Bez iskusnih stručnjaka za odabir mesta za snimanje, ne bi mogli da se naprave nijedan film, serija ili reklama. Njihov posao zahteva da umeju da pregovaraju sa svima i da se snalaze u svakakvim situacijama, od kojih bi se takođe mogla napisati priča za film. Lokacije u Srbiji su privlačne i za strane produkcije, pa je tako Stara planina glumila Kašmir u Indiji, a Beograd ima najveće iskustvo u dubliranju evropskih, američkih, pa čak i japanskih gradova. Ali da bi se pojednostavile procedure oko dobijanja dozvola za snimanje, potrebno je da Beograd dobije kancelariju za film, ističu filmski stručnjaci.
Od kanalizacije, do vile na Dedinju, od praznog parkinga do kafića u Starom gradu u Budvi, svaka od ovih lokacija može da bude to što jeste, ali i potpuno nešto drugo. Vinarija u Grockoj može da bude i Rajačka pimnica kod Negotina, ili stari deo Valjeva, Tešnjar. Ona može da posluži i kao ulica kojom korača profesor Kosta Vujić, ali i Aćim Katić iz serije „Koreni“. Ne postoji loša lokacija, već je samo pitanje kako će se ona iskoristiti, što zavisi od toga ko snima, šta se snima i iz kog ugla.
Ovako u najkraćem opisuju svoj posao iskusni stručnjaci u filmskoj industriji koji biraju lokacije za snimanje. Bez njih ne bi mogli da se naprave nijedan film, serija ili reklama. Pre nego što dođe kompletna filmska ekipa, njihov posao je da nađu mesto koje će najbolje dočarati ono što piše u scenariju.
Srpska filmska asocijacija (SFA) trenutno ima bazu sa više od 600 javnih i privatnih lokacija i to je najveća dostupna onlajn baza u Srbiji. Osim mesta koja su navedena u bazi, postoji još lokacija koje nisu javno izlistane, ali se na njima puno snima. Koje će mesto biti izabrano za snimanje nekog filma, serije ili pojedinih njihovih delova, zavisi od različitih faktora: šta je zamislio režiser, koliko novca je planirao producent, ali i od vremena koje je potrebno da se filmska ekipa dogovori sa vlasnikom lokacije oko snimanja, ili da dobije dozvolu od neke gradske ili državne institucije.
U celom tom procesu menadžeri lokacija su nezamenljivi. Oni su glavni i odgovorni za pronalaženje odgovarajućih mesta za snimanje, oni pregovaraju i sklapaju ugovore, razgovaraju sa policijom, vatrogasnim i drugim komunalnim službama, i nadgledaju celokupnu logistiku dok traje snimanje.
Čim čuju da dolaze velike zvezde, podignu cenu
Jedan od njih je i Petar Daković, koji se ovim poslom bavi od 2010. godine. Završio je produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, a prvi posao ga je odveo u Crnu Goru, gde je jedan proizvođač automobila želeo da snimi reklamu. Potom je radio na snimanju dokumentaraca, serija i igranih filmova, među kojima su serije „Žigosani u reketu“, „Tajna vinove loze“ i filmovi „Mamula“, „Balkanska Međa“.
„U ovom poslu važno je znati i umeti. Ne obraćam se svakome na isti način, ali moram da znam kako da se obratim svakome. U potrazi za idealnim mestima za snimanje prolazim kroz celu Srbiju. Često se konsultujem sa kolegama, ali i sa prijateljima koji žive u onim delovima Srbije gde tragam za nekim specifičnim mestom. Na primer, za film ’Balkanska Međa’ neke scene smo snimali u malom selu na Zlataru. Kad sam došao tamo, prvo sam otišao u lokalnu kafanu. To je bilo najbolje mesto za upoznavanje meštana. Lako sam se dogovorio sa skoro svim vlasnicima kuća koje su nam bile interesantne, ali kada su neki od njih čuli da će se u njihovim objektima snimati nasilne scene i ubistva, predomislili su se. Tada je u pregovore morala da se uključi i produkcija i odluči šta može da im ponudi, pa da ipak pristanu“, opsuje Daković neka od svojih iskustava.
Naš sagovornik ističe da ne postoji dobra ili loša lokacija, sve zavisi od toga šta zahteva određeni scenario. Pa tako, u jednoj reklami put koji prolazi do Valjeva je izgledao vrlo slično kao krajolik oko Negotina. Pored tog puta su samo stavili tablu „Negotin“, statisti su mahali, i reklama je bila završena. Nije se putovalo do Negotina. Iskustvo ga je naučilo i da u pregovorima sa vlasnicima lokacija nikada ne otkriva previše, uvek onoliko koliko je potrebno za brz dogovor. Na primer, dešava se da oni, kada čuju da dolaze velike zvezde, odmah traže veću cenu. Ali ako te glumce vole, onda su spremi i za dogovor na koji prvobitno nisu želeli da pristanu.
