BIZNIS TOP 2023/24

U situaciji kada je Evropskoj uniji potrebno godišnje 800 milijardi evra dodatnih ulaganja da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom, privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji. Kada bi, krajnje hipotetički, Srbija mogla svu novostvorenu vrednost da pretvori u novčana sredstva, za njih bi mogla da kupi malo više od 2% akcija najvrednije svetske kompanije ove jeseni, američkog Epla. Ali to nije opravdanje za ekonomsku politiku kojom se uporno favorizuju strani investitori i miniraju najperspektivniji domaći privrednici da očuvaju konkurentnost u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji.

Trendovi

16. EU U POTRAZI ZA IZGUBLJENOM KONKURENTNOŠĆU: Kinezi vuku, a Amerikanci tuku
Izvještaj o konkurentnosti EU koji je po narudžbi Evropske komisije pripremio bivši predsjednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, naslikao je sumornu sliku evropske ekonomije, koja gleda u leđa glavnim globalnim konkurentima, SAD i Kini. Dijagnoza stanja je napravljena korištenjem kompjuterske tomografije, dok se kao terapija predlaže puštanje krvi i stavljanje pijavica.

18. ZASEDE U PRIJATELJSKOM LANCU SNABDEVANJA: Neprijatelji među prijateljima
Opsesija Amerike da se „ratosilja“ Kine snabdevajući se u savezničkim zemljama, omogućila je Meksiku da postane najveći dobavljač SAD i ove godine prikupi rekordnu 31 milijardu dolara stranih investicija. Ali usled gomilanja proizvodnje u Meksiku, kriminalci na drumovima opljačkaju dnevno i do 50 kamiona s robom, a samo prošle godine ubijeno je 150 vozača. Istovremeno, američka vlada sumnja da kineske kompanije uveliko koriste meksičke firme da se infiltriraju na tržište SAD. Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, problemi u prijateljskom lancu snabdevanja između dve države bi mogli dodatno da se iskomplikuju.

22. STAVOVI IZVRŠNIH DIREKTORA O POSLOVNIM PERSPEKTIVAMA: Optimisti uprkos svetskoj krizi
Iako skoro tri četvrtine izvršnih direktora u svetu priznaje da u aktuelnim okolnostima posluju pod sve većim pritiskom, poslovni lideri su optimisti u pogledu budućnosti kompanija kojima rukovode, pokazuje najnovije istraživanje „CEO Outlook 2024“ kompanije KPMG. Izvršni direktori su kao najvažnije ciljeve u naredne tri godine naveli dalju digitalizaciju poslovanja i veću primenu veštačke inteligencije, usavršavanje zaposlenih i sprovođenje ESG inicijativa.

24. NOVI DIGITALNI TRENDOVI U ZAŠTITI POSLOVANJA OD PREVARA: Prevencija kao prioritet
Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi e pomoi, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća e primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju e omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.

28. NAJVEĆE SVETSKE KOMPANIJE PREOTIMAJU SVE VEĆI DEO DRUŠTVENOG BOGATSTVA: I metastaza je jedna vrsta rasta
Uprkos rizicima po ekonomiju i demokratiju od prekomerne disproporcije u raspodeli društvenog bogatstva, za najveće svetske korporacije nestaju granice rasta, pa neke postaju vrednije od bruto domaćeg proizvoda matičnih zemalja. Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%.

30. PULS SRPSKE PRIVREDE: Ubrzavanje privredne aktivnosti uz promenu izvora rasta i nagoveštaj promene strukture
Privredni rast u Srbiji se u poslednje vreme ubrzava zahvaljujući finalnoj potrošnji i investicijama, a uporedo se menja struktura domaće privrede u kojoj sve značajnije učešće imaju proizvodnja delova za automobile i rudarstvo. Međutim, nedovoljno značajne domaće privatne investicije, tekuće geopolitičke tenzije, relativno slab rast u zemljama EU koje su tradicionalni trgovinski partneri srpskim kompanijama, kao i sve razornije posledice učestalih vremenskih nepogoda, mogu uticati i na izglede za rast. Ovo su neki od najvažnijih zaključaka dva povezana izveštaja o makroekonomskim i poslovnim perspektivama u Srbiji, koje je nedavno objavila kompanija EY Srbija.

34. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2023. GODINE: Struja bila isplativija od nafte
Prošle godine je došlo do preokreta na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji. Elektroprivreda Srbije je nakon dvogodišnjeg negativnog rezultata, u 2023. ostvarila najveću dobit i poslovne prihode, dok je Naftna industrija Srbije, koja je 2022. vodila u obe kategorije, ostala među prvih pet ali sa slabijim rezultatima. Primetno je da domaće tržište postaje sve koncentrisanije. Pet vodećih kompanija po dobiti ostvarilo je više od polovine zarade sto najprofitabilnijih preduzeća, dok je taj udeo 2022. iznosio manje od 43%.

36. MOGU LI DOMAĆA PREDUZEĆA NA CRTU STRANIM KOMPANIJAMA: I zašto (ne) mogu?
Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da je za uspeh na globalnom tržištu potrebno finansiranje, organizacija, tehnološka dostignuća i logistika koju mi ovde nemamo, pa do toga da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

40. POSLOVANJE SLOBODNIH ZONA U SRBIJI: U najvećem plusu do sada
Slobodne zone u Srbiji su prošle godine zabeležile najbolje poslovne rezultate od svog osnivanja. Investicije su dostigle rekordnih 980,7 miliona evra, a strana ulaganja u slobodnim zonama činila su više od petine ukupnih stranih investicija u Srbiji. Kompanije koje posluju u slobodnim zonama ostvarile su suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju u iznosu od 926,5 miliona evra, što je u odnosu na 2022. godinu povećanje za preko 48%. Najveći suficit je imala Slobodna zona „Pirot“.

42. USKLAĐENOST U POSLOVANJU: Temelj dugoročnog uspeha
Usklađenost u poslovanju, odnosno Compliance funkcija, postaje vitalan deo korporativne kulture zbog složenih dešavanja na tržištu i promena u percepciji potrošača, investitora i najšire javnosti o tome šta proizvode ili usluge jedne kompanije čini vrednima. Ako je dobro organizovana, Compliance funkcija preduzeću obezbeđuje da izbegne zakonske propuste i kazne, održi integritet i ugled i da spreči gubitke nastale usled prevara.

46. SRBIJA IMA SVE MANJE KNJIGOVOĐA: Odliv ljudi, a robote nemamo
Potraga privrednika u Srbiji za dobrim knjigovođom pretvorila se u pravu avanturu. Sve je manje onih koji žele da se bave knjigovodstvom jer je došlo do značajnih promena zakona u ovoj oblasti, čije su „neželjene posledice“ da država prebacuje dobar deo svojih obaveza na privredu, pa time i na knjigovođe. Pošto njihov obim posla i odgovornost rastu iz dana u dan ali to ne prate i plate, ne čudi da preostale kvalitetne knjigovođe uglavnom rađe biraju da rade autsorsing usluge za strane kompanije. Ili da prihvate „ponudu koja se ne odbija“ i presele se u inostranstvo.

Sektorske analize privrede

52. PPOLJOPRIVREDA – tabele
53. POLJOPRIVREDA VEĆ TREĆU GODINU SUŠNA: Razvijamo veštačku inteligenciju, a nemamo kanale za navodnjavanje
Procenjuje se da će zbog ekstremnih suša, poljoprivreda već treću godinu za redom imati loše rezultate, koji će se negativno odraziti na ukupni privredni rast. Srbija se može pohvaliti da je dobila Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali se zato o kanalima za navodnjavanje raspravlja već decenijama, kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema „Popisu poljoprivrede 2023“ Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se navodnjava tek 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a na našu žalost – veštačka inteligencija i dalje nije za jelo.

56. ENERGETIKA – tabele
57. VELIKA GODIŠNJA KOLEBANJA U ENERGETSKOM SEKTORU: Dole, gore, pa ubrzano nizbrdo
Energetski sektor u Srbiji je u 2023. prešao iz debelog minusa u debeli plus, da bi ove godine postao „kolateralna šteta“ u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Snabdevanje električnom energijom posrće od početka godine, bez vidljivih znakova oporavka. Što se tiče gasa, domaća proizvodnja trenutno zadovoljava tek 7% potreba na našem tržištu, a izraženi pad proizvodnje iz godine u godinu čini Srbiju sve više zavisnom od uvoza ovog energenta.

60. GRAĐEVINARSTVO – tabele
61. SKOK GRAĐEVINARSTVA PODSTAKLI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI: Brze pruge i putevi zidaju rast
Građevinarstvo je u 2023. više doprinelo BDP-u od saobraćaja, telekomunikacija i energetike, a građevinska aktivnost raste i ove godine. Skok u ovoj industriji „zidaju“ kapitalni državni projekti, ali domaći građevinci tvrde da malo njih od toga ima koristi. „Trenutno u državi imamo 95% ugovora koji su preko aranžmana, gde je prvi ugovarač iz zemlje koja obezbeđuje kredite, a onda za podizvođače – šta ostane“, kaže predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov.

