Izmene i dopune zakona o Narodnoj banci Srbije, usvojene u martu ove godine, nisu dovoljne da obezbede nezavisnost te institucije, već su potrebne dodatne izmene i dopune regulative, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. U centralnoj banci tvrde da je samostalnost u najvećoj meri ostvarena još zakonskim izmenama 2012. godine, dok je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu ocenila da je to bio „korak unazad“, a u svim narednim se navodi da je napredak delimičan, ograničen ili izvestan. Iako idealan zakonski okvir još nije uspostavljen, mnogo je veći problem što se postojeće norme u praksi ne poštuju, smatraju analitičari.
Evropskom normativom, čija se primena očekuje i od zemalja kandidata za članstvo, „zahteva se nezavisnost centralnih banaka i zabranjuje im se da direktno finansiraju javni sektor”, navodi se u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stepenu usklađenosti ekonomskih i monetarnih pravila Srbije sa regulativom EU u Pregovaračkom poglavlju 17.
Autori izveštaja ocenjuju da je u oblasti monetarne politike u Srbiji uspostavljen institucionalni okvir, kao i da je „pravni okvir u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU“, uz napomenu da je to dodatno poboljšano usvajanjem izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) u martu ove godine. Ipak, „da bi se obezbedila puna funkcionalna, institucionalna, personalna i finansijska nezavisnost NBS, potrebne su dodatne izmene i dopune, uključujući izmene i dopune Zakona o javnoj svojini”, naglašava Evropska komisija.
U NBS kažu za B&F da potpuno ispunjavaju ostale kriterijume iz ovih oblasti. Oni se odnose na samostalno utvrđivanje budžeta, računovodstvena pravila i reviziju, pravila oko kapitala centralne banke, rezerve i raspodelu dobiti, kao i na samostalnost u pogledu ljudskih resursa. Jedino što je preostalo odnosi se na samostalno upravljanje imovinom.
„U delu raspolaganja imovinom koju koristi i do sada je bilo propisano da NBS ima potpuno pravo raspolaganja nad novčanim i drugim finansijskim sredstvima i pokretnim stvarima. Taj aspekt imovine je nesporan u kontekstu približavanja Evropskoj uniji. Ostalo je otuđenje i opterećenje nepokretnosti koje koristi NBS (nesporno je i tu da NBS može samostalno da stiče i koristi nepokretnosti) o kojima prema Zakonu o javnoj svojini odlučuje Vlada (i u tom slučaju po pravilu na predlog NBS), zbog čega su neophodne izmene tog zakona u smislu da isključivo NBS odlučuje o tome. To je i poslednji korak ka potpunom usklađivanju s propisima Evropske unije, koji se odnose na centralnu banku“, navode u NBS.
Dodaju da su zbog toga potrebne izmene Zakona o NBS i Zakona o javnoj svojini, jer oba sadrže odredbe koje to regulišu.
Ko i kako čita izveštaje
„Nezavisnost i samostalnost centralne banke Republike Srbije je u najvećoj meri bila ostvarena pre 2025. godine, još zakonskim izmenama iz 2012. i nadalje, i takva ocena bila je konstanta u izveštajima Evropske komisije u ranijem periodu“, tvrde u NBS.
Međutim, uvid u izveštaje Evropske komisije od 2012. pa do poslednjeg izveštaja, pokazuje drugačiju sliku. „Nema nikakvog napretka u oblasti ekonomske i monetarne politike. Izmene i dopune Zakona o NBS ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost centralne banke i time predstavljaju veliki korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU“, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu, dok je svake naredne godine napredak u toj oblasti ocenjen kao delimičan, ograničen ili izvestan, uz dalje insistiranje da se kroz regulativu i u praksi postigne puna nezavisnost centralne banke.
To potvrđuje i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji je bio i guverner NBS. Ostavku je podneo 2012. upravo zbog zakonskih izmena kojima je narušena nezavisnost centralne banke, a time je preduhitrio i nameru izvršne vlasti da ga hitno smeni, što je nova regulativa omogućavala.
