Tri scenarija Narodne banke za rast cena: Inflacija od 3,6 do čak 6,5 odsto zbog rata u Iranu

Stručnjaci Narodne banke Srbije napravili su analizu tri moguća scenarija kretanja inflacije u zavisnosti od dešavanja na Bliskom istoku.

Samo jedan od njih – osnovni scenario – predviđa da će rast cena ostati u okvirima očekivanja naše centralne banke, dok ostalima već nazivi „nepovoljan“ i veoma nepovoljan“ govore sa kakvim razvojem situacije se potencijalno suočavamo, piše Nedeljnik.

Prema osnovnom scenariju, projektovano je da prosečna inflacija u 2026. godini iznosi 3,6 odsto, dok bi u 2027. godini ona trebala da dostigne 4,4 odsto.

Ovaj model zasniva se na pretpostavci da će sukob na Bliskom istoku biti razrešen tokom drugog tromesečja 2026. godine i da se ne očekuju ozbiljnije posledice po globalne lance snabdevanja, uz prosečnu cenu nafte od oko 90,7 dolara po barelu.

Međutim, u dokumentu se naglašava da „rizici projekcije ostaju izraženi i pre svega potiču od daljeg razvoja geopolitičkih odnosa na relaciji SAD–Iran”, stoji u aktuelnom Izveštaju o inflaciji.

U okviru nepovoljnog scenarija, u kojem bi sukob i blokada Ormuskog moreuza potrajali duže, a smirivanje tenzija počelo tek u trećem tromesečju ove godine, prosečna inflacija bi u 2026. godini iznosila 4,1 odsto, a u 2027. godini bi porasla na 4,8 odsto.

Ovaj scenario predviđa prosečnu cenu nafte od oko 100 dolara po barelu kao i rast cene gasa na oko 500 evra po kubnom metru.

Takođe, rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda od čak oko 8,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Rast cena naftnih derivata (koji bi u ovom scenariju u proseku iznosili 100 dolara po barelu) povećava troškove goriva za poljoprivrednu mehanizaciju i transport proizvoda“, objašnjavaju analitičari NBS, uz zaključak da se „indirektni efekti prenose kroz više cene… hrane, usled rasta troškova proizvodnje“.

Najteže okolnosti predviđa „veoma nepovoljan“ scenario, koji pretpostavlja da će rat na Bliskom istoku trajati do kraja 2026. godine, uz značajno oštećenje energetske infrastrukture u regionu.

U takvom razvoju događaja, gde bi globalna ponuda nafte bila trajnije ograničena, a cena barela krajem godine dostigla 125 dolara, inflacija u Srbiji bi u 2026. godini izašla iz okvira NBS i iznosila bi  4,6 odsto, dok bi u 2027. godini zabeležila snažan skok na 6,5 odsto.

Za ovaj model je specifična pretpostavka o smanjenoj dostupnosti mineralnih đubriva, što bi moglo imati za posledicu „niže prinose na globalnom nivou, što bi se odrazilo na snažniji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda“, uključujući i pad prinosa u domaćoj poljoprivredi tokom 2027. godine.

Stručnjaci  naše centralne banke ukazuju na to da se priroda trenutnih poremećaja bitno razlikuje od onih zabeleženih posle napada Rusije na Ukrajinu.

U analizi se navodi da su svetske cene energije 2026. godine takođe pod uticajem zaoštrenih geopolitičkih tenzija ali da su i dalje niže nego u 2022. godini.

Osnovna razlika je u tome što je kriza iz 2022. godine bila izazvana iznenadnim smanjenjem ponude, dok „krizu 2026. godine u većoj meri odlikuju izražena neizvesnost i volatilnost na tržištima” zbog potencijalnih pretnji transportnim rutama.

Posebno se ističe opasnost od nastavka blokade moreuza kroz koji prolazi oko petine globalne ponude sirove nafte, kao i značajne količine prirodnog gasa i mineralnih đubriva.

Sa druge strane, „faktor olakšanja“ u odnosu na prethodnu krizu jeste stanje globalne ekonomije, jer je 2022. svet bio u stanju pregrejanosti sa visokim inflatornim očekivanjima, dok su 2026. godine tržišta rada relativno labavija, a očekivanja niža.

Zbog toga se procenjuje da bi prenos troškova na cene u ovom ciklusu trebao biti slabiji, čime bi i efekat energetskog šoka bio ograničeniji, pod uslovom da se izbegne trajnija destabilizacija tržišta.

Autor: Milica Rilak
Izvor: Nedeljnik