maja, samo 35 odsto, a Siluanov je precizirao da će umesto u dolarske hartije, znatno više ulagati u zlato, juan i evro. Ubuduće bi trebalo da 40 odsto bude uloženo u evro, čak 30 odsto u juan, 20 odsto u zlato, pet odsto u funtu, isto koliko i u sve ostale svetske valute, franak, kanadski i australijski dolar, jen…
Deo svetske javnosti promenu ulagačke politike tumači sve prisutnijom dedolarizacijom i primećuje da i druge države manje insistiraju na plaćanja dolarom u međusobnoj trgovini, navodeći primer Turske koja već godinu i po dana kineskim izvoznicima robu plaća juanima. Upotreba sopstvenih valuta je sve češća praksa i time zemlje pokušavaju da izbegnu uticaj američke monetarne politike preko dolara.
Čini se da je Rusija odlučila na duže vreme osloboditi se „zelembaća“. U tom smeru se transformiše i struktura deviznih rezervi najrasprotranjenije države na svetu. Istina nešto sporije; tako je pre dve godine dolara bilo 28,6, danas je tek 21,3 odsto.
Pojačan je udeo zlata na čak 23,5 i juana na 12,8 odsto. U Centralnoj banci Rusije, takođe ističu da je proces dedolarizacije vidljiv golim okom, ali da je jasno da se tržištu ne može naređivati. Po bankarima, oslanjanja i na druge valute bi trebalo stimulisati.
Bez alternative
Proces izbegavanja dolara u svetu se i ranije uočavao, međutim Rusija nije štrčala u ovom pogledu. Držala se uzdržano, tumačilo se pre svega zbog velikog značaja izvoza nafte i gasa za ovu zemlju, a oba energenta se prodaju gotovo isključivo za američku valutu.
Ovoga puta ni početak inflacije i najava rasta kamatnih stopa FED-a, što bi trebalo da vodi jačanju dolara i aktive iskazane u američkoj valuti, nisu bili signal ruskim državnicima da bar odlože dedolarizaciju. Ni činjenica da je na ruskom deviznom tržištu udeo dolara iznad 80, evra teka 18,5 odsto, dok je za juanom minimalna potražnja i nelikvidan je, nisu bili dovoljan argument ruskom državnom vođstvu ni da uspore proces napuštanja dolara.
Svakako da SAD imaju veliku dobit od jedinstvene pozicije dolara dodeljene po okončanju Drugog svetskog rata. Međutim, jaku i moćnu valutu iznedri, prema premisama monetarne teorije, samo jaka i moćna ekonomija.
Henri Polson, bivši američki ministar za finansije, ističe da na dugi rok proces dedolarizacije jeste moguć, ali na kratak rok ne bi trebalo očekivati da dolar izgubi povlašćeni status. Pre svega nema alternative. Od svih ostalih valuta, evro je najbliži poziciji dolara, ali u Briselu nemaju nameru da preuzimaju monetarni primat i zadovoljavaju se drugim mestom, uz mogućnost da još malo povećaju značaj zajedničke evropske valute.
Najmanje monetarni potez
Motivi za ruski izgon dolara iz sopstvenih rezervi možda su ponajmanje monetarni. Ceo postupak treba sagledati u okviru šire političke situacije i stalnog sankcionisanja Rusije, pre svega u vezi sa zbivanjima oko Ukrajine.
Bez obira na skorašnji susret Bajdena i Putina u Ženevi, odnosi dve velesile ostaju loši i opterećeni brojnim sankcjama koje SAD sve učestalije uvode Rusiji, a evropski saveznici se povremeno pridruže. Sa dolaskom Demokratske stranke u Belu kuću, američka politika prema Rusiji je po pravilu stroža, pa i militantnija.
Uz dešavanja u Ukrajini to su bili dovoljni razlozi da u Moskvi procene oslobađanje od dolara neophodnim. Za ostatak sveta to je signal da u odnosima dve sile nailazi težak i period pun napetosti.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay