Kad vrednost novca opada i zavlada strah od neizvesnosti, cena zlata raste. A ovo su baš ta vremena.
Zlatarna Celje je u prva tri meseca ostvarila polovinu ukupne lanjske prodaje investicionog zlata na tržištu Slovenije. „Kad je počela pandemija, promet se mnogo pojačao, al ne u meri kao od izbijanja rata u Ukrajini. Naši dobavljači ne stižu da izađu u susret svim porudžbinama jer kovnice ne mogu da isprate tempo tražnje“, kažu za „Svet bankarstva i investicija“ u slovenačkoj Zlatarni Celje. Dok isčekuju da i u Srbiji počnu da prodaju investiciono zlato, očevici su ispred ove zlatare u Beogradu viđali ljude u redovima koji kupuju zlatni nakit.
Zlatnici, zlatne pločice i poluge
U Srbiji je od početka rata u Ukrajini dostignut vrhunac tražnje za investicionim zlatom. Tako pokazuje računica firme Zlatni standard koja je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni kvartal, kako ističu, zabeležila 10 puta veći rast tražnje za investicionim zlatom.
Da je tokom marta i aprila ove godine veće interesovanje za zlatnicima, zlatnim pločicama i polugama nego i tokom pandemije slaže se i vlasnik zlatara DOK Dušan Nikolić koji ovakav trend očekuje sve dok traju pojačane neizvesnosti oko rata u Ukrajini.
„Zlato je u nemirnim vremenima mirna luka za kapital. Svako ko se plaši inflacije, propadanja valuta i ko hoće da se zaštiti kupuje zlato“, poručuje Nikolić za „Svet bankarstva i investicija“.
Iako u uzletu, ulaganje građana u investiciono zlato u Srbiji još uvek nije masovnija pojava.
Građanima Srbije je ulaganje u dukat Franc Jožef, zlatne poluge i kovanice postalo isplativije od 2018. godine kada je ukinut PDV na uvoz investicionog zlata. To je i kroz brojeve posmatrano prelomna godina za veću kupovinu žutog metala. Primera radi, u 2017. godini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvoz nemonetarnog zlata iznosio 299 hiljada dolara, da bi u 2018. godini porastao na 3 miliona dolara, a u 2021. godini na preko 43 miliona dolara.
Zlato ili bitcoin
Trend povećane kupovine investicionog zlata je dakle počeo da uzima maha 2018. godine, ali je svoj puni zamajac doživeo u prvoj godini pandemije. To se između ostalog može videti kroz podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u 2020. godini uvoz nemonetarnog zlata porastao za 414 odsto u odnosu na godinu dana ranije, na 35 miliona dolara.
Pandemija je zbog potpune neizveznosti bila izuzetan ambijent za zlato koje je beležilo velike stope rasta cena, a maksimum je dostignut u avgustu 2020. godine kada je cena bila blizu 2.070 dolara po unci. Nakon toga, pojavila se vakcina, svet je počeo da se vraća u normalu i usledio je kontinuirani pad cena. Sa ratom u Ukrajini cena zlata je ponovo počela da raste, ali do zaključenja ovog broja nije dosegnut maksimum iz avgusta 2020. godine.
Prosečna trgovina investicionim zlatom u Srbiji se, kako kažu u firmi „Zlatni standard“ tokom pandemije kretala u rasponu od pet hiljada do šest hiljada evra. „Sad je taj trend mnogo masovniji, čak je u nekim trenucima dolazilo i do panične kupovine, ljudi su se uplašili za svoju štednju, mada se situacija malo smirila“, objašnjava jedan trgovac.
Ne obezbeđuje prinose
Sasvim je logično da su pritisnuti rastom cena koje realno obezvređuju ušteđevinu, najavama novih cenovnih pritisaka usled rasta cena hrane i energanta zbog ukrajinske krize i generalno strahom od gubitka vrednosti valuta, građani pohrlli u zlatare.
Međutim, glavni broker u kompaniji „Momentum Securities“ Nenad Gujaničić objašnjava da je zlato kao vid ulaganja u Srbiji i dalje marginalna pojava iako je došlo do određenih pomeranja u aktivnosti građana. „U smislu masovnosti, kriptovalute su više zaživele. Ništa ne privlači ljude kao velika zarada koju je već neko ostvario“, siguran je on.
On smatra da su za građane nekretnine primarna investicija i sredstvo zaštite od krize. „Ljudi znaju da to donosi neku godišnju zaradu, dok zlato ne obezbeđuje prinose“, kaže ovaj sagovornik „Sveta bankarstva i investicija“.
