Pčelari širom sveta muku muče da održe proizvodnju kvalitetnog meda zbog pada tražnje i cena na tržištu, a prema navodima Međunarodnog saveza pčelarskih udruženja, borba protiv lažnog meda je obeležila prethodnu i ovu godinu. U Vranju se krajem septembra organizuje najveći sajam pčelara na jugoistočnom Balkanu, koji su sada prinuđeni da se zajedno bore za opstanak poštenog pčelarstva. Iz tog razloga pčelari iz Evrope su osnovali Evropski pčelarski savez (EBA). Prošle godine, otkup meda u Srbiji je bio manji za 46% u odnosu na petogodišnji prosek, otkupne cene niže za 20% u poređenju sa 2022. godinom, proizvodnja je pala za petinu, a vrednost izvoza za 12%. Sve ovo je ugrozilo i poslovanje proizvođača košnica i opreme za pčelarstvo, koji beleže pad prodaje i na domaćem tržištu i u izvozu.
Periskop
6. RUDARSKA KOMPANIJA U SPORU PROTIV GRENLANDA: Nećemo kopati? Onda ćemo vas pokopati!
Najveći broj sudskih sporova protiv država koje su pod pritiskom građana obustavile rudarske projekte trenutno se vodi u Latinskoj Americi. Ali uporedo sa sve izraženijim ambicijama EU da kopa „kritične minerale“ na sopstvenoj teritoriji raste i otpor javnosti, pa se očekuje da će se ovakvi sporovi umnožiti i u Evropi. Najaktuelniji takav primer je tužba australijske rudarske kompanije ETM protiv Grenlanda, koja bi mogla da košta lokalnu privredu 11,5 milijardi dolara, skoro četiri puta više od nacionalnog BDP-a. To je opomena ostalima da dobro razmisle šta potpisuju kada žele da privuku investitore, upozorava Evropski časopis za međunarodno pravo.
8. ULOGA TALIBANA U GLOBALNOJ EKONOMIJI: Sve nam diraj, samo opijum ne
Talibani opet prave probleme. To što su nakon 20 godina ratovanja porazili NATO, što im je vizija o ulozi žena najblaže rečeno nazadna, što su im metode u implementaciji zakona brutalne, sve im je to oprošteno. Ali sada su stvarno pretjerali. Zabraniti proizvodnju opijuma, e to je neoprostivo.
12. PROIZVODNJA ZMIJSKOG PROTIVOTROVA: Ujeda i cena
Ljude koje ujede zmija otrovnica može spasiti samo protivotrov, koji se takođe pravi od otrova ovog gmizavca. To je rizičan posao, proizvodnja je komplikovana i dugotrajna, količine nedovoljne, pa su ovakvi proizvodi izuzetno skupi. Zato pojedine azijske države subvencionišu lokalne proizvođače, a neka sela u Indiji i Kini specijalizovala su se za vađenje zmijskog otrova. Ipak, Kinezi su deset puta profitabilniji jer su sa profesionalnog hvatanja zmija otrovnica prešli na njihov uzgoj.
Biznis
14. ZAŠTO DOMAĆE FIRME OSNIVAJU PREDUZEĆA U INOSTRANSTVU: Srce u Srbiji, novčanik u pečalbi
Ne postoje zvanični podaci o srpskim firmama koje osnivaju svoja preduzeća u inostranstvu. Institucije se time ne bave, ali privrednici znaju zbog čega to čine. Neki to rade jer žele da bolje sagledaju tržište na koje planiraju da se šire, drugi zbog povoljnijeg poslovnog ambijenta, a ponekad je to uslov da dobiju posao, pa čak i da u realizaciji koriste javne fondove.
16. ZARADE STOMATOLOGA U SRBIJI DALEKO ISPOD EVROPSKOG PROSEKA: Malo zuba za mnogo zubara
Stomatološko tržište u Srbiji je na dnu evropske lestvice prema zvaničnim poslovnim pokazateljima, ali analitičari skreću pažnju da je reč o jednoj od onih struka u kojoj je velika razlika između prijavljenih i neprijavljenih prihoda. Ipak, da se stanovništvo ne otima za privatne stomatološke usluge pokazuje i podatak Instituta „Batut“ da samo 11% građana Srbije ima sve zube.
