Davanje robe u najam nije nova poslovna ideja, ali za razliku od ranije, danas je moguće unajmiti skoro sve. Iako su tvrdnje da će iznajmljivanje robe uskoro proterati vlasništvo sa tržišta neutemeljene, brojke pokazuju da je ova industrija doživela vrtoglav uspon u svetu, sa vrednošću koja će ove godine premašiti 335 milijardi dolara. Za Srbiju ne postoje zbirni podaci šta se sve iznajmljuje kod nas niti koliko je ovakav poslovni model isplativ, ali je uočljivo da se kretanja u pogledu ponude i tražnje prilično podudaraju sa onima na svetskom tržištu. Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, zakupljuje se i poljoprivredna mehanizacija, dobro prolaze organizatori korporativnih događaja, a unajmljuje se i odeća – od radnih uniformi do one za svečane prilike i maskenbale.
Periskop
6. ŠVAJCARSKI KAPITAL U SAD: Ko sa Trampom tikve sadi…
Trampovo obrazloženje da je Švajcarskoj uveo najveće carine u Evropi zato što ova država sa suficitom od 40 milijardi dolara u trgovini sa SAD „bezočno krade od američkih građana“ – razbesnelo je Švajcarce. Švajcarski ekonomisti ističu da je malo zemalja u svetu koje su toliko uložile u američku ekonomiju kao Švajcarska, čije su investicije u SAD prošle godine dostigle 358,2 milijarde dolara. Švajcarska ulaže daleko više nego zemlje koje su i do 20 puta veće od nje, pa kada se iznos ukupnih ulaganja podeli sa brojem stanovnika, „proizilazi da – objašnjeno Trampovim rečnikom – SAD godišnje kradu 40.000 dolara od svakog građanina u Švajcarskoj“.
8. ZARADA NA UDOMLJAVANJU DJECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA: Djeca su naše najveće bogatstvo
Najveće privatne kompanije koje se bave udomljavanjem djece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice u Velikoj Britaniji imale su stopu profita i do 21 posto u 2024. godini, knjižeći dobit u desetinama i stotinama miliona funti.
10. INDUSTRIJA KOLAČIĆA SREĆE: Kineski posao koji nema prođu jedino u Kini
Kolačići sreće osvojili su planetu preko kineskih restorana, a tržište ovih sitnih slatkiša koji „proriču sudbinu“ trenutno u svetu vredi više od 27 milijardi dolara. Ironija sa ovim poslom je u tome što kolačići sreće nemaju nikakve veze sa kineskom tradicijom, a jedina zemlja u kojoj su doživeli propast je upravo – Kina.
Biznis
14. „VITALON“, PROIZVOĐAČ PRIRODNIH SUPLEMENATA I DODATAKA ISHRANI: Uslužna proizvodnja omogućava lakšu naplatu
Nakon što je uspešno razvilo sopstvenu proizvodnju suplemenata i dodataka ishrani, preduzeće „Vitalon“ počelo je da nudi svoju ekspertizu i drugima. Uslužna proizvodnja danas čini 70% poslovanja ove porodične firme iz Novog Sada, a jedna od glavnih prednosti ovakvog modela je ta što sada lakše mogu da naplate svoja potraživanja.
16. DRVNA POGREBNA INDUSTRIJA: Čak ni smrt više nije siguran posao
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju. I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao.
18. TURISTIČKA PUTOVANJA U SIVOJ ZONI: Sa bandere na Maldive
Pored licenciranih turističkih agencija, izlete i putovanja nude i različita udruženja. Međutim, u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Yuta upozoravaju da se bar trećina takvih putovanja organizuje „na crno“, uglavnom preko oglasa prikačenih čak i na banderama, koji nude raskoš po niskoj ceni, bez ikakvih podataka o organizatoru. Za putnike je to veliki rizik, ali za organizatore je ovaj posao isplativ i u slučaju da završe na sudu, jer su kazne daleko niže od obaveza koje plaćaju agencije u legalnom sistemu.
Finansije
22. KONSOLIDACIJA BANKARSKOG SEKTORA: Koliko i kakvih banaka treba Srbiji?
Omiljena čaršijska naglabanja o optimalnom broju banaka na domaćem tržištu prilično su utihnula u proteklih nekoliko godina. Ovome je doprinelo prethodno veliko sažimanje tržišta, ali i značajan rast profitabilnosti sektora koji je ove procese dobrano usporio.
