Ekonomski analitičari iznose iste prognoze kao i Narodna banka Srbije da su faktori koji trenutno podstiču inflaciju privremeni, i da će do stabilizacije najverovatnije doći u prvom tromesečju naredne godine. Ipak, ne može se predvideti sa sigurnošću kako će aktuelna inflatorna kretanja uticati na domaće izvoznike. Očekuje se da će preduzeća u oblasti proizvodnje hrane, u metalskoj industriji i rudarstvu povećati izvoz, dok su u nepovoljnijem položaju firme u čijim proizvodima pretežu sirovine za kojima vlada nestašica i koje zato najviše poskupljuju.
Sada je već sasvim izvesno da će ova godina ostati upamćena i po tome što je pogurala inflaciju. Inflacija u svetu se trenutno procenjuje na oko 5%, a Srbiju u ovom trenutku najviše „ubija“ rast cena energenata, povrća i mesa.
Energente uglavnom uvozimo, a oni su u septembru bili skuplji za 16,3% u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je njihova cena bila znatno niža usled pandemije, podaci su Narodne banke Srbije (NBS). U centralnoj banci ističu da usled suše, ni cene neprerađene hrane nisu smanjene u drugoj polovini ove godine kao što se to ranije gotovo redovno dešavalo. Cene ovih proizvoda su za oko 18% više u odnosu na septembar 2020. Da nije bilo tog privremenog efekta, inflacija u Srbiji ne bi ni izlazila iz ciljanih granica, kažu u NBS i dodaju da na navedene poremećaje koji su pogurali inflaciju, centralne banke po pravilu ne mogu da utiču.
Pored već pomenutih razloga, inflaciji je početkom godine doprinelo i podizanje akciza na alkoholna pića i duvan, kaže Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta. Od pojedinačnih proizvoda, veće poskupljenje beleže meso i jestivo ulje. „Cene pojedinih metala i elemenata za ugradnju u građevinarstvu su takođe u relativnom iznosu ozbiljno uvećane. Ipak, zbog njihovog malog učešća u potrošačkoj korpi, krajnji efekat na inflaciju ovih proizvoda je manje bitan“, objašnjava Nikolić.
Već viđeno
Milan Nedeljković, dekan fakulteta FEFA podseća da su slična ekonomska dešavanja već viđena i da su primarno privremenog karaktera. „Ljudi su kratkog pamćenja, ali ako se prisetimo perioda nakon prethodne svetske ekonomske krize, indeks cena energenata porastao je oko 120% u periodu od januara 2009. do januara 2011. Osim toga, indeks cena neenergetskih primarnih proizvoda uvećan je za 75%, a cene metala i minerala su skočile oko 2,5 puta. Od februara 2020. godine do danas cene energenata su porasle 63%, neenergetskih proizvoda 37%, a metala i minerala za oko 60%. Sve to je relativno očekivano u okolnostima normalizacije životnih okolnosti, rasta tražnje i još uvek prisutnih nestašica u ponudi, naročito iz Azije. Naravno, postoje izuzeci kao što je izrazit rast cene gasa, gde dodatni geopolitički faktori imaju snažan uticaj”, napominje Nedeljković.
On dodaje i da ubrzani razvoj digitalnih kanala prodaje u poslednje dve godine, koji su po prirodi fleksibilni i omogućavaju lakšu promenu cena u odnosu na klasičnu prodaju, predstavlja jedan od rizika za prelivanje privremenog u dalji rast cena. Pored toga, rast udela usluga u BDP-u i potrošačkoj korpi, čija cena se takođe daleko lakše menja od klasičnih proizvoda, može dovesti do dodatnih prelivanja. Usled toga, postoje rizici da trenutno privremeni generatori inflacije izazovu dugoročniji rast cena ostalih proizvoda i usluga. Bez obzira na sve pomenuto, Nedeljković veruje da će se kretanja normalizovati u drugom ili trećem kvartalu 2022. godine.
U NBS takođe ocenjuju da svi navedeni inflatorni faktori imaju privremeno dejstvo, dok je bazna inflacija stabilna i očuvana u ciljanim granicama. „Po prestanku delovanja ovih privremenih faktora, ukupna inflacija će se od sredine naredne godine kretati na nižem nivou i stabilnom dinamikom na koju su građani i navikli. Do kraja ove godine inflacija merena na međugodišnjem nivou će, slično kao u ostalim zemljama, nastaviti da se kreće iznad gornje granice, što je uslovljeno poređenjem sa prošlogodišnjim niskim cenama“, kažu u NBS.
