Priča o sjaju i bedi otpada postala je „hit“ u svetu, a u poslednje vreme i u Srbiji. U najrazvijenijim državama, na delu je vidljiva ruka tržišta koja je otpad pretvorila u jedan od najprofitabilnijih poslova. Onaj čija se prerada ne isplati kod kuće izvozi se na destinacije sa nižim troškovima reciklaže, ili se donira najsiromašnijima, poput zastarelih tehnologija. Kod nas se sve vrti i dalje oko „nevidljive ruke države“, jer je jedino vidljivo da se otpad gomila decenijama i da će nas njegova sanacija na putu ka EU koštati milijarde evra. Sve drugo je u magli: počev od toga da zaštita životne sredine služi za političku trgovinu i „šeta“ od ministarstva do ministarstva, preko fleskibilnih procena koliko otpada zaista imamo i koliko se od toga reciklira, do još manje vidljivih konkretnih rešenja za njegovo zbrinjavanje i na kraju – do potpune nepoznanice u javnosti – na kojim lokacijama u Srbiji se nalazi opasan otpad.
Periskop
Ništa više nije sveto. Nakon privatizacije ratovanja, špijunaže i unutrašnje bezbjednosti, privatizovan je i poslednji monopol države — potraga za vanzemaljcima. To je glavna djelatnost startupa „Zvjezdana akademija za umjetnost i nauku“, u kojoj se — koliko god to nama zvučalo čudno ili smiješno — očigledno može dobro zaraditi, s obzirom da su vlasnici nove firme ispekli zanat kao viskorangirani vojni obavještajci.
Specijalizacija za najunosniju tržišnu nišu – izvlačenje koristi iz svetskih sukoba, zahteva i odgovarajuću poslovnu politiku: kršenje svih međunarodnih propisa, beskrupuloznost, poslovne poteze koji će kompaniju proslaviti po skandalima i na crnim listama. Ako osnivač kompanije još i dospe na FBI listu deset najtraženijih begunaca, to je dodatna referenca da se stigne do vladavine najvažnijim svetskim sirovinama.
- POSLOVANJE U PROMENLJIVIM REGIONIMA: Šanse za dvostruko brži rast
Istočna Evropa, Bliski istok i Afrika pružaju izvanredan potencijal za rast kompanija koje u centar svog poslovanja stavljaju potrošača, umeju da koriste prednosti digitalizacije i razmišljaju dugoročno. Stručnjaci iz kompanije McKinsey smatraju da lokalne, kao i multinacionalne kompanije, mogu da udvostruče svoj rast u ovom regionu u narednih pet godina.
Biznis
Vlada Srbije nakon izbora koncesionara za aerodrom „Nikola Tesla“ ima rok od 60 dana da ispregovara konačne uslove i potpiše ugovor koji će za narednih 20 godina odrediti sudbinu glavne vazdušne luke u Srbiji. Teorija javnoprivatnog parterstva kaže da dve strane dele poslovne rizike, ali mnogi primeri u regionu upozoravaju da su potpisivani ugovori za koje se u praksi ispostavilo da većinu rizika „prevaljuju“ na državu, odnosno na njene građane, a maksimalno štite interese koncesionara.
Ako ste privrednik koji se više oslanja na okolnosti nego na jasno definisane ciljeve i naredni posao započinjete tek pošto se odmorite od prethodnog – teško ćete uspeti u Nemačkoj. Ukoliko, pak, tačno znate šta hoćete, umete to jasno da predstavite, poštujete dogovoreno i unapred planirate naredne korake, onda imate velike šanse da se dobro snađete na nemačkom tržištu.
Manje od trećine ukupnog broja stranaca koji dobijaju dozvolu za rad u Srbiji pokreće sopstveni posao, dok ostali uglavnom rade u inostranim kompanijama, pre svega na visokospecijalizovanim poslovima za koje ne postoje odgovarajući kadrovi u zemlji ili ih nema dovoljno. Premda je nova regulativa iz ove oblasti donela primetna poboljšanja, ima još problema u procedurama, poput sledeće situacije: kada strani državljanin podnosi zahtev za prvo dobijanje boravka i radne dozvole, mora da priloži i ugovor o radu koji, međutim, nije moguće potpisati bez radne dozvole, a ona se ne može izdati bez odobrenog privremenog boravka, za koji je neophodan – ugovor o radu!
- RAZVOJ PODSTAKNUT ŠTEDNJOM NA NAJVREDNIJEM RESURSU: Suficit u budžetu, deficit zdravlja i obrazovanja
Uprkos zabrani zapošljavanja partijski kadrovi se gomilaju u javnom sektoru, a posledice racionalizacije i budžetske štednje sve više se osećaju u svakodnevnom životu i bez statistike koja ne objavljuje koliko smo, prema broju lekara, profesora i istraživača po glavi stanovika — što je jedan od najvažnijih parametara razvijenosti neke države i perspektive za njen napredak — sve udaljeniji od standarda razvijenih zemalja.