24. SVE VIŠE POSLA ZA FINANSIJSKE SAVETNIKE: Jeftinije sprečiti, nego lečiti
Kao i u svetu, za finansijske savetnike u Srbiji ima sve više posla, jer i domaći privrednici postaju svesni da ih pravovremeni stručni saveti mogu poštedeti skupih grešaka, naročito u vreme velike krize. Koliko je ovaj posao isplativ, zavisi od sposobnosti finansijskog savetnika da klijentima donese stvarne rezultate.
26. FINANSIJSKI RIZICI UPOTREBE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Od inovacije do bankrota
AI nije tehnologija po principu „instaliraj i zaboravi“. Za razliku od klasičnih tehničkih kvarova, greške u AI sistemima mogu istovremeno pogoditi više delova iste organizacije, pa čak i više povezanih organizacija, i u izuzetno kratkom roku generisati direktne i skrivene troškove koji višestruko premašuju sve prethodne procene.
Temat – Ekonomija zakupa
31. TRŽIŠTE IZNAJMLJENE ROBE U SVETU: Stočiću, postavi se
Danas je moguće unajmiti skoro sve, od najsloženijih mašina do Lego kocki. Globalno tržište iznajmljene robe ove godine će premašiti 335 milijardi dolara, a za toliki uzlet ove industrije analitičari navode različite uzroke – od korenite promene potrošačkih navika i brige za prirodu, do survavanja prosečnog standarda u svetu. Pojavile su se i rang liste šta najbolje prolazi kod mušterija, koje uglavnom potvrđuju pravilo da se najviše unajmljuje roba koja se ređe koristi ili usluge za koje je isplativije da se povere profesionalcima. Ipak, ima i iznenađenja.
34. ZAMENA ZA KUPOVINU GRAĐEVINSKIH MAŠINA I OPREME: Iznajmljen bager u svakom sokaku
Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, sa prosečnom cenom od oko 500 evra po danu. Ovaj posao je procvetao jer je unajmljivanje mašina za građevinske firme koje nemaju ugovorene dugoročne poslove rentabilnije od kupovine, ali upućeni u to tržište ocenjuju da ono postaje zasićeno. Neki u ovoj delatnosti žale se da i pored ugovora sa klijentima i obaveze da se položi depozit, postoje veliki rizici od prevara.
36. KAKO POLJOPRIVREDNICI REŠAVAJU PROBLEM NEDOSTATKA MEHANIZACIJE: Šta nemaš, to zajmiš
Veliki poljoprivredni proizvođači uglavnom poseduju svu potrebnu opremu, dok manja gazdinstva možda i raspolažu osnovnim mašinama, ali im nije isplativo da kupuju specijalizovanu mehanizaciju ako ona košta više desetina hiljada evra, a koriste je nekoliko dana u godini. Zato takve mašine unajmljuju po potrebi, od drugih proizvođača, lokalnih zajednica, zadruga, firmi ili agencija koje su specijalizovane za ove usluge. Međutim, od mašina je mnogo teže unajmiti radnike koji će njima upravljati, jer ih je sve manje.
38. ZAŠTO PREDUZEĆA UNAJMLJUJU RADNU ODEĆU: Bolje održavanje, duži rok trajanja
Sve oštriji higijenski i bezbednosni standardi u proizvodnji, kao i velika fluktuacija radne snage, glavni su razlozi zašto se firme odlučuju da unajmljuju radnu odeću od kompanija koje su specijalizovane za tu uslugu. Profesionalno održavanje radnih uniformi produžava njihov vek trajanja i zaštitna svojstva. Radnu odeću kod nas najčešće unajmljuju preduzeća iz prehrambene i farmaceutske industrije, ali i ona koja posluju u zdravstvu, mašinskoj i elektroindustriji, ugostiteljstvu…
40. PROSTOR I OPREMA ZA KORPORATIVNE DOGAĐAJE: Kad si velika firma, pa ti trebaju i tri bela goluba…
Ne cenjka se, zna tačno šta, kada i koliko želi, plaća do dogovorenog datuma, ne treba ga podsećati i na kraju, ako je zadovoljan ume da pošalje i mali znak zahvalnosti, od cveća do slatkiša. Tako, prema mišljenju onih koji iznajmljuju prostor i opremu za korporativne događaje, izgleda foto robot idealnog klijenta. Tom idealu najbliže su velike kompanije, posebno strane, koje za svoje korporativne događaje ne štede i unajmljuju sve – od stolica do golubova.
