Posle više od dve decenije liberalizacije trgovine između Srbije i EU, pristup zajedničkom evropskom tržištu za domaće firme poskupljuje iz dana u dan, zbog uvođenja novih trgovinskih pravila. Necarinske barijere u trgovini industrijskom robom, preduzećima na Zapadnom Balkanu donose skriveni trošak koji je jednak carinskoj stopi od 8-14%, dok primena EES-a u šengen zoni povećava operativne troškove transportnim firmama za 2-4%, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj septembarskoj analizi o ekonomskom povezivanju ovog regiona sa tržištem EU.
Srpski privrednici i predstavnici poslovnih udruženja potvrđuju da gomilanje industrijskih standarda, skrivena zaštita tržišta uvođenjem necarinskih barijera, novi mehanizmi poput poreza na ugljenik i sve veći problemi u transportu robe preko granice predstavljaju ozbiljan test izdržljivosti za domaće izvoznike, posebno za mala i srednja preduzeća. Ekonomski stručnjaci ocenjuju da narastajuće probleme privrednici neće moći efikasno da rešavaju bez većeg angažovanja države u spoljnotrgovinskim pregovorima.
Periskop
6. KAKO JE IRSKA POSTALA ZAROBLJENIK SOPSTVENOG USPEHA: Ekonomija vilenjaka
Ekonomska stabilnost i javna potrošnja u Irskoj zavise od poslovnih odluka samo nekoliko američkih multinacionalnih kompanija, upozorava Irsko fiskalno savetodavno veće u svom najnovijem izveštaju. Irska se pretvorila u zarobljenika sopstvenog uspeha u privlačenju stranih direktnih investicija, jer je od njih sada toliko zavisna, da američki kapital može postati i vlasnik njene sudbine.
10. PRIVATNI VOZOVI: Luksuz bez voznog reda
Početkom dvadesetog vijeka imali su ih kraljevi, predsjednici i šačica najbogatijih industrijalaca i bankara. Privatni vozovi bili su simbol luksuza i statusa ali su ih zamijenili avioni i jahte, kojima današnji bogataši demonstriraju bogatstvo. Ipak, privatni vozovi i dalje voze, diskretno i skupo.
12. POLJSKA, NAJVEĆI PROIZVOĐAČ I IZVOZNIK SVEĆA U EVROPI: Mrtvi doprineli uspehu živih
Uoči 1. novembra, kada se odaje pošta preminulima u Poljskoj, grozničavo raste potražnja za svećama, po kojima je ova zemlja postala čuvena širom planete. Usled duboko ukorenjene katoličke kulture i sa njom povezanih verskih običaja, ali pre svega zahvaljujući veštini i prilagodljivosti domaćih majstora, svaka šesta sveća koja se danas upali u svetu proizvedena je u poljskim fabrikama. Međutim, za razliku od ranije, sada proizvođači muku muče da nađu zanatlije, pa umesto ljudi fitilje postavljaju – roboti.
Biznis
16. TRŽIŠTE DIJALIZE U SRBIJI: Koliko košta kad bubreg zataji?
Tržište dijalize u Srbiji obuhvata više od 4.300 pacijenata i godišnje generiše skoro 50 miliona evra rashoda Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Reč je o visoko regulisanom, specifičnom segmentu gde potražnja podseća na pretplatnički model, ali definisane cene i uloga države kao jedinog kupca na tržištu limitiraju profitabilnost. Nova inicijativa za rano otkrivanje bubrežnih oboljenja i uvođenje savremene terapije, međutim, mogla bi u narednim godinama potpuno promeniti trajektoriju ovog sektora i redefinisati načine na koje sistem ulaže novac.
18. POLJOPRIVREDNE APOTEKE U SRBIJI DOBILE KONKURENCIJU: Besparica u agraru izrodila nove finansijere
Veliki poljoprivredni proizvođači sve više nabavljaju repromaterijal kod organizatora proizvodnje, na odloženo plaćanje i u veleprodajama uz rabat, a poljoprivredne apoteke uglavnom snabdevaju sitnija domaćinstva ili se gase. Ipak, neke od njih, uprkos novoj konkurenciji, stabilno i uspešno rade. Njihovi vlasnici tvrde da posla ima ako mu se pristupa ozbiljno i sa dovoljno stručnosti, a ne sa idejom „danas firma, sutra džip“.
