Dok je pažnja svetske javnosti bila usmerena na hanta virus, u Kongu je opet proglašena epidemija ebole koju je Svetska zdravstvena organizacija nazvala „vanrednom situacijom od međunarodnog značaja za javno zdravlje“, iako ne postoji realna opasnost da će ona prerasti u globalnu epidemiju.
Ebola je ozbiljna zarazna bolest koja izaziva visoku temperaturu, oštećenje krvnih sudova, a u težim slučajevima krvarenje, otkazivanje organa i smrt. Prvi put je identifikovana 1976. godine u centralnoj Africi i većina epidemija od tada dogodila se upravo tamo. Dobija se od nekoliko vrsta virusa koji su obuhvaćeni jednim nazivom – ebolavirusi. Najpoznatiji i najsmrtonosniji je Zair soj, koji je izazvao najveće epidemije.
Trenutno se Kongom širi Bundibugyo, nešto drugačiji soj koji je prvi put identifikovan u Ugandi 2007. godine. On ima stopu smrtnosti od oko 30-50% što je veoma ozbiljno, ali nešto niže nego kod nekih epidemija Zair soja. Prenosi se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kao što su krv i sadržaj izbačen iz organizma na različite načine pa i povraćanjem. Dakle, najčešće prilikom nege obolelog bez zaštitne opreme.
Epidemija se proširila i na Ugandu
Uganda se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo, gde se epidemije ebole redovno javljaju. Ljudi, životinje i roba često prelaze granicu, što omogućava širenje bolesti pre nego što bude otkrivena.
Svetska zdravstvena organizacija je ovaj put zbog ebole prograslila „vanrednu situaciju od međunarodnog značaja za javno zdravlje“ što je najviši nivo globalnog zdravstvenog upozorenja koji ona izdaje. To znači da epidemija predstavlja potencijalni međunarodni rizik i da zemlje moraju da sarađuju kako bi se sprečilo širenje virusa.
Vanredna situacija je dakle proglašena radi aktiviranja mehanizama za efikasniju borbu protiv ove bolesti odnosno kako bi se brže identifikovali slučajevi, izolovali zaraženi, pratili njihovi kontakti ali i edukovala javnost o ovoj opasnosti.
Ovo ne znači da treba paničiti i očekivati „korona scenario“. On nije verovatan zato što se Bundibugyo ne širi respiratnornim putem poput korone. Različiti virusi ebole već su ranije stizali u Evropu sa putnicima iz Afrike ali nikada na Starom kontinentu nije nastala njena epidemija. Razlog tome je, između ostalog, bolja zdravstvena nega u Evropi i brža reakcija zdravstvenih sistema. Tako bi trebalo da je i u Africi ali svet retko gleda u njenom pravcu osim kada se na njenoj teritoriji pojavi neka nova opasnost po javno zdravlje.
Izvor: The Conversation
Foto: Jeremytitus, Pixabay