U japanskoj poslovnoj kulturi pregalaštvo zaposlenih se podrazumeva, kao i njihova maltene doživotna lojalnost poslodavcu. Zato za mnoge Japance davanje otkaza predstavlja neprijatnost koju žele da izbegnu.
Upravo iz tog razloga od 2017. godine u zemlji izlazećeg sunca postoje agencije za davanje otkaza. Kada ih radnik prvi put angažuje njihova usluga košta oko 150 dolara, odnosno kao jedna skuplja večera u restoranu, a za svako sledeće angažovanje dobijaju se značajni popusti. Za taj novac radnik zapravo unajmljuje nekoga ko će okončati njegov radni odnos.
Šefovi koji cepaju pisma o otkazu
Ali, zašto je uopšte prekidanje radnog odnosa problematično za Japance?
Pre svega zato što je ovaj narod navikao da decenijama, ako ne i doživotno, radi za jednog poslodavca. Čak i kada to podrazumeva trpljenje mobinga, uvreženo je mišljenje da je sramota napustiti siguran posao.
Ti sigurni poslovi pak nisu ni nalik našima koji se dobijaju u državnim i javnim preduzećima preko političkih veza, a koji ne podrazumevaju čak ni obavezu dolaska u kancelariju a kamoli posedovanje ikakvih znanja i veština potrebnih za obavljanje posla.
Za razliku od sigurnih poslova u Srbiji, u Japanu se oni obično rade po 12 sati dnevno i postoji vrlo stroga hijerarhija koja šefovima daje neproporcionalnu moć nad ostalim zaposlenima. To znači da radnik mora da uradi sve što mu šef zatraži, kakvim god tonom ili gestom on to zatražio.
Prema svedočenju japanskih radnika, retko ko se uopšte usudi da pita šefa da izađe s posla na vreme jer se to smatra sramotom i nepoštovanjem. I davanje otkaza može biti neprijatno a ponekad se dešava i da šef pocepa pismo o otkazu i primora radnika da ostane u firmi, naravno pod još gorim uslovima nego do tada. Pored toga, za radnike to može biti korak nazad u karijeri jer je pokazatelj njegove “nelojalnosti” poslodavcima.
Generacija Z donosi revoluciju i u kancelarije
Ipak, sve je više mladih ljudi koji se odlučuju da daju otkaz. Oni su najbrojnija klijentela nekih stotinak agencija za davanje otkaza u zemlji izlazećeg sunca. Broj klijenata ovih agencija drastično je porastao posle pandemije jer tada su ljudi koji su radili od kuće shvatili koliko je iscrpljujuće boraviti po ceo dan u kancelarijama i koliko im je zapravo poremećen balans između privatnog i poslovnog života.
Jedna od poznatijih agencija ove vrste je tokijska Momuri iz koje kažu da su za dve i po godine postojanja imali 350.000 onlajn konsultacija vezanih za davanje otkaza i podneli otkaze u 20.000 slučajeva. Oko 60% njegovih klijenata činili su mladi radnici, u dvadesetim i tridesetim godinama.
Oni prednjače iz nekoliko razloga ali glavni je taj što Generacija Z ima drugačija očekivanja od svog života kao i drugačiju radnu etiku, dok je veliki broj japanskih preduzeća nastao posle Drugog svetskog rata kada radnička prava nisu baš bila prioritet. Nažalost, ta preduzeća su zadržala praksu kreativnog shvatanja radničkih prava.
Nestašica radne snage otežava davanje otkaza
U međuvremenu je stasala generacija kojoj su bitna ne samo radnička prava već i poštovanje njih samih ali i njihovog slobodnog vremena, adekvatna plata za sopstveni rad… Istini za volju, mladi, odnosno predstavnici Generacije Z, su takvi svuda u svetu, ali na zapadu im nije problem da menjaju poslove, dok u Japanu to ide malo teže.
Prema rečima rukovodstva Momurija, razlog tome je, između ostalog, i hronična nestašica radne snage uzrokovana belom kugom. Zbog nje se japanski poslodavci po svaku cenu trude da zadrže radnike, pa osim raznoraznim spletkama i pravnim začkoljicama, to nekad čine i zastrašivanjem. Dešava se i da traže od zaposlenih da nađu svoju zamenu kako bi uopšte mogli da napuste preduzeće. Problem sa davanjem otkaza nemaju samo oni koji su zaposleni za stalno, već i ljudi koji rade po ugovoru.
Tu nastupa Momuri, čiji posao je da umesto radnika “završi” njegov otkaz. Ovim poslom se bavi njegovih 50 agenata, međutim kompanija zapošljava i pravnike za slučaj da poslodavac iskomplikuje taj proces. Davanje otkaza traje uglavnom između 20 i 30 minuta a reakcije poslodavaca su različite. Mali broj njih shvati zašto radnik daje otkaz i izvini se za svoje ponašanje koje je dovelo do njega, ali ima i onih koji počnu da prete ne samo zaposlenom koji daje otkaz već i njegovim posrednicima.
Foto: lacheev, Depositphotos