64. GRAĐEVINSKI MATERIJALI – tabele
65. PROIZVOĐAČI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA NA UDARU NELOJALNE KONKURENCIJE: Zbog slabe kontrole škart stiže na tržište
Domaći proizvođači građevinskog materijala prošle godine su prodali opeku, cement, beton, malter, kamen za oko 130 miliona evra. Iako je to najveća vrednost u poslednjih pet godina, u ukupnom izvozu to je čak manje od 1%, što je u strukturi izvoza zanemarljivo. S druge strane, proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju na domaćem tržištu, jer na stovarišta građevinskog materijala dolazi roba čiji kvalitet ne ispunjava standarde.

68. PREHRAMBENI PROIZVODI – tabele
69. PROIZVODNJA MLEKA I PRERADA VOĆA I POVRĆA POGURALI PREHRAMBENU INDUSTRIJU: Ni dve laste ne čine proleće
Prehrambena industrija je nakon petogodišnje stagnacije, ove godine zabeležila vidan oporavak. Prehrambeni proizvodi sa rastom od 6,4% u prvih osam meseci tekuće godine bili su na drugom mestu po doprinosu ukupnom rastu prerađivačke industrije. Proizvodnja mleka i prerada voća i povrća „povukle“ su ceo prehrambeni sektor ka boljem rezultatu, ali ova delatnost teško može da uzleti bez dugoročnog oporavka poljoprivrede.

74. PROIZVODNJA PIĆA – tabele
75. FLUIDNA STATISTIKA PROIZVODNJE PIĆA: Nizvodno i uzvodno
Nakon rasta od svega 0,1% u prethodnoj godini, proizvodnja pića je u avgustu 2024. u odnosu na isti period 2023. porasla za 8%. Piće je tokom prvih osam meseci tekuće godine učestvovalo sa 11,9% u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Ali kada se poslovni rezultati raščlane po različitim kategorijama alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, proizilazi da je nekim proizvođačima čaša punija nego drugima.

78. TRGOVINA NA VELIKO I MALO – tabele
79. TRGOVCI OSTVARILI NAJVEĆU ZARADU: Dobre marže para vrede
Trgovina je u prošloj godini po ostvarenoj dobiti bila najuspešnija grana, ali senku na odličan rezultat baca sumnja da su najveći lanci dogovarali cene kako bi visokim maržama došli do dobre zarade. Tržište maloprodaje zabeležilo je rast vrednosti, ali uglavnom zbog viših cena, jer su količine prodate robe manje i tek se poslednjih meseci beleži značajniji fizički obim prometa. Iako je toj grani nekoliko godina unazad dobro išlo, zarade zaposlenih, posebno u maloprodaji, daleko su ispod proseka.

84. FARMACIJA – tabele
85. FARMACEUTI PROIZVODE VIŠE SUPLEMENATA NEGO LEKOVA: Veledrogerije najprofitabilnije
U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu.

92. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA – tabele
93. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA IZMEĐU ŠIRENJA TRŽIŠTA I RASTA KONKURENCIJE: Pripreme za odbranu domaćeg terena
Metalska i elektro industrija u Srbiji uspeva i u kriznim vremenima da uvećava proizvodnju i izvoz, kao i priliv stranih investicija, a najveću zaslugu za to ima izrada računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Rezultati bi bili još bolji da taj sektor nema jaku konkurenciju, pogotovo u robi koja stiže iz Kine, pa će mu, zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom, biti potrebna nova poslovna politika da bi nastavio da raste.

96. MOTORNA VOZILA – tabele
97. TURBULENTNA VREMENA ZA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU: Oporavak „na odloženo“
Dok Srbija čeka da kragujevački Fijat Krajsler pokrene proizvodnju električne „Fijat Pande“ ne bi li time popravio i spoljnotrgovinski saldo, proizvodnja delova za motorna vozila beleži solidne rezultate uprkos krizi u svetskoj autoindustriji, posebno u Evropi. Iako se poslednjih godina proizvodnja komponenti u Srbiji pomerila ka složenijim tehnologijama, zarade zaposlenih su i dalje ispod republičkog proseka. Ove godine se očekivao brži napredak u primeni novih tehnologija na domaćem tržištu, ali geopolitička situacija „obećava“ da se poremećaji u automobilskoj industriji neće smiriti.