20. KAKO JE PREDUZEĆE PLANINKA ZAKORAČILO U DERMOKOZMETIKU: Nova formula lekovitog izvora
Preduzeće Planinka, poznato po banjskom turizmu i flaširanju mineralne vode, odlučilo je da ovaj prirodni resurs iskoristi za ulazak u još jednu novu delatnost. Tako je nastala kozmetička linija Prolom Beauty Care, koja kombinuje Prolom vodu sa aktivnim sastojcima iz savremene kozmetologije. „Ne očekujemo brz povrat investicije, jer ovaj projekat posmatramo dugoročno – važnije nam je da izgradimo poverenje potrošača i stabilnu poziciju brenda“, ističu u ovoj kompaniji.
Finansije
24. NOVI KLIJENTI NA BANKARSKOM TRŽIŠTU: Kako dobiti kredit bez srpskog pasoša
Za deo stranaca koji dolaze u Srbiju stanovanje podrazumeva više od zakupa. Kada odluče da u našoj zemlji ostanu duže i kupe nekretninu, nameće se pitanje mogu li kao strani državljani da dobiju stambeni kredit? U pojedinim bankama odgovor je potvrdan, a uslovi mogu biti isti kao za građane Srbije.
26. RAZLIČITE CENE ISTOG PROIZVODA ZA RAZLIČITE KUPCE: Nevidljivi porez na podatke
Da li internet prodavnica može da zna koliko ste spremni da platite za određeni proizvod i da vam na osnovu toga formira cenu?
28. ULOGA AGENTSKE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U REVIZIJI: Konkurent ili saradnik?
Revizorska struka nalazi se pred važnim izborom. Profesionalci u ovom poslu mogu posmatrati AI agente kao pretnju sopstvenom radnom mestu, ili kao priliku da se oslobode mnogih rutinskih poslova i usmere na ono što čini srž njihove profesije: razumevanje rizika, profesionalni skepticizam i nezavisno zaključivanje. Mašina neće zameniti čoveka, ali u uspešnom spoju efikasnosti tehnologije i profesionalne odgovornosti nalazi se budućnost revizije.
Temat – Prepreke u trgovini Srbije sa EU
31. NOVA OPTEREĆENJA POSLE VIŠE OD DVE DECENIJE LIBERALIZACIJE TRGOVINE IZMEĐU SRBIJE I EU: Kako jeftinije postaje sve skuplje
Liberalizacija trgovine sa EU donela je Srbiji višestruke koristi, ali nisu svi sektori niti preduzeća bili podjednako uspešni u nadmetanju sa često daleko nadmoćnijom konkurencijom. Sa novim trgovinskim pravilima za pristup tržištu EU, poslovanje za srpske izvoznike umesto da pojeftinjuje, postaje sve skuplje. Na pitanje šta da se radi nema jednostavnog odgovora.
34. KOLIKO DUGO DOMAĆI PRIVREDNICI MOGU DA DRŽE KORAK SA NOVIM PRAVILIMA EU: Odiseja srpskog izvoza
Pre nego što se kapije domaće fabrike uopšte podignu i krene šleper sa robom, srpski privrednik iza sebe već ima zamršenu administrativnu odiseju oko usaglašavanja sa pravilima EU koja se učestalo menjaju, a za neka mala i srednja preduzeća predstavljaju ozbiljan test opstanka. Pojedini stručnjaci problem konkurentnosti domaćeg izvoza ne pripisuju samo zahtevima na tržištu EU, već i domaćem ambijentu, uz ocenu „da nam je izvoz skuplji onoliko koliko je skupa naša država“.
