Španija i Portugalija najbrže rastuće ekonomije evrozone

Španija i Portugalija ponovo su se izdvojili kao najbrže rastuće ekonomije evrozone u poslednjem kvartalu 2025. godine, oslanjajući se na snažnu domaću potrošnju, turizam i otpornost ključnih industrija.

Prema preliminarnim procjenama Eurostat-a, obe zemlje zabeležile su kvartalni rast od 0,8%, što je više nego dvostruko iznad proseka eurozone, koji je u istom periodu iznosio 0,3%.Španija:

Španska ekonomija ostvarila je najbrži rast u poslednjih godinu dana, uz povećanje BDP-a od 0,8% u četvrtom kvartalu, u odnosu na 0,6% u prethodnom tromesečju i iznad tržišnih očekivanja.

Na godišnjem nivou, Španija je u 2025. ostvarila rast od 2,8%, znatno iznad proseka eurozone od 1,5%, ali i ispred većih ekonomija poput Njemačke (0,4%) i Francuske (1,1%).

Glavni motor rasta ostala je domaća tražnja – potrošnja domaćinstava porasla je 1,0%, investicije su ojačale 1,7%, dok je javna potrošnja ostala je gotovo nepromenjena (+0,1%).

Turizam je nastavio da snažno podupire sektor usluga, koji je porastao 0,8%, dok je građevinarstvo zabilježilo rast proizvodnje od čak 2,1%. Niže cene energije i usporavanje inflacije dodatno su ojačali poverenje potrošača.

Portugalija je takođe zabležila kvartalni rast od 0,8%, u skladu s prethodnim tromesečjem i znatno iznad očekivanja analitičara (0,5%).

Na godišnjem nivou, portugalska ekonomija porasla je 1,9% u 2025., blago ispod 2024. godine (2,1%), ali i dalje znatno iznad proseka eurozone.

Za razliku od Španije, rast Portugala bio je dominantno vođen poboljšanjem trgovinskog bilansa, prije svega zbog snažnog pada uvoza, naročito naftnih derivata, što je neutralisalo slabiju domaću potražnju.

Iako su Španija i Portugal nadmašili očekivanja, ukupna slika u eurozoni ostaje mešovita. Ekonomija eurozone porasla je 0,3% kvartalno, što je u skladu s prethodnim kvartalom i blago iznad prognoza (0,2%).

Među državama s dostupnim podacima, Litvanija je zabeležila najbrži rast (1,7%), Španija i Portugal slede na vrhu lestvice dok je Irska bila jedina zemlja s padom ekonomske aktivnosti (-0,6%).

Na godišnjem nivou, ekonomija eurozone porasla je 1,5%, u odnosu na 0,9% u 2024, ali se prema projekcijama Evropske komisije očekuje usporavanje rasta na 1,2% u 2026. godini.

Nemačka je zabelježila kvartalni rast od 0,3%, najjači u poslednja tri kvartala, zahvaljujući većoj potrošnji građana i države. Italija je takođe ubrzala na 0,3%, dok je Francuska ostvarila skromniji rast od 0,2%, pod pritiskom slabijih investicija.

„Rast italijanskog BDP-a niži je od španskog, u rangu nemačkog i blago iznad francuskog“, ocenio je Nikola Nobile iz Oxford Economicsa, ističući da to ne mejenja širu sliku ograničenog potencijala rasta.

Uprkos neujednačenom ekonomskom rastu, tržište rada u eurozoni pokazuje otpornost. Stopa nezaposlenosti pala je na 6,2% u decembru, najniži nivo od 2008. godine.

U eurozoni je krajem godine bilo 10,8 miliona nezaposlenih, što je 61.000 manje nego u novembru. Nezaposlenost mladih takođe je blago smanjena, na 14,3%.

Izvor: Euronews Business/Investitor