Srpske firme koje rade u međunarodnom transportu mogle bi da postanu stranci u sopstvenoj zemlji. Osnivanje firme u nekoj od 25 zemalja Evropske unije ili četiri države EFTA jedno je od „rešenja“ na koje će biti primorane kako bi zadržale delatnost, ukoliko Evropska komisija ne izuzme profesionalne vozače iz ograničenja koje nameće novi EES sistem za kontrolu šengenskih granica. Postavlja se pitanje kako će nova pravila uticati i na transportnu industriju u Evropskoj uniji, koja ima sve manje posla jer se zbog krize zatvaraju mnoge fabrike.
Domaće firme za međunarodni prevoz roba i putnika našle su se u ogromnom problemu zbog novog Zakonika o šengenskim granicama, koji od 12. oktobra propisuje elektronsku kontrolu boravka u 25 zemalja EU i četiri države EFTA. Vozači teretnih vozila ili autobusa tretiraju se isto kao i turisti, pa je njihov boravak u zemljama Šengena ograničen na 90 dana u toku jednog polugodišta, odnosno 180 dana ukupno na godišnjem nivou.
To pravilo važilo je i do sada, ali prekoračenje ovog roka se utvrđivalo prebrojavanjem dana boravka u Šengenu na osnovu pečata u pasošu. Zato kontrole putnika i teretnog prevoza na evropskim putevima nisu bile česte, iako se dešavalo da se zbog prekoračenja propisanog boravka profesionalni vozači hapse i deportuju.
Nova pravila, međutim, uvode primenu Entry-Exit sistema (EES), kojim će se na prvom ulasku u zemlju iz zone Šengena, putnicima iz pasoša uzimati biometrijski podaci, uključujući otiske prstiju i fotografiju lica. Za svaki naredni prelazak granice, sistem će sam računati vreme boravka, pa će za mnoge profesionalne vozače rampa biti spuštena još na granici, pre nego što teret ili putnike u autobusu odvezu na planiranu destinaciju.
Muk iz Brisela
Problemi koji očekuju transportne firme nakon stupanja na snagu novih pravila, potisnuli su donedavno goruće teškoće poput nedovoljnog broja prevozničkih dozvola za pojedine zemlje, ili sve dužih čekanja na granici. To je bilo vidljivo i na okruglom stolu koji je organizovan u Beogradu 10. septembra, u okviru dvodnevnog Sajma teretnih vozila i Dana srpskih prevoznika. Na istoj liniji našli su se predstavnici firmi koje rade međunarodni transport iz Srbije, BiH, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Moldavije u Turske, odnosno iz zemalja koje će biti pogođene novim pravilima EU.
Zaključci sa tog skupa poslati su Evropskoj komisiji, srpsko Ministarstvo inostranih poslova takođe je prosledilo tekst ambasadama zemalja Šengena, a isto to je učinila i Transportna zajednica čiji su članovi EU i zemlje Zapadnog Balkana, a koja ima sedište u Beogradu.
„Za sada nema nagoveštaja da će Brisel reagovati, niti da zemlje Šengena razmišljaju o tome da profesionalne vozače izuzmu iz te procedure. Mi smo upozorili na posledice koje će pogoditi i privredu Evropske unije i naše firme, da zbog ograničenja neće imati ko da preveze ni robu iz zemalja Šengena u Srbiju, ni srpsku za njihovo tržište. Tražili smo da se na profesionalne vozače ne primenjuju nova pravila, a da se do odluke o izuzeću na granici sa Šengenom ne rade evidencije EES sistemom i da se promeni način obračuna boravka, jer za jedan minut proveden u Šengenu skidaju jedan dan”, kaže za B&F Aleksandar Spasić, generalni sekretar Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“.
Terorista neće čekati 91. dan boravka
Spasić skreće pažnju da su iz primene EES sistema izuzete avionske i posade vozova i brodova, pod uslovom da u zoni Šengena ne napuštaju aerodrom, železničku stanicu ili luku. Sličan status prevoznici traže i za vozače koji su vezani za kabinu kamiona ili autobus, i ne mogu da se kreću mnogo dalje od vozila.
„Nova pravila boravka u Šengen zoni i uvođenje elektronske kontrole na granici sa drugim zemljama, nastala su s ciljem da se spreči priliv ilegalnih migranata, rad na crno i terorizam. Ali, nema nikakvih naznaka da je sa profesionalnim vozačima bilo problema. Oni nisu ni ilegalni migranti, niti imaju potrebu da rade na crno jer u želji da ih privuku, zapadne kompanije im plaćaju bonuse, nagrađuju one koji ih dovedu, obezbeđuju porodici avionske karte i smeštaj… A kada je reč o terorizmu, ako neko hoće da izvede takav napad to može da učini odmah po prelasku granice, neće čekati 91. dan boravka”, komentariše Spasić.
