Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.
Prema najavama republičke vlade, Srbija bi trebalo da dočeka EXPO izložbu 2027. godine sa autonomnim vozilom „petog stepena“, što u prevodu znači da se ono u potpunosti kreće bez vozača. To bi našu zemlju dodatno katapultiralo na svetskoj investicionoj mapi i preporodilo domaću automobilsku industriju. Umesto sklapanja delova, dobili bismo šansu da pređemo na sofisticiranu proizvodnju softvera za autonomna vozila, u koju najveće svetske kompanije trenutno ulažu oko 100 milijardi evra.
U međuvremenu, 99% sela u Srbiji će do kraja 2025. dobiti brzi internet, obećavaju zvaničnici, pod uslovom da tamo ostane neko ko će taj internet da koristi. Još veći prioritet republičke vlade je uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća. To će, ukazuju oni na vlasti, značajno podići njihovu produktivnost, poboljšati konkurentnost domaće privrede i samim tim obezbediti rast plata, ali i radost penzionerima, jer će uvećati i njihova primanja.
Koliko je Srbija digitalno napredovala, prema nadležnima najbolje pokazuje rast izvoza IT proizvoda i usluga, jer jedino te podatke neprestano ističu. Od 2017. godine, kada je po oceni kreatora ekonomske politike naša zemlja krenula džinovskim koracima ka transformaciji domaće privrede u ekonomiju zasnovanu na znanju, izvoz domaćeg IT sektora je rastao godišnje u proseku za 25%. Svake godine se ostvaruju rekordi, pa je prošlogodišnji izvoz porastao za 45%, na skoro 2,7 milijarde evra, dok je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni IT usluga premašio 1,5 milijardi evra, uz godišnji rast od 48,8%.
Ove godine – uprkos vestima o krizi i otpuštanjima u domaćoj IT industriji zbog otkazivanja poslova sa inostranim partnerima, posebno u autsorsing uslugama – izvoz je prema izjavama republičkih zvaničnika porastao u prvih šest meseci čak za 40%, na 1,6 milijardi evra i ostvaren je suficit od 1,24 milijarde evra. Na sajtu republičke vlade piše da se i dalje najviše izvozilo u SAD (453 miliona evra), Veliku Britaniju (220 miliona evra) i Švajcarsku (183 miliona evra).
A kod kuće skromno
Nesporno je da je to veliki uspeh za jednu malu zemlju u konkurenciji mnogo moćnijih država. Ali kako se ovi rezultati odražavaju na domaću privredu i njenu perspektivu da što pre ovlada veštačkom inteligencijom? Zanemarljivo, pokazuju podaci koje iznosi Veće za regionalnu saradnju (RCC) u svom izveštaju „Western Balkans digital economy society index – WB DESI 2022 Report“.
Prema ovom izveštaju, većina srpskih preduzeća još uvek ne uspeva da podigne vrednost svog poslovanja odgovarajućom primenom novih tehnologija, a podaci se pogoršavaju od 2020. godine, kada je započeo period lančanih kriza u svetskoj ekonomiji. U poređenju sa 2019. godinom, broj srpskih preduzeća koja imaju adekvatan informacioni sistem za planiranje osnovnih resursa pao je za 29%, na tek nešto više od petine ukupnog broja firmi.
Premda se 26% malih i srednjih poduzeća bavi elektronskom trgovinom, samo 3% prodaje svoju robu i usluge na ovaj način preko granice, što je pad za 8% u odnosu na 2019. godinu. Kada je reč o najnaprednijim tehnologijama, situacija je još lošija, uključujući i podatak da svega 1% firmi primenjuje veštačku inteligenciju u svom poslovanju.
Poređenje sa drugim zemljama Zapadnog Balkana pokazuje da samo 7% preduzeća u ovom regionu koristi velike baze podataka za poslovne analize. U tome prednjači Crna Gora (15%) slede Severna Makedonija (13%) i Albanija (10%), dok je u Srbiji udeo takvih firmi tek 3,8%, a prosek EU iznosi 14,2%.
