Srbija nije jedina zemlja u kojoj se potrošači žale da se zbog krize snižavaju kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga, ali se svakako izdvaja po tome da u takvoj situaciji, država donese odluku o privatizaciji Jugoinspekta, najstarije i međunarodno priznate kontrolne organizacije kod nas. Privatno vlasništvo nad kontrolnim telom ne bi moralo da bude sporno kada bi postojao sistem koji bi garantovao da se sve radi po propisima. Ali kod nas je sporno to što više nemamo sistem.
„Breskve iz Srbije vraćene sa hrvatske granice“. „Čips iz Srbije vraćen izvozniku“. „Srpski krastavci vraćeni iz Slovenije“. Ovo su samo neki od aktuelnih naslova o sve brojnijim proizvodima iz Srbije koji zbog sadržaja štetnih supstanci nikada nisu stigli do kupaca. Dešava se i da mi povremeno utvrdimo da je neki proizvod iz uvoza neispravan, poput bojlera iz Bugarske koji su nedavno povučeni iz prodaje. Koju godinu pre toga, trgovci su sa polica uklonili jednu vrstu mleka, konzerve tunjevine, zaleđenu ribu…
Na listi neispravnih proizvoda koju dobijamo iz baza Evropske unije, skoro svakodnevno se nađe poneka serija automobila, igračaka, odeće za decu. Domaći građevinski stručnjaci nisu sigurni da li se nakon enormnog poskupljenja materijala, u objekte ugrađuje kvalitet koji je neophodan i ugovoren i koliko to utiče na bezbednost. Tim pre što se skoro dešavalo da se uruši zgrada ili kuća zbog radova na susednom gradilištu.
Ovi i mnogi drugi primeri u Srbiji, ali i brojni tekstovi o sve nezadovoljnijim potrošačima u drugim zemljama, nameću pitanje koliko je kriza poslednjih godina uticala na lošiji kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga?
Iako Srbija nije članica dva evropska sistema za brzo uzbunjivanje potrošača, podaci sa njihovih platformi o neispravnoj hrani (RASFF) i rizičnim neprehrambenim proizvodima (NEPRO), dostupni su Ministarstvu poljoprivrede u prvom i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine u drugom slučaju. Oni se i objavljuju kada je reč o artiklima koji se nalaze i na našem tržištu, a na sajtu se navodi i ko je proizvođač, ko je uvoznik za Srbiju, kao i razlog zbog čega je proizvod nebezbedan i da li se povlači sa tržišta.
Međutim, kada se naša roba vraća sa granice, takvih podataka uglavnom nema. Inspekcije obično tvrde da su potrebne dodatne kontrole, ali kako one znaju baš da potraju, građani sumnjaju da sve završi na domaćem tržištu. Druga „opcija“ je da se vraćanje robe sa granice prevodi na teren političkih odnosa sa zemljom koja je otkrila neispravan proizvod iz Srbije.
Opet o privatizaciji
Dodatni problem u toj priči može da napravi najavljena privatizacija Jugoinspekta, najstarije i međunarodno priznate kontrolne organizacije u Srbiji. Poziv zainteresovanim kupcima upućen je početkom septembra, ali nije objavljeno da li su do 5. oktobra, koji je označen kao krajnji rok, stigle neke ponude.
Marija Obradović, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju, koja proučava efekte privatizacija, kaže za B&F da taj proces generalno ni srpskoj privredi ni preduzećima koja su prodata nije doneo boljitak. Poslovanje privatizovanih firmi potpuno je neprozirno. One se ne nalaze ni na berzi, gde bi rezultati bili javni, niti su podaci iz Ministarstva privrede dostupni za naučna istraživanja, novinare ili građane, iako zakon to omogućava.
„I najavljena privatizacija Jugoinspekta poslužiće vlastima samo kao finansijska spekulacija, a kako je reč o krovnom kontrolnom telu, pitanje je da li se time neće urušiti koliko-toliko uspostavljen sistem kvaliteta. Jedan od verovatnih razloga zbog čega se razmišlja o privatizaciji te organizacije, može biti upravo namera da se spuste standardi. Ali ako se to dogodi, pitanje je kako će se ta roba prodavati u inostranstvu, jer domaći proizvođači se ne oslanjaju samo na plitko lokalno tržište. Otvaraju se i pitanja ko može da vrši kontrolu, da li novi vlasnik ispravno vrši svoju funkciju, zatim legalnosti postupka privatizacije, uplate naknade, investicije, zadržavanja delatnosti…”, nabraja Obradović i dodaje da se možda iza najavljene privatizacije krije neki drugi motiv, ali da bez dokumentacije to ne može da se utvrdi.