Finansije
Prošlogodišnji uzlet kriptovaluta zasenio je prinose koje su donele klasične, široko rasprostranjene vrste finansijskih instrumenata. Ova investiciona histerija koja je privukla veliki broj investitora i špekulanata svih vrsta, ostavila je i jedne i druge bez izvesnog odgovora – da li je u pitanju približavanje realnoj vrednosti kriptovaluta, ili tek još jedan od pojavnih oblika već viđenih investicionih mehura?
Regulisanje statusa Garantnog fonda, visina naknade koju osiguravajuća društva uplaćuju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, brže i efikasnije rešavanje odštetnih zahteva kroz novi model izdavanja zapisnika i druge dokazne dokumentacije, a posebno odnos osiguravajućih društava i tehničkih pregleda kao kanala prodaje polisa osiguranja od autoodgovornosti – biće ključne stavke prilikom donošenja novog Zakona o obaveznim osiguranjima koje se očekuje do 2020. godine.
- POVEĆAN INTERES OSIGURAVAČA ZA INVESTIRANJE U NEKRETNINE: Prednosti posrednih ulaganja
Likvidnost je osnovni razlog zbog čega evropski osiguravači u većoj meri investiraju posredno u sektor nekretnina. Domaća regulativa, međutim, ne prepoznaje ulaganja u fondove, osim za proizvode unitlinked, pa tako ni ulaganja u REIT-e kao efikasno i diversifikovano sredstvo sa većim stepenom likvidnosti, naročito pogodno investitorima sa dugoročnim investicionim horizontom.
Temat: OTPAD U SRBIJI – Nevidljiva ruka države
Odlukom Kine da početkom ove godine zabrani uvoz PET plastike, nije pukao samo „brak“ između zapadnih izvoznika otpada i kineskih uvoznika, već je na pomolu i „razvod“ između zaštitnika okoline, biznismena i političara u zapadnim zemljama. S druge strane, kako otpad u svakom slučaju ima svijetlu budućnost, jer se očekuje da već do 2025. trgovina otpadom dostigne vrijednost od rekordnih 340 milijardi dolara, u posao se uveliko uključio organizovani kriminal. Procjena italijanskih nevladinih organizacija je da mafija godišnje ubere oko 20 milijardi eura na „uklanjanju“ opasnog otpada, koji završava zakopan na njivama, u moru i u temeljima zgrada širom Italije.
Način na koji se (ne) upravlja otpadom u Srbiji je jedan od najočitijih primera pogrešno postavljenog sistema zaštite životne sredine i njegovog finansiranja. Uslovi koje će naša zemlja morati da ispuni u toj oblasti u procesu pristupanja EU će svakako doneti poboljšanja i u upravljanju otpadom, ali upravo zato što Srbija nije do sada radila i ne radi na ispunjenju sopstvenih ciljeva, u procesu evrointegracija ćemo se fokusirati da ispunimo tuđe, upozorava Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i ekspert za zaštitu životne sredine.
Iako se prema podacima Centra za cirkularnu ekonomiju PKS u našoj zemlji godišnje generiše više od 80.000 tona opasnog otpada, pored onog koji se nagomilavao u proteklim decenijama na lokacijama koje nisu poznate javnosti, ne postoji sistemsko rešenje za taj problem, pa Srbija plaća da se bar deo tog otpada izveze u zemlje koje imaju postrojenja za njegovu preradu. Za upravljanje otpadom je izdato 3.500 dozvola, ali se tim poslom zaista bavi svega tridesetak kompanija, dok druge prikupljaju otpad i lageruju ga na deponije pa se tenderi za njegovo uništavanje ili izvoz ponovo raspisuju, a sve to finansiraju građani, upozorava predsednik kompanije Miteco Miodrag Mitrović, koji decenijama radi u ovoj industriji.
Kao što je tekstilna industrija posao vredan bilion dolara na globalnom nivou, tako i upravljanje tekstilnim otpadom u razvijenim zemljama generiše profit kompanijama a finansijsku podršku nevladinim i humanitarnim organizacijama, obezbeđuje hiljade radnih mesta i smanjuje količinu odbačene odeće i tkanina na deponijama. U Srbiji su prikupljanje i prerada tekstilnog otpada na simboličnom nivou, regulativa je nedorečena a uspešne priče ne dolaze iz komercijalnog sektora, već iz socijalnog preduzetništva.