42. KOLIKO JE ISPLATIVO POSLOVANJE KOJE SMANJUJE TEKSTILNI OTPAD: Odeća „na dan“ protiv brze mode
Mada se vrednost globalnog tržišta iznajmljene odeće udvostručila za manje od decenije, iskustva firmi iz ove branše čak i u najrazvijenijim zemljama pokazuju da nije lako održati i razvijati poslovanje. Slično kao i u svetu, u Srbiji su najveći troškovi u ovoj delatnosti nabavka, skladištenje i održavanje odeće koja redovno mora na hemijsko čišćenje, a potrebna su i značajna sredstva za promociju. Kod nas se potvrdilo i pravilo da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.
Intervju
44. MILKO ŠTIMAC, KONSULTANT ZA ORGANIZACIJU TRŽIŠTA KAPITALA I PISAC ROMANA: Kako se izvući iz medveđeg zagrljaja?
Najveći problem Srbije je taj što nije uspostavila nezavisne institucije kada je za to imala priliku, ističe Milko Štimac, koji je ranije bio direktor projekta Robne berze Beograd i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, a danas se bavi konsultantskim uslugama vezanim za tržište kapitala. Ovaj finansijski stručnjak je u međuvremenu počeo da piše drame i objavio je dva romana, „Poljubac miholjskog leta“ i „Medveđi zagrljaj“, koji su prema rečima autora, „neka vrsta alegorije o sudbini naše države“.
Skener
48. PRAVNA NESIGURNOST U POSLOVANJU NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA: Kako utvrditi važeći propis i teritoriju na kojoj se primenjuje?
Česte izmene zakona u Srbiji stvaraju velike probleme privrednicima, jer je teško sa sigurnošću utvrditi koje pravno rešenje je trenutno na snazi. To je najizraženije kod propisa koje u okviru svojih nadležnosti donose lokalne samouprave. Vrlo retko se pojavljuje „prečišćen“ tekst propisa na lokalnom nivou, pa je neophodno pratiti sve objave u službenom listu nekog grada ili opštine. Stvari postaju još komplikovanije kada lokalna samouprava nema svoj službeni list. To je, na primer, slučaj sa Pirotom, koji svoje akte objavljuje u službenom listu grada Niša, pa utvrditi na kojoj od ove dve teritorije se neki akt primenjuje nije nimalo jednostavan zadatak.
50. KOLIKO JE KONKURENTNA PROIZVODNJA ŽIVINSKOG MESA U SRBIJI: Izvozna cena raste brže od svetskog proseka
Predviđa se da će tokom naredne decenije potrošnja živinskog mesa u svetu dostići udeo od 45% u ukupnoj konzumaciji mesa u svetu. Iako prerada živinskog mesa u Srbiji tokom poslednjih deset godina raste, uzgoj peradi opada, pa ona čini četvrtinu ukupne stočarske proizvodnje. Pored toga što je naše živinsko meso u izvozu skuplje u odnosu na svetski prosek, njegova cena raste brže od one na globalnom tržištu. U poređenju sa pet najvećih izvoznika živinskog mesa u svetu, Srbija je jeftinija od Poljske i Holandije, a skuplja od Brazila, SAD i Turske.
Nove tehnologije
52. ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNI CENTAR „SENIS“: Nezamenljivi u svetu senzora
Proizvodnjom i prodajom senzora, instrumenata i mašina za merenje magnetnog polja u svetu se bavi mali broj firmi, a „Senis“ iz Niša je sa 40 zaposlenih jedna od najvećih, kaže direktor ove kompanije Marjan Blagojević. Zaposleni u „Senisu“ prednjače u mnogim oblastima, pa su tako prvi na planeti industrijalizovali 3D Holov senzor, prvi u svetu napravili su 3D magnetnu kameru, druga su firma u Evropi i jedna od retkih u svetu koja ima akreditovanu laboratoriju za etaloniranje magnetnih instrumenata po standardu ISO17025.