Čekajući izgubljeni sistem
Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Srbije kaže za B&F da u svetu postoji mnogo privatnih kontrolnih tela i ukoliko se uspostavi sistem koji garantuje bezbednost, vlasništvo nije bitno, jer im ne pada na pamet da rizikuju svoj profesionalni kredibilitet.
„Kod nas je sporno to što više nemamo sistem, zato nije svejedno ko je vlasnik. I imamo problem, posebno kada je roba namenjena samo našem tržištu. Prijave potrošača su svakodnevne i zbog kvaliteta i smanjene gramaže proizvoda, nekada i do 20% ili 30%, uz zadržanu staru cenu. Takođe, Srbija prati svetski trend da se umesto ’upotrebljivo do’, navodi ’najbolje upotrebiti do’, pa se roba koja je probila taj rok i dalje nalazi na policama“, komentariše Bogosavljević.
Naš sagovornik dodaje da je odgovornost za kvalitet preneta na proizvođača, ali njega niko ne kontroliše, niti svaki član u lancu – proizvođač, trgovac, inspekcija – ima svoju procenu rizika.
„Apsurd je i to što nadležni inspektor, ako vidi da se prodaje prase iz gepeka, ne može da reaguje, mora da traži nalog za kontrolu od svog nadređenog, a dok ga dobije, prodaja je završena. Nije retkost ni da prodavac ili proizvođač dobiju dojavu da će im doći inspekcija, pa spornu robu sklone. Sve to je ponižavanje profesionalnog rada inspektora. Mi smo te stvari pokušali da promenimo, ali su predlog paralisali država, PKS i loši proizvođači”, ističe Bogosavljević.
Zoran Andrejić iz Asocijacije potrošača Srbije potvrđuje za B&F da su organizacije iz te oblasti svedene na savetodavnu pomoć građanima, dok za analize i istraživanja kvaliteta proizvoda nemaju sredstava.
„Mi imamo laboratorije, čak i nacionalnu, ali ne vidimo rezultate ispitivanja kvaliteta hrane ili neprehrambenih proizvoda. Viđao sam u gradu u kom živim inspekcije na pijaci, ne dolaze za uzorak kod nakupaca, već kod jednog te istog poljoprivrednika po nekoliko puta”, opsuje Andrejić i napominje da to ostavlja dilemu da li je roba tog prodavca bila neispravna pa se ponovo kontroliše – o čemu bi trebalo da javnost bude obaveštena a nije – ili je u pitanju nešto drugo.
Eh, taj JUS
I dok se kod uvoznih proizvoda i hrane možemo bar delimično osloniti na evropske platforme brzog uzbunjivanja, u građevinarstvu stvari stoje drugačije. Poskupljenja sirovina i materijala pogodila su Srbiju više nego zemlje iz okruženja, jer je inflacija bila najviša. Zato su građevinari ili podizali cene ili, udarajući u zid niske kupovne moći, tražili „spas“ u jeftinijim materijalima, što je otvorilo pitanje bezbednosti.
Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za investicije kaže za B&F da je kriza samo izoštrila probleme koji su već dve-tri decenije prisutni u toj grani. Velika preduzeća su nestala u talasu neuspešnih privatizacija i državnih investicija u kojima su mogla da dobiju samo status podizvođača. Prinuđeni da rade jeftinije operacije, gledaju da uštedom na materijalima dođu do zarade.
„Ne bih se čudio da objekti koji su pravljeni sada ali i pre deceniju ili dve, počnu da propadaju. Odrekli smo se i JUS standarda, koji je nekada bio treći u Evropi, posle britanskog i nemačkog. Sada se radi po međunarodnim normama, posebno kada uzimamo strane zajmove. Kreditori nam biraju izvođače, uz pritisak da ne sme biti domaći. I ugovori koji se prave, ne pozivaju se na standarde, pa i kada se utvrdi loša gradnja, nema normi koje dokazuju da je trebalo drugačije”, navodi Bušatlija i dodaje da zbog toga ne može da se utvrdi ni zašto je kod nas kilometar autoputa kroz ravnicu sedam, a evropski prosek je 3,5 miliona evra.
Najskuplje u Srbiji
Istraživanje regionalne platforme Mojmojster/Daibau s kraja prošle godine, pokazalo je da su se građevinari u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji borili protiv poskupljenja sirovina uglavnom tako što su kvalitetne materijale zamenjivali lošijim i jeftinijim. Međutim, gradnja je najviše poskupela na srpskom tržištu. U Sloveniji je svega 7% građevinskih projekata poskupelo za preko 50% od početnog iznosa, u Hrvatskoj oko petine, a u Srbiji više od četvrtine.
Mirjana Stevanović
Biznis i finansije 216/217, decembar/januar 2023/24
Foto: Ekaterina_aa, Pixabay