Finska se nije usrećila sa svojom geografijom i istorijom, pa ne čudi da je imala neutralan status 75 godina, sve do izbijanja rata u Ukrajini. Tokom proteklih decenija, zapadna javnost je zdušno kritikovala Fince da vode popustljivu politiku prema Rusiji, što se pretvorilo u ovacije kada je ova država odlučila da u proleće 2023. brzinom svetlosti uđe u NATO. Tri godine kasnije, Finska se suočava sa velikim ekonomskim teškoćama i rastom javnog duga, zbog kojih je Brisel ovu članicu EU premestio u „magareću klupu“ i stavio pod poseban nadzor.
Tokom Hladnog rata, jedan strani novinar je pitao finskog generala: „Vaša zemlja je neutralna. Ali, šta bi Finska uradila ako bi SSSR i NATO zaratili na njenoj teritoriji?“. General je odgovorio: „Prvo ćemo pobediti Sovjete, a zatim NATO“. Iznenađeni novinar je tražio objašnjenje: „Zašto tim redosledom?“ Finski general je pojasnio: „Mi smo vredni ljudi. Prvo završimo težak posao, pa se onda zabavljamo“.
Ovaj prašnjavi vic ponovo je postao aktuelan na društvenim mrežama u Finskoj, nakon što je ta severnoevropska država posle 75 godina rešila da se odrekne svoje neutralnosti i pridruži „zabavi“ kako bi izbegla „težak posao“. Odluka Finske da zbog napada Rusije na Ukrajinu uđe u NATO brzinom svetlosti u proleće 2023. isporučila je njenim građanima ogroman ekonomski račun.
Tri godine kasnije, bilansi pokazuju da su ekonomski razvod od Rusije i ulazak u brak sa NATO papreno koštali Fince. Uporedo sa zatvaranjem firmi i rastom nezaposlenosti koja je trenutno najviša u EU, Fince su dočekali drastično skuplji računi za energiju, problemi sa inflacijom, znatno veći izdaci za odbranu i vrtoglavi javni dug.
U međuvremenu, u Beloj kući je vaskrsao Donald Tramp, pa su uz postojeće probleme pristigli i novi, američke carine i posledice rata u Iranu, zbog kojih prognoze najavljuju još veće ekonomske teškoće. Finska, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra, stavljena je pod zvanični nadzor Brisela zbog prekomernog budžetskog deficita, a finska vlada usvojila je jedan od najstrožih budžeta u EU, koji nameće značajne rezove u potrošnji uz veće poreze.
Loša sreća na lutriji
Finska je jedna od onih zemalja koje su u geografskoj i istorijskoj lutriji izvukle lošu kombinaciju. Tokom velikog dela svoje istorije, Finska se koprcala između Švedske i Rusije, nezavisnost je stekla tek 1917. godine, u Drugom svetskom ratu doživela je poraz od Sovjetskog Saveza, kome je morala da ustupi deo svoje teritorije i plati ratnu odštetu.
Finska je izbegla sudbinu satelitske sovjetske države, ali je 1948. godine izabrala status neutralne zemlje i tokom trajanja Hladnog rata bila je tampon zona između istočnog i zapadnog bloka. Među zapadnim istoričarima popularna je teorija da su Finci svoju neutralnost skupo platili, čineći brojne ustupke nezgodnom istočnom susedu, a za tako popustljivu politiku skovan je i poseban geopolitički termin – finlandizacija.
Ovaj termin, nastao u Zapadnoj Nemačkoj, znači „postati poput Finske“, odnosno opisuje slučaj kada je neka zemlja prinuđena da izabere neutralnost da je ne bi pregazila mnogo moćnija država u neposrednom komšiluku.
Naravno, Finci su smatrali ovakve kvalifikacije uvredljivim, ali su nastavili da razvijaju ekonomsku saradnju sa Moskvom i nakon raspada Sovjetskog Saveza i pošto je njihova država postala članica Evropske unije 1995. a članica evrozone 1999. godine. Međutim, kada je EU uvela sankcije Rusiji 2014. godine, Finska je postala prva žrtva trgovinskog rata, jer je Rusija u tom trenutku bila njen treći najveći spoljnotrgovinski partner. Šteta po finsku ekonomiju prebrojavala se u stotinama miliona evra i bila je jedna od najvećih u EU, mereno veličinom privrede.
Kolaps pograničnih regiona
Uprkos sankcijama i kontra-sankcijama, do izbijanja rata u Ukrajini trgovina između Finske i Rusije iznosila je 12,71 milijardu evra. Kada je Finska ušla u NATO, već krajem 2023. godine donela je odluku da zatvori kopnenu granicu sa Rusijom dugu oko 1.300 kilometara iz bezbednosnih razloga.
