Stručnjaci kažu da će loši vremenski uslovi u 2025. dovesti do pada proizvodnje većine biljaka, a ponajviše kukuruza i soje.
Kako piše portal Klima101, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra rezultate ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre.
Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po poljoprivredu.
Gotovo jedina „pozitivna” priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg proseka.
Najveći gubitnici
Sa druge strane, kukuruz je ove godine nastradao usled letnjih suša. Sa projektovanim prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025. je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2% manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine.
„Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura”, kaže dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. „Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko 2% površina ratarskih kultura.”
Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu poljoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostata, prinosi naših poljoprivrednika su među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru.
Ni voće nije mnogo bolje prošlo
Od ostalih izdvojenih kultura, ove godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva. Proizvodnja višanja je u odnosu na prošlu godinu bila gotovo prepolovljena, što smo ranije ove godine već osetili i na pijacama širom zemlje, gde su bile beležene rekordno visoke cene. I druge voćke, kao što su maline, šljive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine.
Kako objašnjava dr Vuković Vimić, u prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. “Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret”, kaže ona i dodaje: “Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u poljoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće”.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Klima101
Foto: ulleo, Pixabay