Nešto manje od četvrtine preduzeća u regionu ima poslovni softver (ERP), u poređenju sa 38% u Evropskoj uniji. Taj udeo u Crnoj Gori i Albaniji iznosi po 35%, u Bosni i Hercegovini 26%, dok u Srbiji ERP upotrebljava 22% preduzeća, što je i ispod proseka Zapadnog Balkana. Samo 16% kompanija u regionu ima barem jednu sofisticiranu uslugu u oblaku. To je znatno ispod proseka EU od 34%, a računarstvo u oblaku primenjuje nešto više od petine svih preduzeća u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori.
Ulaganja veća od učinka
Ono što Srbiju izdvaja u regionu je ljudski kapital (ako se izuzmu političari). Pomenuto istraživanje pokazuje da Srbija ima 64% stanovnika koji poseduju osnovne digitalne veštine, za 8% više od proseka Zapadnog Balkana. Veći je i udeo IT stručnjaka u ukupnom stanovništvu (3,3% naspram 2,6% u regionu). Broj diplomiranih informatičara je porastao za 15% u poslednje dve godine, po čemu je Srbija premašila i prosek Evropske unije, kao i po broju žena u IT industriji – kod nas je njihovo učešće 23,5% u odnosu na prosek EU koji iznosi 19,1%.
Ljudi su jedan od najvećih aduta Srbije, potvrđuje i najnoviji izveštaj Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) iz septembra ove godine, koji rangira 132 države prema inovativnosti. Srbija je pošle godine napredovala za dve pozicije i plasirala se na 53. mestu, na kojem je inače bila i 2020. godine.
Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti IT tržišta (41. mesto) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51. mesto). Najslabija je kada se meri ukupna ekonomska vrednost koju produkuju inovacije (92. mesto), stepen digitalizacije privrede (68. mesto) i institucija (57. mesto). U izveštaju se ističe da su ulaganja u inovativnost (41. mesto) daleko veća od učinka inovacija (64. mesto).
Ako svi rade za izvoz, ko će raditi za domaće tržište?
Šta to konkretno znači vidi se po tome da domaće IT tržište raste za oko 10% godišnje, dakle više nego dvostruko manje od prosečnog rasta IT izvoza iz Srbije. Premda je vrednost domaćeg IT tržišta, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), porasla sa 736 miliona evra u 2021. na više od 800 miliona evra u 2022. godini, ona je preko tri puta manja od prošlogodišnje vrednosti IT izvoza. Za razliku od statistike koju navodi republička vlada da IT industrija najviše izvozi u SAD, podaci PKS pokazuju da u izvozu dominira EU (65%), oko 15% čine SAD, a preostalih 20% druga tržišta.
U Srbiji radi više od 3.780 IT kompanija sa preko 48.000 zaposlenih, ali vrlo mali broj je okrenut poslovanju sa domaćim firmama, pre svega zato što je ono daleko manje isplativo. Kako navodi Milovan Matijević, analitičar specijalizovan za IT sektor, domaća preduzeća izdvajaju za IT svega 0,5% prihoda u poređenju sa svetskim prosekom od 4%, a kada se uporedi visina prihoda taj jaz je u apsolutnom iznosu još veći.
Najvažnije IT kompanije za digitalizaciju domaće privrede su sistem integratori i one koje se bave razvojem, podrškom i implementacijom poslovnih softvera. Matijević ističe da ova preduzeća zapošljavaju svega 5.000 IT stručnjaka, koji bi trebalo da digitalizuju oko 220.000 aktivnih preduzeća u Srbiji. To istovremeno znači i da od ukupno 48.000 zaposlenih u IT industriji, 43.000 njih radi u kompanijama koje nisu zainteresovane za poslovanje na domaćem tržištu.
Ako se ovakav trend nastavi, možemo doći u situaciju da IT kompanije iz Srbije jeftino prodaju informatičku radnu snagu strancima, a da domaće firme i organizacije uvoze sve skuplja strana softverska rešenja, upozorava Matijević.
Zato ne čudi da zaposleni u retkim IT firmama koje su okrenute srpskom tržištu, traže da se država mnogo više pozabavi digitalizacijom domaće privrede, umesto što neprestano maše rezultatima u izvozu. To podrazumeva i veću javnu promociju onih domaćih preduzeća koja su zahvaljujući digitalizaciji uspela da se izbore sa daleko moćnijom stranom konkurencijom i zato mogu podstaći druge da slede njihov primer.
Zorica Žarković
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Sebastian Mark, Unsplash