Nauka
54. ŠTA LJUDE ČINI SREĆNIM: Nisam primetio da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca
„Igrom slučaja, predavao sam u tri nordijske zemlje, Finskoj, Danskoj i Norveškoj, koje su svake godine u samom vrhu rang liste sreće. Koliko god da sam se trudio, nisam uspeo da primetim da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca, niti da su Danci za 0,6 procenata srećniji od Norvežana“, ironično komentariše kanadski profesor Vaclav Smil. On tvrdi da se sreća ne može izmeriti kao dobit na berzi i kao primer navodi da je metodologija koja se primenjuje za rangiranje najsrećnijih naroda na svetu prepuna nelogičnosti i nedoslednosti.
Koktel
56. „PRETOP“, MESTO NA KOM SE UZ PEČENJE NUDI ZANATSKI HLEB I ŠAMPANJAC: O čemu se ovde radi?
Iako Beograd ima veliku ponudu domaćih i stranih kuhinja, od pljeskavica do specijaliteta sa Havaja, trojica prijatelja su smislila potpuno drugačiji koncept kako bi se izdvojili na pretrpanom tržištu. Vlasnici preduzeća „Pretop“ počeli su na Zemunskoj pijaci da prodaju meso spravljeno po posebnoj recepturi, uz zanatski hleb od kiselog testa i šampanjac. Zato ne čudi da su im glavni promoteri bili kupci na pijaci, koji su radoznalo zavirivali u njihov lokal da izvide „o čemu se ovde radi“. Danas ova beogradska firma ima tri ugostiteljska objekta, dvadesetak zaposlenih, nove proizvode i planira dalje širenje.
58. ZAŠTO SU KRIMIĆE AGATE KRISTI PREPORUČIVALI STUDENTIMA HEMIJE: Ubistvo kao priručnik za izučavanje otrova
Malo koji autor kriminalnih romana može da se pohvali da njegova dela analiziraju i naučnici, kao što je to slučaj sa knjigama Agate Kristi. Razlog je njeno izuzetno poznavanje otrovnih supstanci. Slavna književnica je tako podrobna znanja o hemiji i toksikologiji stekla dok je radila u bolničkoj apoteci.
Komunikacije
60. TRŽIŠTE MIKROSTOK FOTOGRAFIJA: Sve suprotno od očekivanja
Tržište fotografija koje su unapred snimljene i prodaju se kupcima za različite svrhe toliko je zagušeno konkurencijom, da čak i jedna od najprofitabilnijih kompanija u ovom poslu, „PeopleImages“, 90% svojih prihoda ostvaruje prodajom svega 10% slika od preko 600.000 njih koje ima u ponudi. Koliko je teško proceniti šta kupci žele, pokazuju i podaci da fotografije sa lepim ljudima slabo prolaze, a najtraženije su one čiji „manekeni“ deluju pouzdano. Stoga su najplaćeniji modeli stariji ljudi, koji su očuvali vitalnost, „zrače“ iskustvom i poverenjem.
Reprint
62. POSLOVNI RITUAL NA BOSFORU: Plivanje između dva kontinenta
Bosforski moreuz je opasan za plivače, ne samo zbog izuzetno gustog brodskog saobraćaja, već i zbog jakih morskih struja i malo mesta na kojima se može izaći na kopno. Ipak, grupa muškaraca, od kojih je većina zašla u šestu deceniju života, pliva ovim morskim putem na posao, prelazeći s kontinenta na kontinent, iz azijskog u evropski deo Istanbula. Od toga su napravili ritual, jer kako tvrde, to nije samo „alternativni“ put do posla, već posebna vrsta druženja dok zajedno „plivaju kroz istoriju“.
Vremeplov
64. SUKOB STANODAVACA I PODSTANARA U MEĐURATNOJ SRBIJI: Sekira će da radi!
Pokušaje vlasti da državnom intervencijom na tržištu reši veliku stambenu krizu u Kraljevini Jugoslaviji nakon Prvog svetskog rata, pratili su žestoki sukobi stanodavaca i podstanara, u kojima se na beogradskim ulicama pretilo i da će „raditi sekira“! Zajedničko zaraćenim stranama je bilo to da su obe zdušno kritikovale državu, uključujući i optužbe da uništava srpski narod „u korist stranih elemenata“.