100. GUMA I PLASTIKA – tabele
101. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE U SUFICITU UPRKOS TRŽIŠNIM POTRESIMA: Uvoze sirovine, izvoze proizvode
Nakon višegodišnje stagnacije zbog potresa na svetskom tržištu, industrija gume i plastike ove godine beleži rast proizvodnje, a u prvih osam meseci izvezeno je robe u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Ovaj sektor je jedan od retkih u Srbiji koji stalno ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako je sirovinski zavisan od uvoza. Oko 70% proizvoda gumarske i industrije plastike izvozi se u EU, najviše u Nemačku.

106. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO – tabele
107. TURISTIČKE AGENCIJE I UGOSTITELJI I DALJE U MINUSU SA KADROVIMA: Turista više nego radnika
Prema izveštajima UN i Evropske turističke komisije, Srbija je rekorder po rastu prihoda od stranih turista u poslednjih pet godina. Uprkos tome, turističke agencije i ugostitelji i dalje ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovanih radnika, jer mnogi nakon iskustva s pandemijom ne žele da se vrate u ove delatnosti koje zahtevaju mnogo rada, dok su plate najčešće ispod republičkog proseka.

110. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE – tabele
111. ZA USPEH IT SEKTORA NAJZASLUŽNIJE STRANE KOMPANIJE: Najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu
Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.

116. TELEKOMUNIKACIJE – tabele
117. SLABO POKRETNO TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA: Dugovi odlažu 5G mrežu
Globalna telekomunikaciona industrija zabeležila je prošle godine usporeni rast pod uticajem nepovoljnog poslovnog ambijenta ograničenog visokom cenom zaduživanja. Glavne kočnice rasta ove godine ostali su tinjajuća inflacija, sporije obaranje kamata, ali i sve izraženiji geopolitički rizici. Domaće tržište se barem u najavama prihvatilo 5G mreže, koju će povlašćeni delovi tržišta ugledati najranije 2026. godine.

120. BANKE – tabele
121. BANKARSKI SEKTOR U 2024: Novi rekordni profiti u iščekivanju loših kredita
Globalni monetarni prostor u ovoj godini obeležio je početak spuštanja kamata glavnih svetskih centralnih banaka, što će izvesno dovesti do pada profita bankarskog sektora u drugoj polovini godine. Ovo je manje bitan deo lošijeg trenda koji čeka bankare. Eventualni pad privredne aktivnosti i pogoršanje uslova na tržištu rada mogli bi nagomilati loše kredite, skoro pa zaboravljenu kategoriju u bilansima banaka.

126. OSIGURANJE – tabele
127. OSIGURAVAČI OČEKUJU RAST PREMIJE I OVE GODINE: Ko kosi, a ko vodu nosi
Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, a prvih pet osiguravača i dalje drži više od dve trećine udela na tržištu. Međutim, prošlogodišnji rezultati pokazuju da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili beleže debele minuse, poput kasko osiguranja, dobrovoljnog zdravstvenog i imovinskog osiguranja od požara.

Crno tržište poslovnih informacija

132. KOLIKE SU ŠANSE DA SE PODACI O VAŠOJ KOMPANIJI NALAZE NA DARK VEBU: 30 odsto
Istraživanje kompanije Kasperski, koja se više od četvrt veka bavi IT bezbednošću, pokazalo je da od 700 nasumično odabranih firmi, svaka treća se pominje na dark vebu u vezi sa trgovinom podacima. Na ovom crnom tržištu prodaju se poslovne informacije koje su hakeri pribavili upadima u sisteme preduzeća, a cene tih podataka zavise od prihoda kompanije koja je bila meta napada, odnosno od koristi koja se može ostvariti upotrebom tih podataka. Pošto kriminalci ne veruju jedni drugima, i poslovne transakcije van zakona imaju svoju „regulativu“ na dark vebu. Ali stručnjaci ne preporučuju firmama da se upuštaju u takve aranžmane, pokušavajući da same ili preko posrednika otkupe svoje podatke na crnom tržištu.

Vremeplov

136. LAŽNI TAJKUN, PRVI SOVJETSKI ŠPIJUN U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Nulti pacijent
Dok je policija u međuratnoj Jugoslaviji jurila ruske emigrante za koje je sumnjala da su sovjetski agenti, glavni čovek koji je osnovao sovjetsku obaveštajnu mrežu u prestonici bio je zvezda beogradske čaršije. „Nulti pacijent“ je došao u Beograd predstavljajući se kao francuski hotelijer, otvorio je luksuzni restoran „Mali Pariz“, rasipao se bogatstvom i molio policiju da ga zaštiti od „komunističke agenture“.