„Sa lokacijama koje su u javnom vlasništvu je druga priča. Za njih tražimo odobrenja od nekih gradskih ili državnih organa. Na primer, ako zbog neke scene zatvaramo put kojim ide prevoz na dva ili tri minuta, onda samo šaljemo obaveštenje policiji. Ali, ako zatvaramo ulicu na sat, dva, jedan ili više dana, dužni smo da pošaljemo elaborat u kome je jasno objašnjeno kako se preusmerava saobraćaj. Imao sam i situacija kad sam radio sa stranim produkcijama gde ništa nije bio problem. Čak ni da se renovira kompletna vikendica na brdu kod Mokre Gore, jer se koristila za snimanje nekoliko dana“, priča Daković za B&F.
Kad Stara planina „glumi“ Kašmir
Da bi filmadžijama olakšala potragu za idealnim mestom za snimanje, Srpska filmska asocijacija svoju bazu lokacija stalno proširuje. Vlasnici privatnih kuća, stanova, šupa, garaža i njiva, mogu da se nađu u ovom filmskom registru tako što će sami prijaviti svoju nekretninu, popunjavanjem jednog formulara. Ne postoji univerzalni kriterijum koji bi trebalo da ispune te nekretnine, ali često se dešava da ono što je privlačno turistima, može biti zanimljivo i filmskim ekipama. Takođe, da bi lokacija bila pogodna za filmadžije, mora da bude bezbedna, čista, dostupna, da postoji prilaz za veća vozila i da dobro izgleda pred kamerom.
„Trudimo se da uz što veći broj kuća, stanova, vikendica koje su u privatnom vlasništvu, mapiramo i lokacije u javnom prostoru i prirodne lokalitete jedinstvene lepote. Najviše ima lokacija u Beogradu, javnih i privatnih, i tu se najviše snima, a naš glavni grad igrao je mnoge evropske prestonice u različitim filmovima, TV serijama, reklamama. Stara planina je odigrala Kašmir u bolivudskom blokbasteru ’Uri: The Surgical Strike’. Najdraže nam je kada lokacije u Srbiji ’glume’ same sebe, kao što je bilo u slučaju Beograda u seriji ’Seal Team’ i filmu ’Hellraiser’, ali je on vrlo uspešno dublirao i Japan u filmu ’Minamata’ sa Džonijem Depom, Njujork u Netflix-ovom hitu ’Fair Play’ ili ruske gradove u filmu ’The Machine’“, objašnjava Tanja Mitić, koordinatorka za lokacije u Filmskoj asocijaciji Srbije.
Beogradu je potrebna kancelarija za film
Prema njenim rečima, lokacije u Srbiji su interesantne stranim produkcijama, pa često i biraju našu zemlju kao destinaciju za snimanje. Takođe, konkurentni smo i u odnosu na druga mesta u Evropi, jer imamo lepu prirodu i zanimljivo arhitekturu, iskusne filmske radnike i podsticaje za snimanja koje država dodeljuje. S druge strane, nedostaje nam pojednostavljena birokratija, ili da se uvek ne traži neki dodatnu papir, dokument, elaborat…
„Beogradu je takođe potrebna kancelarija za film, po uzoru na, recimo, onu u Zagrebu, kako bi svi procesi tokom organizacije snimanja na javnim površinama mogli da se pojednostave i budu još transparentniji. Iako su produkcijske kuće upoznate sa procedurama koje sada važe, osnivanje posebne kancelarije za film na nivou grada značilo bi da postoji centralno mesto za koordinaciju svih primljenih upita i zahteva, koje obezbeđuje sve vrste dozvola i odobrenja za snimanje, uz korišćenje moderne, efikasne i brze elektronske komunikacije. Takođe, time bi se definisali i standardni cenovnici i formirala bi se lista svih lokacija za snimanje za koje je nadležan Grad Beograd“, kaže Mitić za B&F.
Prema iskustvu naših sagovornika, od svih institucija ili pojedinaca, najspecifičnije je raditi sa predstavnicima crkve. Oni uglavnom nemaju tarife po kojima računaju dane snimanja u crkvama, manastirima ili nekim drugim objektima. Uvek traže da pročitaju kompletan scenario, pa tek onda donose odluku da li će odobriti snimanje. Prećutno je pravilo da se tokom snimanja ostavi neka donacija, a koliko, filmadžijama na procenu i dušu.
Aleksandra Galić
Biznis i finansije 218, februar 2024.
Foto: Ivana Djudic, Unsplash