Naš sagovornik podseća da zapadnim zemljama već dugo nedostaju vozači, a ovakve mere će izazvati dodatnu nestašicu jer sa tržišta izbacuju značajan deo prevoza koji obavljaju firme sa Balkana. Iz tog razloga, transportne kompanije u EU ali i u našem regionu već traže radnike sa Dalekog Istoka, koje je daleko teže proveriti. Spasić ne veruje u teoriju zavere prema kojoj su nova pravila uspostavljena kako bi profesionalni vozači, sprečeni da rade iz svojih zemalja, posao potražili u Šengen zoni, „jer ljudi koji su pravili ove zakone ne poznaju problematiku vezanu za prevoz“.
„Rezervna“ firma preko granice
Međutim, Spasić predviđa da ukoliko pravila opstanu u ovoj formi, veliki broj domaćih firmi će prebaciti svoje sedište u neku od zemalja Šengen zone kako bi zadržale posao.
„Prevoznici se sve češće raspituju u našem udruženju kako bi to mogli da urade, neki su već otvorili preduzeća van Srbije kao rezervu, ne prenose još uvek sva vozila, ali vrše pripreme koje obezbeđuju brzo prebacivanje. Šta će biti sa prevozom iz Srbije i za Srbiju – ne znamo. Jer kad naše firme odu u neku od zemalja Šengena, postaju prevoznici Evropske unije. Otvaraju im se neka druga vrata, verovatno i bolji poslovi, bez gubljenja vremena zbog čekanja na granicama“, upozorava generalni sekretar Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“.
Ali, kako je situacija u transportnoj grani sve teža, i prevoznici iz zemalja u koje se sele srpske firme neće blagonaklono gledati na novu konkurenciju, jer nije u pitanju samo Srbija, nego i Severna Makedonija, BiH, Turska, Crna Gora, Albanija, Moldavija, navodi naš sagovornik i dodaje: „Međunarodni prevoznici iz svih ovih zemalja učestvovali su u formulisanju zaključaka koji su prosleđeni Evropskoj komisiji, iako su malo inertniji od nas. Objektivno, nova pravila najviše pogađaju Srbiju i BiH jer smo okruženi zemljama Šengena, dok ostali imaju mogućnost da svoje ture drugačije podele“, ukazuje Spasić.
I prevoznici u EU voze „unazad“
Inače, sistem EES neće biti uveden odjednom. Prve dve države, Hrvatska i Mađarska, počeće primenu od prvog dana važenja, dok će se ostale zemlje pridruživati do sredine aprila naredne godine. Trenutno nije poznato da li će se već od 12. oktobra uračunavati prethodni boravak u Šengen zoni, niti da li dve susedne države sadrže te podatke u svojim sistemima. Ukoliko ih imaju, već od tog datuma, neki profesionalni vozači iz Srbije neće moći da pređu granice sa Hrvatskom i Mađarskom. Ako računica počinje „od nule“, tereti koje nema ko da preveze postaće problem krajem januara i početkom februara naredne godine.
Ovo će biti veliki udar za oko 3.500 firmi u Srbiji koje rade u međunarodnom drumskom prevozu, zapošljavaju 36.000 ljudi i raspolažu voznim parkom od 24.000 teretnih vozila. Ali, postavlja se pitanje kako će nove mere uticati i na transportnu industriju u Evropskoj uniji, koja ima sve manje posla jer se zbog krize zatvaraju mnoge fabrike.
Tako u Francuskoj svakog dana propadne desetak transportnih preduzeća, a samo u drugom kvartalu 2025. stečaj je proglasilo 645 firmi iz ove delatnosti, dok je 724 drumskih prevoznika u Belgiji završilo prošlu godinu u bankrotu, saopštava portal Pluton logistics, pozivajući se na Trans.info.
Prema istom izvoru, poljski prevoznici suočavaju se sa najvećom krizom u poslednjih četvrt veka. Zemlji nedostaje 150.000 vozača kamiona a struka se žali i na nepoštenu konkurenciju ukrajinskih prevoznika, čiji su godišnji prevozi kamionom sa 200.000 skočili na oko milion od početka rata. Transportna industrija posluje sa gubicima i u Mađarskoj, gde se procenjuje da je od 2022. godine broj preduzeća u ovoj delatnosti opao za oko 10%.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 238, oktobar 2025.
Foto: Robson Hatsukami Morgan, Unsplash