„Izmenama Zakona o NBS, koje je tada predložilo Ministarstvo finansija, iako je uobičajeno da to čini NBS, bila su predviđena postupanja koja su u suprotnosti sa principom zabrane monetizacije javnog duga, situacije u kojima centralna banka direktno pokriva budžetski deficit, odnosno javni dug države. Opšti utisak je bio da se izmenama zakona smanjuje nezavisnost NBS i dat je čitav niz primedbi na neka od rešenja. Ipak, predlog je usvojen. Zbog spornih odredbi trpeli smo kritike sa raznih strana, uključujući MMF, Svetsku banku, Evropsku komisiju… Neke svari su kasnije otklonjene, ali mi u postupanju vidimo da nema suštinske nezavisnosti NBS”, kaže Šoškić za B&F.
On objašnjava da se o pitanjima iz direktne nadležnosti centralne banke izjašnjavaju i pitaju ljudi van te institucije, koji nemaju ustavna ovlašćenja da se bave time, niti da izdaju naloge po kojima treba postupati kod upravljanja deviznim rezervama, monetarnom politikom ili da nameću mere koje su donete u poslednjih godinu i po dana, a odnosile su se na ograničavanje kamatnih stopa.
„U okviru antikriznih mera u vreme pandemije, centralna banka je donela potpuno neprimerenu odluku da kupuje obveznice od nekih preduzeća. To je direktna monetarna ekspanzija, ubacivanje para na račune pojedinih odabranih firmi, čije su se obveznice kupovale uz obrazloženje da je reč o novoj, savremenoj monetarnoj politici, što je potpuno neutemeljeno”, ističe Šoškić.
Javno deljenje uputstava
Tu vrstu operacija ne rade čak ni najrazvijenije centralne banke, ili pribegavaju tome samo kada su iscrpljeni osnovni alati monetarne politike, poput kamatne stope. Onda kreću takozvane kvantitativne olakšice, potom se ide u kupovinu državnih obveznica, pa nekih agencijskih i tek u krajnjem slučaju od pojedinih preduzeća, ali samo u uslovima kada postoji aktivno sekundarno tržište gde se zna tačno koliko njihove hartije koštaju.
„Kod nas ništa od tih instrumenata nije primenjeno. Korporativne obveznice kupovale su poslovne banke i odmah ih prodavale centralnoj banci po ceni koja je bila vrlo diskutabilna. To stoji danas u bilansima NBS, koliko će tu biti dobitaka ili gubitaka ostaje da se vidi kada instrumenti dospeju za plaćanje. Ali to je svakako jedna ciljana transakcija, gde je kroz monetarnu ekspanziju novac dat pojedinim preduzećima koje je suštinski izabrala izvršna vlast“, tvrdi Šoškić. On dodaje da se tačan spisak firmi koje su u vreme pandemije dobile takvu „injekciju“ ne zna, ali kruže glasine da ih je bilo daleko više od prvobitno planiranog broja.
Nekadašnji guverner NBS ukazuje da su za samostalnost centralne banke važne operativna, finansijska i personalna nezavisnost. U operativnom smislu, centralna banka ne bi smela da dobija uputstva ili ograničenja od bilo koga spolja, a kod nas se takvi nalozi izdaju javno. Takođe, NBS treba slobodno da upravlja svojim prihodima i rashodima, uključujući i ostalu imovinu, a njena je zakonska obaveza da deo profita prebaci u državni budžet. Najzad, personalna nezavisnost znači da ljudi koji rade u NBS, mogu da budu sigurni da će ukoliko se drže svog mandata, tu i ostati dok im on traje.
Šoškić ističe da promena zakona u delu upravljanja nepokretnostima NBS nije presudna za samostalnost centralne banke, nisu čak ni ostali zakoni ako se izuzmu postupci kada se donosi Lex specialis, kako bi se određeni procesi stavili van pravnog sistema zemlje.
„Zakoni i nisu toliko loši, problem je što se u praksi ne sprovode. Osim direktnog uplitanja izvršne vlasti i predsednika u ingerencije centralne banke, tu je i pitanje da li se u Savet NBS biraju nezavisni pojedinci. U javnosti nismo mnogo toga čuli, između ostalog ni zašto su pojedina mesta u tom telu bila upražnjena, a to je glavni nadzorni organ koji Narodna skupština bira da bi nadgledao rad centralne banke. Sve to ukazuje na neadekvatno funkcionisanje, uključujući i to da se u praksi sprovodi monetarna politika koja je u suprotnosti sa našim zvaničnim aktima koji je određuju. Govorim o ciljanju inflacije za koje tvrde da se sprovodi, o tome da se ne može fiksirati kurs a to se u kontinuitetu čini već 12 godina”, ukazuje Šoškić.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: Pixelery.com, Depositphotos