18. ZAŠTO REKORDNO RASTE IZVOZ HRANE ZA PSE I MAČKE: Strani ljubimci na srpskoj „kuhinji“
Hrana za pse i mačke je treći najprodavaniji proizvod na stranom tržištu u ukupnom izvozu primarnih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, sa rekordnim rastom vrednosti. Mnogi inostrani brendovi, koji su veoma skupi, imaju značajan pad prodaje u svetu, jer su kupci shvatili da i neke manje poznate firme mogu ponuditi veoma kvalitetne a jeftinije proizvode, kažu srpski proizvođači. Pored povoljnog odnosa kvaliteta i cene, još jedna velika prednost je to što u hrani za kućne ljubimce koja se proizvodi kod nas nema GMO sirovina.
Finansije
22. ODNOS BANAKA PREMA GOTOVINSKIM TRANSAKCIJAMA: Neželjeno dete
Zagovornici kartica i onlajn transakcija tvrde da je to budućnost u poslovanju, banke i kartičarske kompanije, koje od tih usluga najviše profitiraju, potrudile su se da ih učine jednostavnijim i bržim, dok nosioci vlasti zakonima ograničavaju upotrebu gotovine, pravdajući to borbom protiv pranja novca i poreskih utaja. Kritičari tog globalnog trenda ukazuju da se suzbijanjem keša građanima narušava privatnost plaćanja i sloboda izbora.
24. RUDARENJE KRIPTOVALUTA U SRBIJI: Mogući raj sa više nepoznatih
U poređenju sa ostalim kriptovalutama, rudarenje Bitkoina je trenutno najisplativije u Srbiji, koja je i kao zemlja vrlo povoljna za razvoj te industrije, kažu upućeni u ovo tržište. Pored toga što je rudarenje kriptovaluta kod nas legalna delatnost, i troškovi poslovanja su povoljniji, naročito kada je u pitanju cena struje. Ali ovim poslom se na domaćem tržištu mahom bave fizička lica, pa nema bilo kakvih pouzdanih podataka o tome koliko ima kriptorudara, u kom broju ispunjavaju poreske obaveze i po kom osnovu plaćaju struju, koju ova industrija troši u velikim količinama.
26. ONLAJN AUKCIJE KORIŠĆENE INDUSTRIJSKE OPREME: Polovne mašine za jedan evro
Nije baš izvesno da će neka polovna mašina moći da se nabavi za jedan evro, ali za neku robu na onlajn aukciji kompanije „Surplex“ i to može biti početna cena. Ova firma za elektronsku trgovinu posluje širom Evrope, uključujući i kancelariju u Beogradu, a godišnje organizuje preko 550 aukcija na kojima se proda više od 55.000 predmeta. I na tržištu Srbije godišnje se realizuje preko 20 aukcija, na kojima se ovde ili u inostranstvu proda roba koju ponudi više od 50 različitih prodavaca.
Temat: Kriza u pčelarstvu: Čaša žuči u čaši meda
31. POTRESI NA SVETSKOM I DOMAĆEM TRŽIŠTU MEDA: U srcu med, a u novčaniku jed
Države koje najviše proizvode i izvoze med, nisu i njegovi najveći potrošači. Prema podacima FAO, Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, ali učestvujemo tek sa 0,4% u ukupnoj proizvodnji ove namirnice u svetu. Pad tražnje zbog ekonomske krize i poplava lažnog meda znatno su snizili cene na globalnom tržištu, pa je proizvodnja u Srbiji prošle godine bila manja za petinu, dok je vrednost izvoza pala za 12%. Za razliku od prethodnih godina, rastao je uvoz meda, posebno iz Rusije.
34. POVEZIVANJE PČELARSKIH UDRUŽENJA U BORBI PROTIV LAŽNOG MEDA: Evropa treba da stavi prst na čelo
Ovog meseca u Vranju se organizuje najveći sajam pčelara na jugoistočnom Balkanu, koji su sada prinuđeni da se zajedno bore za opstanak poštenog pčelarstva. Odluka EU da ukine carine na ukrajinski med je zloupotrebljena zbog popuštanja kontrole u uvozu, pa je evropsko i svetsko tržište preplavljeno lažnim medom, „koji nije ni video Ukrajinu“. Pošto se ne preduzimaju odgovarajuće mere za sprečavanje neregularnosti na tržištu, pčelari su se sami organizovali i osnovali Evropski pčelarski savez, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
36. PROIZVODNJA KOŠNICA: Od svitanja do sumraka
Za razliku od početka ovog veka, kada su se proizvođači košnica u Srbiji mogli „prebrojati na prste jedne ruke“, poslednjih petnaestak godina na tržištu su se pojavili preduzetnici, uglavnom iz sveta pčelarstva, koji su u ovaj posao uložili mnogo znanja i novca. Međutim, zbog ogromnih poremećaja na tržištu meda kod nas i u svetu, proizvođači košnica koji su u međuvremenu postali i uspešni izvoznici, sada beleže značajan pad prodaje. Nasuprot tome, i dalje je stabilna tražnja za urbanim košnicama koje nisu namenjene profesionalnim pčelarima, već onima koji se proizvodnjom meda bave iz hobija.
