Da li se isplati uzgoj oraha u Srbiji?

Koliko danas zaista treba novca za hektar oraha u Srbiji i kada investicija počinje da se vraća?

U Srbiji se orah tradicionalno gaji u dvorištima, na okućnicama i manjim parcelama, ali poslednjih godina raste interesovanje za plantažne zasade i savremene sorte. Prema podacima koji se pozivaju na Republički zavod za statistiku, u Srbiji je pod orasima oko 3.307 hektara.

Prinosi zavise od sorte, starosti zasada, zemljišta, navodnjavanja i vremenskih prilika, a u savremenim zasadima navode se prinosi od oko 2,5 do 4,2 tone po hektaru. To je važno jer Srbija i dalje nema dovoljno domaćeg oraha da zadovolji tržište, dok domaći proizvođači imaju mogućnost da robu prodaju i kao plod u ljusci i kao očišćeno jezgro.

Cena zavisi od sorte, starosti i kvaliteta sadnog materijala. Aktuelne ponude rasadnika u Srbiji pokazuju da se kalemljene sadnice popularnih sorti, poput Čendlera, Fernora, Franquettea i Tularea, trenutno nude za približno 1.200-1.300 dinara po komadu.

Domaće sadnice mogu biti jeftinije, ali kod komercijalnog zasada nije dovoljno gledati samo cenu sadnice – važni su sorta, podloga, zdravstveni status i poreklo sadnog materijala. Čendler je posebno interesantan jer pripada lateralnim sortama koje imaju potencijal za visoku rodnost.

Stručnjaci već godinama ukazuju da je upravo prelazak sa starih, tradicionalnih zasada na kvalitetne lateralne sorte jedan od načina da se poveća proizvodnja oraha u Srbiji.

Ovde nema jedne univerzalne brojke. Kod klasičnog zasada koriste se veći razmaci, dok intenzivniji zasadi imaju znatno više stabala po hektaru. Za razmak od oko 10 × 10 metara potrebno je približno 100 sadnih mesta po hektaru, a kod sadnje u trougao broj može biti oko 115-116 sadnica.

Kod intenzivnijih sistema broj stabala može biti veći, ali tada rastu i početna ulaganja, potreba za rezidbom i zahtevnost održavanja.

Zato se ne može jednostavno reći da je „što više stabala – veća zarada“. Gustina mora da odgovara sorti, zemljištu, mehanizaciji i načinu formiranja krošnje.

Ako se zasniva zasad sa oko 115 sadnica po hektaru i ako se uzme aktuelna cena od približno 1.200 dinara po sadnici, samo sadni materijal iznosi: 15 × 1.200 = 138.000 dinara po hektaru.

Ako je sadnica 1.300 dinara: 115 × 1.300 = 149.500 dinara.

Dakle, za kvalitetne kalemljene sadnice treba računati približno 140.000–150.000 dinara po hektaru za ovaj model sadnje.

To, međutim, predstavlja samo jedan deo investicije.

Podizanje zasada podrazumeva mnogo više od kupovine sadnica.

Pre sadnje zemljište treba pripremiti, a u zavisnosti od parcele mogu biti potrebni:

– čišćenje i ravnanje terena,
– duboka obrada zemljišta,
– rigolovanje ili podrivanje,
– unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva,
– analiza zemljišta,
– obeležavanje sadnih mesta,
– kopanje jama,
– sadnja,
– kolje i zaštita mladih stabala,
– sistem za navodnjavanje,
– zaštita od korova,
– zaštita od bolesti i štetočina i,
– održavanje međurednog prostora.

Kod ozbiljnog komercijalnog zasada navodnjavanje nije stavka koju treba olako preskočiti. Orah jeste relativno otporna voćna vrsta, ali visok prinos zahteva dovoljno vode, naročito u kritičnim fazama vegetacije.

Ako zemljište već imate, za savremeni zasad ne bih računala samo cenu sadnica. Realna radna računica za prvi period je približno 4.000–8.000 evra po hektaru, bez kupovine zemljišta i bez kupovine kompletne sopstvene mehanizacije.

Donja granica može biti ostvariva na dobroj, već pripremljenoj parceli, uz korišćenje usluga drugih poljoprivrednika.

Gornja granica raste ako je potrebno ozbiljno pripremanje zemljišta, postavljanje kvalitetnog sistema za navodnjavanje, zaštita parcele i dodatna oprema.

Ovo treba posmatrati kao investicioni okvir, a ne kao zvaničan cenovnik, jer se troškovi pripreme zemljišta i radova dramatično razlikuju od parcele do parcele.

Drugim rečima, neko ko već ima dobru parcelu, vodu i deo mehanizacije može krenuti sa znatno manje novca od proizvođača koji mora sve da obezbedi od nule.

Ovo je najvažnija stavka koju budući proizvođač mora da razume. Orah nije posao iz kojeg se novac vraća za dve ili tri godine. Kod savremenih lateralnih sorti prvi plodovi mogu se pojaviti veoma rano, ali to nije isto što i komercijalno ozbiljan prinos.

U jednom domaćem primeru proizvođači navode da lateralne sorte već u četvrtoj godini mogu dati oko 500–700 kilograma suvog oraha u ljusci, dok se ozbiljniji prinosi očekuju kasnije. Stručni izvori navode i da se kod dobro vođenih zasada pun rod razvija znatno kasnije, dok se kod tradicionalnih sistema na punu rodnost čeka još duže.

Jedna analiza ekološke proizvodnje navodi punu rodnost od oko 2,5 tona jezgra po hektaru tek od 11. godine. Zato je najpoštenije reći: prve prihode možete očekivati relativno rano, ali ozbiljnu ekonomsku računicu tek kada zasad uđe u zreliju rodnost.

Prinos zavisi od sorte i tehnologije. Kod tradicionalnih zasada prinosi su mnogo skromniji, dok lateralne sorte poput Čendlera imaju potencijal za znatno veći rod.U domaćoj stručnoj literaturi navode se prinosi lateralnih sorti od više od 4 tone oraha u ljusci po hektaru u dobrim uslovima.

Drugi domaći izvori za savremene zasade navode okvir od 2,5 do 4,2 tone po hektaru, što je mnogo realniji raspon za računanje nego oslanjanje na maksimalne prinose iz idealnih uslova.

Tu nastaje najveća razlika između proizvođača. Orah se može prodavati:

– u ljusci – jednostavnije, ali uglavnom uz nižu cenu;
– kao jezgro – više posla, ali potencijalno veća cena;
– kao polutka – posebno kvalitetno i svetlo jezgro može postići višu cenu;
– prerađen – ulje, proizvodi od jezgra, konditorski proizvodi i slično.

Aktuelni podaci sa pijaca pokazuju da se očišćeni orah tokom jula 2026. prodavao približno 900-1.200 dinara po kilogramu, zavisno od grada, pa vi procenite da li je isplativo ili ne.