Ivan Nikolić potvrđuje da su izvori inflacije u ovom trenutku van domašanja mera monetarne politike, što se vidi upravo iz niskog rasta baznih cena (2%) koje čine oko 46% potrošačke korpe. „Ako govorimo o mogućim odgovorima ekonomske politike na pomenute izazove, oni bi se odnosili pre svega na fiskalni deo, recimo kod naftnih derivata možemo pričati o korekciji akcize, ili ako je reč o neprerađenoj hrani, onda o intervencijama države iz robnih rezervi“, savetuje Nikolić.
U NBS kažu da monetarnom politikom nastoje da spreče prelivanje rasta cena proizvoda koji najviše generišu inflaciju na ostale cene, postepenom korekcijom referentne kamatne stope i očuvanjem stabilnosti deviznog kursa.
Kako kome?
Prema proceni Narodne banke Srbije, izvoz i uvoz će ove godine imati dvocifren rast, pri čemu će izvoz rasti brže zahvaljujući oporavku naših spoljnotrgovinskih partnera, kao i rastu domaće proizvodnje. Rastu uvoza će pre svega doprineti uvoz repromaterijala i opreme za potrebe industrije, kažu u NBS i dodaju:
„Kada je reč o pojedinačnim preduzećima, teško da se može sa preciznošću reći koja će od njih profitirati u ovoj situaciji, a koja će biti oštećena, jer vrednost izvoza zavisi od velikog broja faktora. Pošto rastu svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, preduzeća koja posluju u oblasti proizvodnje hrane i metalskoj industriji, kao i u rudarstvu će verovatno zabeležiti rast izvoza. Mada će ukupan efekat na njihov poslovni rezultat zavisiti od toga kolika je uvozna komponenta sadržana u proizvodima, jer je istovremeno poskupeo i uvoz. S druge strane, u nepovoljnijem položaju će verovatno biti preduzeća koja kao inpute koriste proizvode koji su trenutno najviše poskupeli na svetskom tržištu ili za kojima vlada nestašica“.
Ivan Nikolić komentariše da se ne može sa sigurnošću predvideti kako će trenutna dešavanja u vezi sa inflacijom uticati na naš izvoz: „Robni izvoz dobrim delom sadrži proizvode niže faze prerade, sirovine i poluproizvode – a najveći deo čine neprerađeni i prerađeni poljoprivredni proizvodi. Vrednosno izraženo, ovaj deo izvoza bi mogao da zabeleži i bolji rezultat. S druge strane, znatno više ćemo plaćati energente – naftu, gas, i ostale inpute za proizvodnju, te je malo verovatno da će na ukupan spoljnotrgovinski rezultat pomenuti inflacioni pritisak imati povoljan ishod“.
Milan Nedeljković se slaže da se u ovom trenutku ne može precizno utvrditi da li će konkurentnost domaćih proizvoda biti smanjena ili ne. „Ukoliko su generatori inflacije primarno lokalnog karaktera, onda će to svakako uticati na cenovnu konkurentnost naših proizvoda na inostranim tržištima gde tih faktora nema. Sa druge strane, ukoliko su generatori inflacije globalnog tipa, onda će efekat na cenovnu konkurentnost zavisiti od relativnog rasta cena proizvodnih inputa kod nas i naših najvećih trgovinskih konkurenata, kao i od kretanja deviznog kursa. Ako privremena inflacija, kao i prelivanje na dugoročne cene u Srbiji budu manji u odnosu na druge zemlje u kojima nije došlo ni do depresijacije valuta u odnosu na evro, onda će ovakva kretanja sve zajedno pozitivno uticati na izvoznu konkurentnost”, smatra Nedeljković.
U NBS napominju da se po osnovu rasta cena energenata na svetskom tržištu povećavaju troškovi proizvodnje domaćih kompanija, ali i drugih kompanija u svetu, tako da će efekat na izvoz u velikoj meri zavisiti od drugih faktora koji nisu cenovnog karaktera. Pritom, treba imati u vidu da Srbija za sada nema problem sa nestašicom gasa, kao i da se njegova cena na domaćem tržištu zasniva na ugovorima sa Ruskom Federacijom. Zbog toga je ona još uvek relativno niska i verovatno će i u narednom periodu manje porasti nego na svetskom tržištu, pa će domaće kompanije po ovom osnovu biti u povoljnijem položaju u odnosu na stranu konkurenciju.
Vesna Lapčić
Biznis & finansije, Biznis top 2020/21
Foto: Pixabay