Time je preko noći zaustavljana trgovina između dve zemlje, koja je najviše pogodila pogranične delove Finske. Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih firmi izvozilo je u Rusiju 2019. godine, a do kraja 2023. ostalo ih je svega oko 100.
Prošle godine, trgovina između Finske i Rusije pala je za preko 93% u poređenju sa periodom pre izbijanja rata u Ukrajini. Prema podacima lokalnih poslovnih udruženja, do aprila 2025. bankrotiralo je 320 finskih preduzeća u pograničnim regionima sa Rusijom.
Diskontni tržni centri u blizini ruske granice opsluživali su stotine hiljada Rusa godišnje koji su dolazili u Finsku da bi kupovali zapadnu robu. Trgovinski gubici u pograničnoj ekonomiji procenjuju se na približno milion evra dnevno, a tamošnji hoteli zvrje prazni. Bolje ne prolaze ni restorani, kafeterije i male trgovinske radnje.
Prošle godine stopa nezaposlenosti u Finskoj premašila je 10% i bila je najviša u Evropskoj uniji, ali je u pograničnim područjima zemlje bila daleko veća, preko 18%.
NATO je zahtevan mladoženja
S druge strane, Finska je uložila značajna sredstva u svoju vojsku. Iako na papiru njene oružane snage izgledaju malobrojne sa oko 25.000 ljudi, zemlja ima najveći broj obučenih rezervista u Evropi, približno 900.000 ljudi od populacije koja broji svega 5,5 miliona. To je, na primer, tri puta više nego što ima Turska, u kojoj je 280.000 ljudi osposobljeno za aktivne ratne operacije od skoro 89 miliona stanovnika.
Ali, troškovi za odbranu zemlje sve više rastu. Dok je bila neutralna, Finska je izdvajala oko 2% svog BDP-a za odbranu. Međutim, naglo je povećala te izdatke sa 5,1 milijarde evra u 2022. na preko 6,2 milijarde evra u 2024. godini, a sada ta ulaganja prelaze 2,3% BDP-a. Finska je obećala da će izdvajanja za odbranu povećati na 3% BDP-a do 2029. godine i ukoliko ovo obećanje ispuni, to bi je svrstalo među zemlje koje najviše troše na odbranu u Evropi.
Veća ulaganja u vojsku, kolaps trgovine sa Rusijom i gubitak ruskih turista primorali su finsku vladu da se dodatno zaduži i to u trenutku kada je javni dug već ubrzano rastao. Razvod sa Rusijom najviše je pogodio javnu i privatnu potrošnju u oblasti energetike. Pre rata u Ukrajini, Finska je trećinu energije uvozila iz Rusije, a okretanje drugim dobavljačima povećalo je troškove uvoza nafte za skoro 110%, na više od šest milijardi evra za nepunih godinu dana.
Najsrećniji narod čekaju mršave godine
Prema prognozama Evropske komisije, zbog postojećih problema ali i novih koje je doneo rat u Iranu, ove godine javni dug Finske bi mogao da dostigne 90% BDP-a, što je skoro dvostruko više nego 2019. godine, sa projekcijama da će premašiti 92% BDP-a u 2027. godini. Stoga je Brisel premestio Finsku u „magareću klupu“ i stavio je pod zvanični nadzor zbog prekomernog budžetskog deficita.
Banka Finske nedavno je objavila prognoze da će privredni rast 2026. biti manji od projektovanog i iznosiće svega 0,6%. Pored neizvesnosti oko cene nafte i energije usled rata u Iranu, nejasno je i kako će na finsku privredu uticati američke carine.
Centralna banka u svom izveštaju procenjuje da je privredni rast nedovoljan za finansijsku konsolidaciju, te da je neophodno povećanje poreza i rezanje potrošnje i to na duži period, a finska vlada je već usvojila ovakve mere. Fince, koji su prema „Izveštaju o svetskoj sreći“ već devetu godinu za redom najsrećniji narod na svetu, očigledno čekaju prilično mršave godine.
Finci veruju SAD skoro isto koliko i Kini i Rusiji
Anketa koja je rađena po narudžbini Nordijskog saveta ministara počekom ove godine ukazuje na nagli pad poverenja Finaca prema Sjedinjenim Američkim Državama. Americi veruje svega 4% anketiranih, 3% ispitanika veruje Kini, a 1% Finaca ima poverenja u Rusiju. Finci se nisu naročito pohvalno izjasnili ni o liderima EU, a najviše poverenja imaju u svoje nordijske susede.
Marina Vučetić
Biznis i finansije 245, maj 2026.
Foto: Mika Ruusunen, Unsplash