- POLJOPRIVREDNI OTPAD: „Đubrenje“ potoka
Velika prednost poljoprivrednog otpada je ta što većinu čini organski otpad koji može korisno da se upotrebi, ali se to u domaćoj praksi nedovoljno primenjuje. Veći problem je opasni poljoprivredni otpad, za koji i pored nekih pozitivnih primera, i dalje ne postoji odgovarajući sistem sakupljanja i zbrinjavanja, pa tečne fekalije životinja sa otpadnim vodama sa gazdinstva nisu jedino što pojedinci ispuštaju u „potok“ ispod kuće.
Premda je neformalno sakupljanje otpada prisutno širom sveta, retko koja država se sistemski bavi regulisanjem položaja sakupljača sirovina, kako bi se, osim koristi u upravljanju otpadom, unapredio njihov ekonomski i društveni položaj i smanjili rizici od kriminalnih aktivnosti. U Srbiji je ova delatnost i dalje prepuštena „sivoj zoni“, iako se procenjuje da se neformalnim prikupljanjem otpada bavi do 50.000 osoba, te da četvrtinu čine mlađi od 18 godina.
Iskorišćene stvari mogu dobiti novi i potpuno drugačiji život. Primera radi, železničke šine vraćaju se kao delovi za luksuzne automobile, farmerice kao izolacija za kuće, a staklene flaše kao atraktivni kamini. I tu priča o reciklaži tek počinje….
- SOFTVERSKO UPRAVLJANJE OTPADOM: Odzvonilo je papirnim dokumentima
Primena važećih propisa podrazumeva popunjavanje neophodne dokumentacije i stvara dodatnu glavobolju učesnicima u domaćoj industriji otpada, ne samo zbog gomile manuelnog posla već i zbog postojanja velikog rizika od greške prilikom unošenja i obrade prevelikog broja informacija u vezi sa generisanjem i zbrinjavanjem otpada. Uvođenje nove aplikacije za upravljanje otpadom, kreirane specifično za srpsko tržište, moglo bi značajno da uštedi papir, vreme, novac, ali i živce zaposlenih u kompanijama koje su dužne da dostavljaju pomenutu dokumentaciju.
Intervju
- ALEKSANDAR PALAVESTRA, ARHEOLOG, PISAC, RENESANSNI ISTRAŽIVAČ: Pitanja su najbolji čovekov prijatelj
Naučni podaci koji unapređuju pojedinca i društvo ne rastu slobodno u prirodi, da možemo da ih uberemo ili iskopamo, već ih stvaramo mi sami, svojim pitanjima na osnovu prethodno stečenih znanja. „Zato je važno pošteno postavljati pitanja, pa čak i ukoliko raspolažemo netačnim saznanjima“, kaže Aleksandar Palavestra, profesor arheologije i pisac, u razgovoru o tome kako razvijati kritičko mišljenje i radoznalost u vreme kada slobodni protok mnoštva različitih informacija preti da ulenji mozak i da sve što nam se plasira prihvatimo „zdravo za gotovo“.
Skener
Ne, nije reč o pobrkanim tekstovima iz različitih rubrika, nego o iznenađujućim „noncore“ proizvodima poznatih kompanija.
- EKONOMIJA ZA PREOSTALIH 99%: Osmorica najbogatijih prihoduju kao pola čovečanstva
Uporedo sa porukom direktorke MMF-a Kristin Lagard sa ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da je ovo momenat za zaustavljanje rastuće ekonomske nejednakosti jer „treba popravljati krov dok još sija sunce“, objavljen je izveštaj humanitarne organizacije Oxfam koji pokazuje da se većini čovečanstva već smrklo. Trenutno, osmorica najbogatijih prihoduju koliko i četiri milijarde ljudi na planeti, bogatstvo se enormno uvećava pre svega zahvaljujući nepotizmu a ne sposobnostima, a ukoliko se dozvoli da najbogatiji i dalje diktiraju globalna pravila igre, u narednih četvrt veka svet će dobiti svog prvog bilionera. Ili će se pobuniti „kuka i motika“.
Zahvaljujući ogromnim količinama ptičjeg izmeta, stanovnici ostrvske države Nauru nasledili su zemljište bogato fosfatom, koji se koristi za đubrivo i mnoge druge proizvode. Nakon sticanja nezavisnosti, živeli su samo od njegovog izvoza, ne ulažući u razvoj bilo koje druge delatnosti. Kada su se zalihe iscrple, od nacije koja se osamdesetih prošlog veka rasipala kao u raju i slovila za jednu od najbogatijih, sada je među najsiromašnijima, uvozi hranu jer nema obradivog zemljišta, a prosečan životni vek je svega 55 godina.