36. GOMILANJE STANDARDA: Ni nebo nije granica
Evropske organizacije za standardizaciju CEN i CENELEC, čija je Srbija članica, samo prošle godine objavile su oko 1.500 standarda. Posebno rigorozni zahtevi prate izvoz hrane. To je razumljivo, kažu domaći proizvođači, ali problemi nastaju zbog ogromnog broja propisa koji se često menjaju, te drugačijih pravila na različitim tržištima. Kada srpski izvoznik konačno ispuni sve te dugotrajne i skupe procedure obavezne zakonom i dobije sertifikat, sledi novi krug privatnih, još strožih standarda koje nameću velike kompanije.
38. EU POREZ NA UGLJENIK: Čist vazduh, tuđi trošak
Uprkos tome što CBAM regulativa direktno obavezuje uvoznike na tržištu EU, taj trošak se kroz lanac snabdevanja prenosi na srpske proizvođače. Pojedini kupci u EU već pokušavaju da izdatke za kompletnu proceduru prebace na dobavljače, a ukupni troškovi za srpske firme mogu iznositi od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona evra, u zavisnosti od veličine preduzeća i složenosti proizvodnje.
40. MUKE SA EES-OM: Klin u točkove
Pored transportnih preduzeća, sada od gubitka poslova strahuju i domaći izvoznici zbog problema koje je donelo uvođenje EES-a, jer osim što povećava troškove prevoza, ovaj sistem uzrokuje i kašnjenje isporuka kupcima na tržištu EU. U traganju za dugoročnim rešenjima, u opticaju su i predlozi da se deo drumskog tereta preusmeri na železnički saobraćaj, ali to zahteva dodatna ulaganja.
Intervju
42. PAVLE ĐORĐEVIĆ, VLASNIK ORGANELE I KOORDINATOR BIODISTRIKTA KOLUBARA: Čovek koji je napustio nauku da bi živeo na selu
„Odlazak na selo i rad za sebe dali su mi slobodu. Tačno je da je moj sadašnji posao nesigurniji i da svaka godina nosi rizik od propasti roda, ali taj rizik prihvatam“, ističe u razgovoru za B&F Pavle Đorđević, čovek koji je rad u naučno-istraživačkim institutima zamenio za život na selu, umesto novog auta kupio imanje, pokrenuo organsku proizvodnju i kroz projekat Biodistrikt Kolubara radi na stvaranju uslova za podmlađivanje sela.
Skener
46. RAZVOJ JUGOISTOKA SRBIJE NEZAMISLIV BEZ NIŠKOG UNIVERZITETA: Obrazuje, zapošljava i zarađuje
Univerzitet u Nišu jedna je od institucija koje imaju presudan značaj za razvoj ovog grada i celog regiona. Univerzitet zapošljava veliki broj stručnjaka koji kroz svoj rad obrazuju nove stručnjake. Na taj način, ova akademska ustanova obezbeđuje neophodne kadrove za razvoj postojećih preduzeća i pruža podršku u privlačenju novih investitora. Istovremeno, mladi koji dolaze u Niš da bi studirali i sami doprinose lokalnoj ekonomiji, kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju.
48. FOTO-KABINE I FOTO-OGLEDALA U ERI MOBILNIH TELEFONA: Povratak opipljivih sećanja
Zašto bi organizator venčanja, rođendana ili poslovnog događaja plaćao foto-kabinu u vreme kada skoro svako ima mobilni telefon sa kamerom odličnog kvaliteta? Zato što foto-kabina ne nudi samo fotografiju, već opipljivu uspomenu na druženje i zabavu. Pojedini preduzetnici u Srbiji pokazali su da za fotografiju koju možemo da držimo u rukama i dalje postoji tržište.
Nove tehnologije
52. KAKO SU SATELITSKE TEHNOLOGIJE PRETVORILE VAZDUH U SKUPU IMOVINU: Trgovina nebom
Ogroman napredak u oblasti satelitske poljoprivredne analitike i daljinske detekcije, podario je krupnim investitorima novu, uzbudljivu igračku. Oni mahnito kupuju njive, najviše u siromašnim zemljama, ali ne da bi na njima uzgajali poljoprivredne kulture, već da bi uložili u prostor iznad zemljišta i pretvorili ugljen-dioksid u skupu imovinu. Tako je satelitska poljoprivredna analitika postala direktni kontrolor cene kapitala na svetskom tržištu, a zarada u trgovini nebom je postala toliko visoka, da je počela da ugrožava prehrambenu sigurnost.