38. PROIZVODI OD PČELINJEG VOSKA: Prirodna kozmetika iz košnice
Soldatovići sa Sokolske planine prešli su put od pčelinjaka i pravljenja meda do sopstvene kozmetičke kuće „bee’s care“, koja proizvodi prirodne meleme i kreme zasnovane na domaćem, najfinijem pčelinjem vosku i lekovitom bilju. „Jedno od najčešćih pitanja koje nam kupci postavljaju je da li u našim proizvodima ima hemije, a odgovor je ne“, kaže Ivana Soldatović, mlada preduzetnica koja sada vodi porodični posao. Mnogo pre sticanja fakultetske diplome iz ekonomije, Ivana je zajedno sa svojom porodicom učila kako se od prirode može napraviti lekovita laboratorija.
40. PČELARSTVO I KLIMATSKE PROMENE: Raste broj medonosnih pčela, ali i njihova ugroženost
Iako se u široj javnosti veoma dramatično govori o izumiranju medonosnih pčela, statistika pokazuje suprotno – njihov broj raste zahvaljujući velikim ulaganjima u oporavak pčelinjeg fonda, jer su produkti ovih pčela ekonomski isplativi. Međutim, pogoršanje vremenskih uslova i rast temperature može dovesti do usporavanja reprodukcije pčela, pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja i smanjenja životnog veka. Ovo ne važi samo za medonosne pčele već za sve oprašivače, među kojima su još ugroženije solitarne pčele, koje opstaju bez oslanjanja na ljude.
Intervju
42. NIKOLA DEDOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR HOTELA METROPOL PALACE: Ljude treba tretirati ljudski
„Svi hoteli nude sobe i hranu, a ono što ih zaista razlikuje su ljudi koji u njima rade“, ističe Nikola Dedović, ekonomista koji je u hotelskoj industriji debitovao kao asistent sobarice, radio u kuhinji, na recepciji i u prodaji, pa sada kao generalni direktor poznatog beogradskog hotela Metropol dobro zna šta ti poslovi zahtevaju i kako da motiviše svoje zaposlene. To je naročito važno u hotelskoj industriji, punoj nesvakidašnjih situacija i gostiju sa neobičnim zahtevima, poput holivudskog režisera koji je boravio u Metropolu i od Dedovića tražio da glumi u njegovom filmu.
Skener
46. ISPLATIVOST SEOSKOG TURIZMA: Džaba ti dobar sadržaj, kad je put do njega loš
Koliko je novca potrebno uložiti u bavljenje seoskim turizmom zavisi od mnogo faktora, ali i kada je početni kapital porodično nasleđe, potrebne su na desetine hiljada evra za razvoj posla. Pored činjenice da je broj gostiju znatno manji nego u vreme korone, na njegovu isplativost utiče i to što na selu nije lako produžiti sezonu, pa pojedini domaćini investiraju u bazene i SPA usluge. No i kada se ponudi „selo sa pet zvezdica“, ostaju problemi sa putevima, strujom i drugim infrastrukturnim „dražima“ naših ruralnih sredina.
48. NOVI ŽIVOT PANONSKIH SALAŠA: Gde tambura tako lepo svira
Na vojvođanskim salašima danas mahom žive staračka domaćinstva a broj dece je mali, pa neki naslednici prodaju imanja jer nema više ko da radi na njima. Ipak, nema puno salaša na prodaju a njihove cene se kreću od 30.000 pa do 300.000 evra, zavisno od toga u kakvom su stanju, od infrastrukture i da li uz njih ide obradivo zemljište. S druge strane, kupci imaju različite planove za ulaganja u salaše, neko želi da uzgaja godži bobice, neko ribizle, a ima i onih koji razmišljaju o ribnjaku.
Nove tehnologije
50. TAJNI ŽIVOT PODVODNIH KABLOVA KOJI POKREĆU INTERNET: Morske nemani vredne milijarde dolara
Mreža podmorskih kablova između kontinenata je „krvotok“ svetske privrede, a dve trećine ovog saobraćaja kontroliše nekoliko najvećih tehnoloških kompanija. Predviđa se da će se na gradnju novih podvodnih kablova širom sveta potrošiti 10 milijardi dolara do 2025. godine. Ali ove visokotehnološke „morske nemani“ imaju slabu tačku – njihovo postavljanje i popravka nisu mnogo odmakli od načina kako se to radilo u 19. veku, kada su počeli prvi ovakvi poduhvati.