Mogao bi ipak da zamisli Gujaničić da zlato bude alternativa, pogotovo građanima koji nemaju mogućnosti da kupe nekretnine, jer ima duboko ukorenjenu tradiciju. „Mnogo je teže običnom čoveku približiti obveznicu koja je najprostiji finansijski instrument, nego
zlato sa kojim se susreo već kad se rodio“, slikovit je. U zlato bi prevashodno trebalo da investiraju oni koji razmišljaju na duži vremenski horizont. „Ko je kupio zlato tokom pandemije, sad je u minusu“, podseća Gujaničić.
Šta kvari cenu zlata
Ima analitičara u svetu koji tvrde da bi cena zlata nakon početka sukoba u Ukrajini još više skočila da nije došlo do prelivanja sredstava na tržište tzv. digitalnog zlata ili kriptovaluta.
„Nema sumnje da su delimičan udar na zlato napravile kriptovalute koje su postale alternativa. To jeste teško egzaktno dokazati, ali ima osnova za takvo gledište“, poručuje Gujaničić. Na primer, za ukrajinske izbeglice imovina u digitalnoj valuti je bila sigurnija i praktičnija od nošenja zlatnih poluga.
U međunarodnoj javnosti se već otvoreno spekuliše da bi bitkoin nakon pandemije mogao da zameni zlato kao sredstvo izbora investitoraTome u prilog treba istaći i izjavu jednog tehnološkog preduzetnika na koju podseća Financial Times u svom nedavnom članku, a koji je rekao „naša osnovna teza za bitkoin je da je bolji od zlata“. Ova tvrdnja je osporena već na samom startu rata u Ukrajini kada je zlato ojačalo, dok je bitkoin pao. Danas je cena zlata blizu svog rekordnog maksimuma u avgustu 2020. godine, dok je bitkoin daleko ispod svog rekordnog maksimuma prošlog novembra.
Pamet u glavu
Prilikom ulaganja u zlato, u Narodnoj banci Srbije poručuju da bi trebalo naročito obratiti pažnju da se radi o berzanskoj robi čija je cena podložna visokim oscilacijama u zavisnosti od kretanja na svetskim tržištima.
„S tim u vezi naši građani mogu biti izloženi riziku promene cene zlata tj. mogli bi realizovati velike gubitke u slučaju pada cene zlata u odnosu na inicijalnu cenu po kojoj je kupljeno, odnosno ostvariti dobitak u slučaju povećanja cene zlata. Visoka volatilnost cene zlata na svetskim tržištima može narušiti jedan od osnovnih motiva ulaganja građana u zlato kao jednog od oblika štednje, a to je očuvanje njene vrednosti“, navode na ovoj adresi.
Zlato je berzanska roba, a procene oko daljeg kretanja cena su podeljene.
„Nisam optimista da će cena zlata značajnje rasti, osim ako ne dođe do eskalacije u pogledu rata i zategnutih odnosa“, kaže Gujaničić. Ako sukob bude kontrolisan i ne bude nepredviđenih okolnosti, cena će se, ocenjuje ovaj broker, teško vratiti na nivo za vreme pandemije.
Bujanju cena zlata pogoduje i visoka inflacija, ali Gujaničić podseća da centralne banke moraju brzo reagovati u pravcu podizanja kamata, te da se očekuje da američka ključna stopa nastavi da raste i do kraja godine dođe do dva odsto, kao i da će Evropska centralna banka morati da diže kamatu do kraja 2022. godine. „Ambijent u kome kamate rastu ne pogoduje zlatu jer ono ne nosi nikakav prinos, nema kamatu i dividendu, pa u tim okolnostima gubi na atraktivnosti“, ističe Gujaničić.
Sa druge strane, analitičari Goldman Sachs-a su došli do drugačijeg zaključka. „Kao što smo otkrili u prošlosti, cene zlata imaju tendenciju rasta tokom ciklusa povećanja stope FED-a“, navode. Oni su nakon početka rata u Ukrajini dali prognozu da bi cene zlata mogle da porastu na čak 2.500 dolara po unci do kraja godine. Da li time slute da su pred nama neka još gora vremena?
Zlato čini blizu 15% deviznih rezervi
Na pitanje da li će NBS nastaviti da povećava udeo zlata u deviznim rezervama, u centralnoj banci kažu da će se sve investicione odluke donositi kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi. Na kraju marta 2022. godine bruto devizne rezerve NBS su iznosile 14,3 milijardi evra, a od toga, 14,8 odsto deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu. Učešće zlata u deviznim rezervama je od kraja 2012. povećano sa 5,7 odsto na 14,8 odsto, odnosno sa 15,3 na 37,8 tona.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay