Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2022. (World Inequality Report 2022) pokazuje da je najmanja razlika u bogatstvu ljudi u Evropi, dok je najveća u regionu Bliskog istoka i Severnoj Africi. Po ekstremnoj nejednakosti izdvajaju se Brazil i Indija, a visok nivo nejednakosti prisutan je i u Kini, piše portal Sve o novcu.
Pomenuti izveštaj pokazuje i da je nejednakost trenutno na nivou one s početka 20, veka kada je bio dominantan „imperijalizam Zapada“.
Ogroman jaz između siromašnih i bogatih
Deset odsto najbogatijih ostvaruje 52 odsto globalnog prihoda, dok najsiromašnijima (50%) pripada svega 8,5%.
U proseku, pojedinac iz grupe 10% najbogatijih zarađuje 87.200 evra godišnje, dok pojedinac iz najsiromašnije grupe ostvaruje godišnju zaradu od 2.800 evra.
Ukoliko pogledamo koliko bogatstva najsiromašniji poseduju, izveštaj je poražavajući – jedva da poseduju išta. Njima pripada svega 2% svetskog bogatstva. Dok je u rukama 10% najbogatijih 76 odsto bogatstva. Dok odrasli iz grupe najsiromašnijih poseduje svega 2.900 evra, pojedinac iz grupe bogatih poseduje 550.900 evra u proseku.
Ove brojke su, kako se navodi u izveštaju, merene po „paritetu kupovne moći“ (Purchasing Power Parity).
Najjednakiji i najnejednakiji
Čak i među razvijenim zemljama postoji velika razlika po ovom pitanju, pa je nejednakost u SAD velika, dok je u Švedskoj potpuno drugačije – ova zemlja se odlikuje upravo po visokom stepenu jednakosti.
Nazire se ipak i nešto pozitivno iz ovog izveštaja – razlika između ovih 10% najbogatijih i 50% najsiromašnijih je neznatno opala. S druge strane, ukoliko se gledaju zemlje pojedinačno nejednakost raste.
Bogatstvo u privatnim rukama
Vlade su takođe sve siromašnije, u razvijenim zemljama posebno, skoro celokupno bogatstvo je u privatnim rukama. Tokom pandemije vlade su morale da se pozajmljuju od privatnog sektora i to u iznosu od 10 do 20 odsto BDP-a. Ovakvo stanje stvari uopšte nije ohrabrujuće jer ne ostavlja mnogo nade da se vlade širom sveta mogu boriti u budućnosti da se nejednakosti smanje, navodi se u izveštaju.
Kada se analizira stanje među pojedincima, slika je još tragičnija, po one koji nisu multimilijarderi, naravno. Globalni multimilijarderi, zapravo njih 1%, drži 38% bogatstva akumuliranog od sredine devedesetih 20. veka. Podsetimo, u rukama 50%, koliko čine siromašni, jeste svega 2% bogatstva. Trend je takav da se bogatstvo milijardera uvećavalo 6 do 9% godišnje od 1995. Rast bogatstva je naročito zabeležen tokom pandemije.
Na ovom istraživanju radilo je više od 100 istraživača. U istraživanje je uključena i zvanična statistika, ali i univerziteti i međunarodne organizacije kako bi se brojke u potpunosti harmonizovale, navodi se u istraživanju.
Izvor: Sve o novcu
Foto: Pixabay