Ko želi da kupi zlatne poluge u Srbiji na isporuku mora da čeka i do 15 dana, piše Euronews Srbija. Prodavcima investicionog zlata posao cveta, a za zlatne pločice se trenutno otima ceo svet i dobar deo Srbije. Zlatna groznica traje još od početka pandemije korona virusa.
Kilogram zlata na berzi košta oko sedam miliona dinara. Zlatna pločica od 100 grama iznosi od 703 do skoro 730.000 dinara, pločica od 50 grama upola je jeftinija, dok za pločicu od 10 grama treba izdvojiti oko 80.000 dinara, a najjeftiniji je komad od jednog grama za koji treba izdvojiti od 8.000 do 10.000 dinara. Firmi koje prodaju investiciono zlato sve je više, dok pioniri u ovom poslu u Srbiji kažu da je sve više i kupaca.
„Zlato se pokazalo vekovima kao nešto što čuva vrednost novca u svim religijama i na svim meridijanima. Ljudi prosto shvataju da ako drže novac u nekim drugim valutama, on propada i to je najbolji način da sačuvate vrednost svog kapitala. Imate pojedince, male kupce koji to uzimaju za poklone, a imate ljude koji su shvatili da imaju višak novca i da im to ne stoji na računu. Oni sad intenzivno koriste šansu da to sve pebace i čuvaju u zlatu, što je pravo rešenje“, kaže Ljuba Jakić iz Insignitus Gold.
Ministarstvo trgovine: Raste potražnja i broj uvoznika
Posla ima za sve, čak i za one koji su na tržištu odnedavno, poput Georgi Hristova iz firme Travex zlato i srebro.
„Najviše se traži dukat Franc Jozef u Srbiji i male poluge od pet i 10 grama. Mi poslujemo još u 11 država, u Estoniji, Norveškoj, Bugarskoj, Rumuniji i svuda je potražnja velika. Potražnja je bila velika kada je krenula korona. Sada kada se desila ova situacija između Rusije i Ukrajine potražnja je duplo veća nego što je bila“, kaže Hristov.
U Ministarstvu trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, kažu da je u poslednje dve godine primetan trend povećanja broja preduzeća koje se bave uvozom investicionog zlata u obliku pločica i poluga, kao i broja zahteva za uvoz, ali i tražene količine zlata. Napominju da se takav trend nastavlja i u 2022. godini.
20 odsto je skočila cena sirovine
Zbog velike potražnje u nekim firmama na isporuku se čeka do 15 dana. Teško se dolazi i do sirovina, kažu zlatari, a cene su naglo skočile.
„Oko 20 odsto je skočila cena same sirovine i automatski je to uticalo na cenu robe u maloprodaji što je ljudima neshvatljivo. Cena se drastično promenila za samo petnaestak dana. Najbolje se prodaju burme, vereničko prstenje i iskreno da vam kažem, meni idu dosta zlatnici. Detetu kupe zlatnik sa posvetom koji je i investicija“, kaže Milovan Vargić iz zlatare „Fiera“.
Iako oni koji prodaju investiciono zlato, istovremeno rade i otkup, interesantno je da u poslednje vreme niko ko poseduje zlatne poluge nije želeo da ih proda.
Mnoge zemlje u svetu vole da se pohvale svojim zlatnim rezervama. Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države – 8.133 tona, Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata. Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.
Povećano učešće zlata u deviznim rezervama
Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.
„Mi rangiramo zemlje i po količini zlata koje imaju i vrednosti koje drže u deviznim rezervama. Pravilo je da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama i drže najveće iznose zlata“, kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
On napominje da su centralne banke povećale od pre nekoliko godina učešće zlata u deviznim rezervama i napominje da su to prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka.
„Taj trend je dobro ispratila i naša banka i uradila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je zlato na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama, a i u pogledu vrednosti, jer smo em kupili zlato, em mu je skočila i cena. To je prvi povukao nogu Ugo Čavez iz Venecuele. On je rekao to – da naš narod vidi gde je zlato, pa je povukao zlato iz Francuske i nekih drugih zemalja evo sada smo to uradili i mi izgleda u ovakvim vremenima da to nije loš potez, da vi imate zlato kao nešto što vam je sigurno i što ćete uvek moći da prodate“, smatra profesor.
U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da se, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) za mart 2022. godine, Srbija nalazi na 57. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.
Izvor: Euronews Srija
Foto: Pixabay