Kada bi neko otvorio restoran sa ostacima najstarijih jela koje su arheolozi do sada pronašli, drevni jelovnik bi iznenađujuće ličio na današnju hranu. U ponudi bi se, između ostalog, našao hleb star preko 14 hiljada godina, puter spravljen pre pet milenijuma, supa od kostiju od pre četiri milenijuma i mumificirano „mešano meso“ ostavljeno na podzemnoj trpezi pre više od tri hiljade godina. Ipak, najstarija prerađena hrana koju su arheolozi ikada otkrili je brašno koje je odstojalo 32 hiljade godina.
Postoje mnoge naučne teorije o tome zašto su baš ljudi uspeli da se popnu na sam vrh lanca ishrane, a jedna od njih se zasniva upravo na hrani. Arheolozi na Univerzitetu u Oksfordu smatraju da je čovek zavladao planetom u velikoj meri i zato što je imao avanturističke navike u prehrani. Potreba naših predaka da se hrane što raznovrsnije, podsticala ih je da u potrazi za novim namirnicama osvajaju i nove teritorije. Gastronomska radoznalost oblikovala je u velikoj meri ljudsku vrstu, a kreativnost u pronalaženju jestivih namirnica i spravljanju različitih jela predstavlja jednu od najdugovečnijih spona između današnjih i prvih ljudi.
To potvrđuju i brojna arheološka istraživanja o jelovniku naših predaka, koji deluje iznenađujuće savremeno. Lista najstarijih do sada pronađenih namirnica, koju su britanski arheolozi sačinili u saradnji sa svojim kolegama širom sveta, ima na meniju sve ono što jedemo i sada. Možda zvuči još neverovatnije činjenica da su neke od ovih namirnica, koje se čuvaju u muzejima, sa stanovišta tehničke ispravnosti upotrebljive i danas.
Ipak, stručnjaci ne kriju da je za isprobavanje obroka sačinjenog od ovakvih sastojaka potrebno mnogo hrabrosti, te da praistorijska večera uz sveće nije za preporuku.
Na početku beše brašno
Ali ako bismo makar zavirili u drevni restoran naših predaka, jedna od prvih stavki na jelovniku bilo bi brašno. Uverenje da su ljudi iz kamenog doba bili nezajažljivi mesožderi koji su po ceo dan provodili u lovu na životinje, promenila su otkrića koja pokazuju da su proizvodili brašno još pre 30 hiljada godina, dakle čak 20 hiljada godina ranije nego što je započeo uspon poljoprivrede. Praistorijsko brašno je pronađeno na brojnim lokacijama, posebno na tlu današnje Italije, Češke i Rusije, a ono koje je otkriveno u pećini pored Firence je „odstojalo“ 32 hiljade godina. To je, inače, najstarija prerađena hrana koju su arheolozi ikada otkrili.
Istraživači su ustanovili da su ljudi prvo brašno pravili od rogoza, paprati i jedne vrste trave pod nazivom Brachipodium. Naši preci su sakupljali ovo rastinje da bi ga mleli u sitne delove i potom kuvali. Obrok koji su dobijali je po nutritivnoj vrednosti bio sličan današnjim pahuljicama od žitarica.
Najstariji hleb u Evropi pronađen je u Veliko Britaniji, čiji stanovnici su ga umesili i ispekli pre oko pet i po hiljada godina. Ali u ovoj kategoriji ubedljivo vodi Bliski istok, gde je namirnica koja se i danas smatra osnovnom u potrošačkoj korpi otkrivena na velikom broju nalazišta. Za sada, najstarijim hlebom na svetu mogu da se podiče Jordanci. Tamo je u pustinji iskopan beskvasni hleb star preko 14 hiljada godina, a pored njega su bili i ostaci druge hrane, uključujući i 95 vrsta jestivih biljaka. Hleb je bio spravljen od brašna i vode i pečen na otvorenoj vatri.
Kad smo već kod žitarica, Peru je pradomovina kokica, gde je prema arheološkim nalazima organizovana zabava sa ovim grickalicama još pre 6.700 godina. Duž severne obale Perua pronađeni su klipovi kukuruza koji su bili pažljivo umotani i zatim pečeni ili pod zemljom ili na otvorenoj vatri. Koja god tehnika da je bila upotrebljena, zrna su bila raspukla i hrskava.
Puter sa „ukusom močvare“
Duge rasprave oko toga da li su rezance prvi izmislili Italijani, Arapi ili Kinezi, razrešilo je otkriće jedne na brzinu napuštene večere u Kini. Tamošnji arheolozi su, među brojnom grnčarijom iskopali i prevrnuti ćup sa rezancima starim više od četiri hiljade godina. Bili su napravljeni od prosa, tanki i žuti i svojim izgledom su jako podsećali na rezance koji se i danas najčešće spravljaju u kineskim kuhinjama uzastopnim sakupljanjem i razvlačenjem testa.