Nove tehnologije
Dok su najnoviji modeli tehnoloških proizvoda koji se razlikuju od konkurentskih veoma popularni među kupcima, inovacije poput roze čokolade, plavog vina ili kukuruza u duginim bojama su možda interesantni za deljenje na društvenim mrežama, ali u globalnoj trgovini se za sada nisu pokazali kao popularni proizvodi. Čak i kada se za neke nove vrste, poput crne paprike, dokažu zdravstvena svojstva, kupci ih teško prihvataju jer se kroz istoriju pokazalo da su ljudi mnogo konzervativniji i oprezniji kada su u pitanju prehrambene novotarije.
Nauka
Najnovija geološka otkrića koja donose sve uverljivije dokaze da se u Zemljinoj utrobi kriju okeani koji po svojoj veličini višestruko premašuju one na površini, te da naša planeta i dalje proizvodi vodu u svojoj unutrašnjosti, ustalasala su naučnu javnost. Novi nalazi, osim što značajno menjaju postojeću teoriju o postanku naše planete i razvoju života na njoj, otvaraju mogućnosti za veliki iskorak u rešavanju problema sve izraženijeg nedostatka pitke vode.
Koktel
Kako danas opstaje istraživačko i analitičko novinarstvo u poplavi neproverenih, pristrasnih i izmišljenih vesti? „Ponekad je u novinarstvu veoma važno da se ide protiv struje, ali za takav korak nije hrabrost od presudnog značaja, već dobra informisanost. Na primer, novinari koji razgovaraju sa finansijskim analitičarima uvek moraju da imaju na umu da li oni imaju nekakav interes, odnosno u kojoj meri su pristrasni“, kaže za B&F Endru Hil, kolumnista i jedan od urednika u Financial Times-u.
Kako je došlo do toga da se status UNESCOove lokacije svetske baštine, kao izuzetnog priznanja i potvrde kulturnog i turističkog prestiža neke zemlje, sada sve češće pominje kao „smrtna presuda“ svemu onome što je određenu destinaciju i kvalifikovalo za tu listu?
Šta nuklearni ronilac, tehničar za vetroturbine, profesionalni šetač kučića, somelije i balzamator imaju zajedničko? To što od njihovih profesija može dobro da se živi u bogatom svetu, iako se ne pominju na uobičajenim listama najunosnijih profesija niti je široj javnosti poznato da za njima postoji prava pravcata jagma na razvijenijim tržištima.
Komunikacije
Odluka Američkog saveznog odbora za komunikacije da uz podršku republikanaca ukine princip neutralnosti interneta koji je svim telekomunikacionim kompanijama nalagao da korisnicima bez favorizovanja omogućavaju pristup raznovrsnim sadržajima na mreži – bez sumnje će otvoriti Pandorinu kutiju političke cenzure, podmićivanja za bolje rangiranje na internetu, ali i nelojalne borbe protiv konkurencije. Amerikanci, međutim, za razliku od nekih drugih naroda, uvođenje cenzure na „velika vrata“ nisu prihvatili bez borbe.
Reprint
Nasuprot evropskim i azijskim političarima i kompanijama, prve reakcije američkih proizvođača na najnovije carine koje je uvela administracija SAD predstavljaju hvalospeve predsedniku Trampu, „koji je izjednačio uslove američkim radnicima da se takmiče sa stranim konkurentima“. Prema pisanju Financial Timesa, mnoge velike banke u svetu ne očekuju novi trgovinski rat, niti da će Kina uzvratiti Sjedinjenim Državama na isti način, jer bi posledice rata carinama između dve najveće privrede u svetu bile pogubne.
Vremeplov
Prekomerna glad za drvetom koje je predstavljalo glavni građevinski materijal ali i sirovinu za đubrenje, stočnu hranu i različite vrste proizvodnje, izazvala je ekološke posledice koje su početkom 17. veka dovele stanovništvo Japana na ivicu prave gladi. Tada je vlast u saradnji sa stručnjacima preduzela mere za obnovu šuma, razvivši i drugačiji ekonomski koncept za njihovo korišćenje. Na tom poduhvatu izrasle su šume koje danas prekrivaju četiri petine ukupne japanske teritorije.
Otisak
Budući da bezuslovni osnovni dohodak smatram podjednakom varkom kao i kripto valute (nije slučajno da se međusobno bore za svetsku famu), to bih naveo da posle kopanja po mnoštvu razloga za i protiv, uprkos popularnosti koju je ideja stekla među ekonomistima, menadžerima i preduzetnicima kao alternativa za tradicionalnu socijalnu politiku, ostaje masa nedoumica. Radikalna transformacija socijalnog sitema, cizeliranog konfrontacijom poslodavaca i zaposlenih od kad industrijski rad postoji, predstavljala bi najveći finansijski hazarderski potez našeg doba.