Nauka
54. LJUDSKA ILUZIJA O SAVRŠENOJ KONTROLI: Dok nas haos ne rastavi
Uprkos tome što smo svaki delić stvarnosti spakovali u algoritme i „neljudski“ precizne grafikone, iznenadne prirodne i društvene katastrofe bude strah kod ljudi da je svet potpuno nepredvidiv. Ali, velika je razlika između potrebe da predviđanjem i planiranjem umanjimo egzistencijalnu nesigurnost i verovanja da kao vrsta možemo da postanemo apsolutni gospodari života i smrti, jer je arogancija najopasnija prečica u katastrofu.
Koktel
56. GASTARBAJTERSKI BAROK U KUKURUZU: Prazne kuće sagrađene iz inata
Ogromne, neukusne a prazne kuće koje su gradili gastarbajteri već godinama služe za podsmeh i zgražavanje u domaćoj javnosti, čak su dobile i naziv „gastarbajterski barok“. Ali, iza ove parade kiča je priča o ljudima koji su pobegli od nemaštine u sopstvenoj zemlji, da bi u bogatim državama, za one koji su tamo rođeni, opet bili niko i ništa. To su ljudi koji su najbolje godine svog života proveli radeći teške i bedno plaćene poslove u tuđini, sanjajući o danu kada će u svom selu konačno pokazati da su postali neko i nešto.
58. ATRAKCIJA U PUSTINJI ZABRANJENA ZA POSETIOCE: Sablasni bioskop na kraju sveta
Opčinjen Sinajskom pustinjom u Egiptu, jedan Francuz o kome se ne zna ništa pouzdano rešio je da sagradi velelepni otvoreni bioskop na pesku, usred ničega, obasjan jedino zvezdama i skriven od ostatka sveta. Ali ovaj neverovatni inženjerski podvig doživeo je tragičnu sudbinu. Nakon propale premijere jedne oktobarske večeri pre skoro 30 godina, u ovoj dvorani „sagrađenoj od svetlosti i snova“ nikada nije prikazan nijedan film, a njenim sablasnim ostacima egipatske vlasti su zabranile pristup.
Komunikacije
60. KADA BEZBEDNOST U AVIONU POSTANE ZABAVA: Reklamni rat na 10.000 metara visine
Vodeći avioprevoznici uložili su tokom poslednje decenije između 150 i 200 miliona dolara u kratke filmove o sigurnosnim pravilima za slučajeve „ne daj bože“, koji su se pretvorili u holivudski spektakl. Umesto da povećaju bezbednost, ovi zabavni filmovi sa svetskim zvezdama predstavljaju novo oružje u reklamnom ratu.
Reprint
62. RUSKI EMIGRANTI U IZRAELU: Pobegli iz sopstvenog rata u tuđe
Državljani Rusije koji su nakon izbijanja sukoba u Ukrajini potražili utočište u Izraelu, prošli su prilično dobro, ali u proseku. To znači da ruska „ekonomija u egzilu“ ima sve statusne lestvice širom Izraela, od elite do proleterijata. Ipak, nešto ih povezuje – pobegli su od jednog rata, a onda su ih na Bliskom istoku „zaskočili“ drugi.
Vremeplov
64. KAKO JE MLADA JUNETINA IZ JUGOSLAVIJE POSTALA GEOPOLITIČKO PITANJE: Mesna diplomatija
Izvoz mlade junetine u Zapadnu Evropu bio je za SFRJ toliko isplativ, da je jugoslovensko rukovodstvo pokrenulo kompletnu diplomatsku mašineriju kako bi se izborilo sa protecionističkim merama Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Tito je čak koristio bilateralne susrete sa državnicima iz Zapadne Evrope da bi status jugoslovenskih poljoprivrednih proizvoda na tržištu EEZ, posebno „bejbi bifa“, nametnuo kao pitanje od geopolitičkog značaja.