Koje voće je nazdravije, sveže, sušeno ili zamrznuto?

Sveže i zamrznuto voće imaju sličnu nutritivnu vrednost, dok su u sušenom voću koncentrisaniji kalorije, prirodni šećeri, vlakna i određeni vitamini i minerali.

Zamrznuto voće uglavnom je jednako hranljivo kao sveže. Obično se bere kada je blizu pune zrelosti i brzo zamrzava kako bi se sačuvali hranljivi sastojci i ukus.

Sveže voće može da izgubi deo vitamina dok stoji u frižideru. Studija iz 2017. pokazala je da su zamrznuti proizvodi imali slične, a ponekad i više nivoe vitamina C, beta-karotena i folata od proizvoda koji su pet dana čuvani u frižideru, piše Health.

Druga studija iz 2022. godine otkrila je više nivoe određenih antioksidanasa u zamrznutom bobičastom voću nego u svežem.

Najveća razlika između svežeg i zamrznutog voća često je u teksturi. Kristali leda mogu da oštete ćelijske zidove voća, zbog čega ono nakon odmrzavanja postaje mekše. Zbog toga može da bude manje privlačno za samostalno konzumiranje, ali je pogodno za jogurt, ovsenu kašu, sosove i peciva.

Zamrznuto voće je takođe praktično, duže traje i može da bude jeftinije od svežeg kada mu nije sezona.

Sušeno voće, uključujući suvo grožđe, brusnice i kajsije, takođe može da bude zdrav izbor. Tokom prerade uklanja se najveći deo vode, zbog čega su hranljive materije koncentrisanije nego u svežem voću.

U zavisnosti od vrste, sušeno voće može da bude bogat izvor vlakana, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, kalcijuma i fosfora. Sadrži i antioksidanse koji štite ćelije od oštećenja. Međutim, količina vitamina osetljivih na toplotu, poput vitamina C, može da se smanji tokom sušenja.

Poput zamrznutog, sušeno voće traje duže od svežeg i lako se nosi sa sobom. Može da se jede samostalno ili dodaje ovsenoj kaši, žitaricama, jogurtu i salatama. Kombinovanje sa orašastim plodovima ili semenkama može da ga učini zasitnijim.

U istoj zapremini sušeno voće sadrži više kalorija i prirodnog šećera od svežeg ili zamrznutog jer mu je uklonjena većina vode. Uobičajena porcija iznosi oko četvrtine šolje.

Poređenja radi, jedna šolja grožđa sadrži oko 104 kalorije i 23 grama šećera, dok četvrtina šolje suvog grožđa sadrži oko 123 kalorije i 27 grama šećera. Pošto sušeno voće zauzima manje prostora, lako ga je pojesti više nego što nameravamo.

Uprkos koncentrisanom sadržaju šećera, mnoge vrste nezaslađenog sušenog voća imaju nizak do umeren glikemijski indeks, što znači da obično podižu nivo šećera u krvi sporije od namirnica sa visokim glikemijskim indeksom.

Treba imati na umu da se nekim vrstama sušenog voća, uključujući brusnice, borovnice, ananas i mango, tokom prerade često dodaje šećer.

Kod zamrznutog voća najbolje je birati proizvode kod kojih je voće jedini sastojak i proveriti da li mešavine sadrže dodat šećer ili koncentrate sokova.

Kod sušenog voća treba birati nezaslađene varijante i obratiti pažnju na veličinu porcije, jer su preporučene porcije manje nego kod svežeg i zamrznutog voća.

Konzervisano voće najbolje je birati u vodi, sopstvenom soku ili 100-procentnom voćnom soku umesto u gustom sirupu, a na deklaraciji potražiti oznake „nezaslađeno“ ili „bez dodatog šećera“.