Ljubav Kineza prema rezancima je očigledno još od davnina pratila strast prema svemu što je čorbasto. Kina je postojbina i najstarije do sada otkrivene supe od kostiju. Supa je pronađena u bronzanoj činiji, u grobnici za koju se pretpostavlja da je pripadala velikom zemljoposedniku i procenjuje se da je stara oko 2.400 godina. Stoga ne čudi da je pozelenela zbog oksidacije, a testovi su utvrdili da je dobijena kuvanjem kostiju i mesa u vodi.
Za razliku od pozelenele supe, najstariji do sada pronađen puter je u boljem stanju, iako je sa „ukusom močvare“. U pitanju je „pakovanje“ od 100 grama koje je staro pet hiljada godina i pronađeno je u jednoj močvari u Irskoj. Neka od jezera u ovoj zemlji su se tokom desetina hiljada godina pretvarala u močvare, bogate hranljivim materijama. Osim što su bile „gorivo“ za oplodnju zemljišta, one su pretvarale močvare u prirodne ostave za čuvanje pojedinih namirnica.
Nešto mlađi komadi putera, stari oko tri hiljade godina, pronađeni su i na drugim mestima u Irskoj, ali i širom Škotske, u blizini velikih jezera koja su imala sličnu ulogu kao i močvare. Ljudi iz gvozdenog doba su na ovim teritorijama pravili velike zalihe putera. Pronađeno je na stotine uzoraka u drvenim posudama, u korpama ili zamotanih u kožu. Neki su i dalje jestivi, a testovi pokazuju da je puter pravljen od kravljeg mleka.
Arheolozi su otkrili da je puter bio jako dragocen u vreme kada je zakopan, jer pored toga što je služio za ishranu, pojedini nalazi upućuju da se koristio i kao sredstvo plaćanja u drevnoj trgovini.
„Mesne mumije“
Bilo koja lista starina ne može da prođe bez antičkog Egipta, koji je arheolozima u svojim grobnicama ostavio i ceo „švedski sto“ raznoraznih jela za uživanje u onostranom životu. Na podzemnim trpezama se, tako, mogao naći i sir od pre 3.600 godina, sličan današnjem kefiru jer je proizveden od neke vrste kvasca umesto sirila životinjskog porekla.
U Tutankamonovoj grobnici je otkrivena i tegla meda koji je bio svežiji od mumije, iako je zakopan pre skoro 3.300. godina. Ali specijalitet koji je pronađen u mnogim egipatskim grobnicama sastoji se od takozvanih „mesnih mumija“. Najviše su ličile na današnje „mešano meso“, jer su pravljene od delova različitih životinja, kao što su patke i druge vrste ptica, antilope, goveda, koze… Stari Egipćani su konzervisali meso tako što su ga prvo sušili, a potom prekrivali mešavinom smola.
Najdrevnija preteča brze hrane otkrivena je u Pompeji, u blizini današnjeg Napulja. Arheolozi su među ruševinama grada koji je zatrpala lava nakon erupcije vulkana Vezuv 79. godine pre nove ere, iskopali tezge sa uličnom hranom koje su se nalazile na raskrsnici dve ulice, a potom i oslikane jelovnike koji su reklamirali šta je pripremljeno za taj dan. U loncima koji su bili postavljeni u rupe na tezgama, ispod kojih su se grejali na blagoj vatri, krčkao se pasulj i drugi obroci koji su bili spremljeni od puževa, ribe, pilećeg, pačjeg, svinjskog i kozjeg mesa. Ovu brzu hranu s početka naše ere, nesrećni stanovnici Pompeje nikada nisu pojeli.
Italija je prapostojbina i najstarijeg preliva za jelo kome se do sada ušlo u trag. Poznato je da su stanovnici Mediterana, uključujući i stare Rimljane, jako voleli fermentisani riblji sos pod nazivom „Garum“, a amfore sa potpuno očuvanim ovakvim prelivom od pre dve hiljade godina pronađene su na jednoj potopljenoj galiji u blizini italijanskog gradića Alisijo.
Iako su mediteranske zemlje još od davnina bile čuvene po vinu, arheolozi su otkopali najstariju očuvanu bocu vina u državi koja je zaluđena pivom. Na nalazištu blizu nemačkog grada Špajer, pronađena je boca s vinom stara oko 1.700 godina. Boca je bila zapečaćena, a u njoj se nalazilo vino proizvedeno od lokalnog grožđa i začinskog bilja.
Bojana Maričić
Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022.
Foto: Patrick Fore, Unsplash