Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je rekao da je pronađeno još jedno nalazište zlata, koje spada u red 100 najbogatijih u svetu. To bi moglo da znači da su i procene nekih zvaničnika da ispod države Srbije se krije oko 500 milijardi evra rudnog bogatstva, značajno uvećane, piše Blic.
Za sada se ne zna ko je otkrio ovo nalazište ali ono što se zna to je da je do sada je u potragu za srpskim rudnim bogatstvom uključeno više od 100 firmi, kojima je država dala dozvolu,od kojih su većina sa stranim kapitalom. Naime, desetak njih, sa krajnjim sedištem u Australiji, Kanadi i Kini, kontroliše čak 90 posto teritorije koja se istražuje, čija je ukupna površina 5.673 kvadratna kilometra.
Koje otkrio “zlatnu koku”
Neizvesno za sada je da li je neka od njih otkrila i ovu “zlatnu koku” ali ono što je izvesno, to je da iako su registrovane u Srbiji, preko firmi u ofšor zonama i povezanih preduzeća u našoj državi, “gospodare” istražnim poljima srpske rude.
Tako bar pokazuje istraživanje BIRN-a iz juna prošle godine bazirano na osnovu izdatih dozvola države, koje su se od tog perioda do kraja 2022. godine, uvećale za još desetak. Ipak, nagli rast biznisa istraživanja rude je krenuo još 2015. godine usvajanjem Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjama. Pored toga, i najava o velikim rezervama litijuma u Jadru, navela je svetske kompanije da intenziviraju istraživanja u Srbiji.
Prema podacima BIRN-a, najveće površine istražnih prava od 165,826,1 hektar, imaju firme koje vode poreklo iz Kanade. Iza njih su one kojima je krajnje sedište u Australiji, 158,826,1 hektar, dok one koje se vezuju za Kinu, su na trećem mesto po površini za koje im je država izdala dozvolu, a to je 59,586,6 hektara.
U tu grupu, ušle su i neke firme iz Srbije, koje su dobile istražno pravo za površinu od samo 30,255,6 hektara. Po saznanjima “Blica” reč je uglavnom o onima koje se u najvećoj meri vezuju za ugalj.
Zašto strane kompanije istražuju
Ovakva situacija nameće pitanje da li ovako veliki broj stranih kompanija, koje su uključene u istraživanje, može da dovede da srpsko bogatstvo pređe i u njihove ruke?
Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, Rade Jelenković, kaže za “Blic” da razloga za brigu nema.
– Poslovanje na principima otvorenog tržista podrazumeva da se globalni finansijski kapital slobodno kreće i ulaže tamo gde postoje mineralni resursi. Nema ograničenja ni u jednoj razvijenoj zemlji sveta oko porekla kapitala koji se ulaže u istraživanja i rudarstvo. Primer je da se u jednoj od dve najrazvijenije rudarske zemlje na svetu, Kanadi, ostvaruje priliv direktnih stranih investicija u rudarstvo koji je približno isti iznosu koji kompanije iz te zemlje ulažu u druge zemlje. Resursni nacionalizam nije kompatibilan sa globalnom prirodom ove industrijske grane – kaže Jelenković.
On navodi da dobrim zakonskim rešenjima je regulisana korist koju ostvaruju strani ulagači i domaća privreda.
– Princip otvorenog tržišta podrazumeva da je i domaćim kompanijama omogućeno da posluju po istim zakonima i propisima kao i strane kompanije. To su principi koji su poštovani u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima u Srbiji. Kompanije investiraju u zemlje gde postoje mineralni resursi i gde je predvidivo i stabilno privredno okruženje, jer su to po prirodi dugoročne investicije. One nose i ogroman rizik poslovanja koji je vezan za cikličnu prirodu te industrije. Direktna i indirektna dobit od ulaganja u rudarstvo je skoro istog nivoa za domaću privredu i za stranog ulagača-navodi profesot i dodaje:
– Kompanije ne prisvajaju i ne iznose privredni resurs iz zemlje, već ulazu ogromna finasijska sredstva u rizičnu i nepredvidivu industriju od koje ima ogromnih koristi i zemlja u koju ulažu. Na globalnom tržistu kapitala prisutna je utakmica među državama kako da privuku strane ulagače u razvoj svojih resursnih industrija. One prave posebne politike i strategije za privlačenje stranih investicija u rudarstvo. Da li to znači da one žele da njihovo rudno bogatstvo “pređe u tuđe ruke”? Svakako ne, jer dobit od ulaganja ostvaruje i domicilna privreda, bar u istoj meri u kojoj i strani ulagač.
Top 5 vodećih kompanija
Top 5 vodećih kompanija koje preko mreže povezanih preduzeća u Srbiji kontrolišu većinu istražnih poslova i prostora:
Konstantin Resources, Australija
Ukupna površina na kojoj istražuje rude je 71.089 hektara, na lokacijama opština i gradova Žagubica, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Majdanpek, Golubac, Požega, Čačak, Gornji Milanovac, Kosjerić, Priboj i Nova Varoš.Ovom preduzeću u fokusu su istraživanja zlata, srebra i bakra.
Zijin, Kina
Ukupna površina na kojoj, preko povezanih preduzeća Serbia Zijin Mining, Balkan Exploration and Mining, Tilva i Serbia Zijin Bor Copper, istražuje rude je 59.587 hektara, na lokacijama Bora, Majdanpeka, Žagubice, Zaječara, Ljubovije, Osečine, Valjeva, Malog Zvornika, Krupanja, Bajine Bašte i Kosjerić.
Mundoro, Kanada
Ukupna površina istraživanja rude je 51.744 hektara, preko preduzeća Stara Planina Resources i Valdor Resources, na lokacijama opština i gradova Kučevo, Majdanpek, Bor, Bljevac, Knjaževac, Sokobanja, Svrljig, Bela Palanka, Kraljevo i Knić.
Dundee Precious Metals, Kanada
Ukupna površina istraživanja je 40.080 hektara, preko preduzeća Dunav Minerals i DPM Avala, na lokacijama Gornjeg Milanovc, Brusa, Kuršumlije, Medveđe, Bora, Petrovca na Mlavi, Žagubice i Kučeva.
Ibaera Capital, Australija
Ukupna površina na kojoj, preko povezanih preduzeća Tara Gold i Zlatna Reka Resources, istražuje je 37.879 hektara, na lokacijama Golubca, Kučeva, Žagubica, Kruševac, Prokuplje, Aleksinac, Blace i Novi Pazar.
Izvor: Blic,*podaci BIRN-a
Foto: Pixabay