Nauka
52. SVE MANJE KINEZA ŽELI DA STUDIRA U SAD: Ko još plaća da ga hapse?
Američki univerziteti upozoravaju da se u njihovu međunarodnu saradnju ozbiljno mešaju državne službe pod izgovorom nacionalne bezbednosti, posebno kada je reč o studentima i naučnicima iz Kine. Izloženi diskriminaciji i optužbama za ekonomsku špijunažu, sve više naučnika kineskog porekla napušta SAD, dok tamošnji univerziteti beleže drastičan pad studenata iz Kine. To ozbiljno ugrožava američku nauku i privredu, kojima kineski studenti doprinose sa oko 15,9 milijardi dolara godišnje.
Koktel
54. IZNAJMLJIVAČ PUSTIH OSTRVA: Želite da se osećate kao poslednja živa osoba na Zemlji?
Španski preduzetnik Alvaro Serezo prvi je počeo da iznajmljuje pusta ostrva onima koji bi da izigravaju Robinzona makar na nedelju dana. Njegovo skoro petnaestogodišnje iskustvo pokazuje da je maltene nemoguće naći divljinu koju nije zarazila civilizacija, pa ovaj posao podrazumeva i podmićivanje lokalaca da proizvode iluziju kako je ostrvo mnogo izolovanije nego što zaista jeste. Serezo je do sada imao više od hiljadu klijenata, od kojih mnogi nisu izdržali da se u samoći suoče sa sobom.
56. ZAŠTO SE ROLNE TOALET PAPIRA SVE VIŠE SMANJUJU: Listopadno pakovanje
Neki od najpoznatijih proizvođača toalet papira u svetu sada u svojim rolnama imaju preko deset puta manje listova nego pre šezdeset godina. Za razliku od listopadnog drveća, rolne se ne obnavljaju u proleće, naprotiv, sve su manje a skuplje, što je izazvalo bes potrošača u SAD. Dok se proizvođači vade na aktuelnu krizu koja je urnisala i tržište drvne građe za izradu toalet papira, jedan socijalni radnik iz San Franciska se toliko iznervirao da je napravio kalkulator za izračunavanje vrednosti „bonsai“ rolni.
Komunikacije
60. JAVNE LIČNOSTI KAO TURISTIČKI AMBASADORI: Mač sa dve oštrice
U borbi za turiste više se ne čeka da pojedina mesta postanu slavna zato što ih je posetila slavna osoba, već se njoj plaća da proslavi neko mesto. Ali angažovanje poznatih u reklamne svrhe može biti mač sa dve oštrice, upozoravaju stručnjaci. To potvrđuje i istraživanje koje je sprovedeno među ispitanicima iz 70 zemalja, o tome da li bi Srbija za svoju turističku promociju trebalo da angažuje pojedince koji su poznati i van njenih granica. U „ponudi“ su bili Novak Đoković, Nikola Jokić i Mila Jovović, a odgovori anketiranih su prilično iznenađujući.
Reprint
62. KO KUPUJE FABRIKE STRANIH KOMPANIJA KOJE SU NAPUSTILE RUSIJU: Srednji red u ofanzivi
Rat u Ukrajini će promeniti rusku privredu do neprepoznatljivosti. Ispostavilo se da je velika rasprodaja, u organizaciji stranih investitora koji su napustili Rusiju, pružila mogućnosti za bogaćenje ne samo „proverenim“ oligarsima, nego i manjim igračima. Šta više, najbrojnije „mušterije“ su privrednici iz „srednjeg reda“, koji nastoje da jeftinom kupovinom stranih fabrika pređu u prvu klupu.
Vremeplov
64. MODERNIZACIJA PČELARSTVA U SRBIJI: Amerikanska košnica Jovana Živanovića
Pčelarski proizvodi su bili među izvoznim adutima Srbije sve do 19, veka, kada je došlo do krize u pčelarstvu zbog zamaha zemljoradnje, pojave jeftinog šećera na tržištu i novih sirovina za izradu sveća. Država, pčelarska udruženja i stručnjaci nastojali su da oporave ovu delatnost, ali je najveći preokret doneo prelazak sa starih tipova košnica na nove sa pokretnim saćem. Prvu modernu košnicu koja je napravljena u Srbiji, narod je zvao „amerikanska košnica Jovana Živanovića“. Novotarije su najpre prihvatili tadašnji „urbani pčelari“, koji su se u gradovima bavili pčelarstvom kao dodatnim zanimanjem, ili iz hobija.