U vreme kada ogroman broj penzionera u Srbiji jedva spaja kraj s krajem, ne čudi što se jedan deo njih, koji sebe još uvek smatra radno sposobnim, odlučuje da se ponovo uključi u neizvesnu potragu za radnim mestima. Neizvesnu, ne samo zato što je slobodnih radnih mesta u ponudi relativno malo, već i zbog velike nesigurnosti da će zaista dobiti zaradu koju su prethodno dogovorili sa poslodavcem. I dok se manji deo penzionera ponovo zapošljava preko ugovora o radu, mnogo je veći broj onih koji rade honorarno ili „na crno“, kao noćni čuvari, nadničari na poljima ili prodavci u trgovinama.
Iako ne postoje precizni podaci o broju prenzionera koji predstavljaju „povratnike“ na tržište rada, Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje na osnovu podnetih zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje da je u protekle dve godine takvih penzionera bilo približno dva odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji, odnosno više od 34.000 ljudi. Međutim, ovime su obuhvaćene samo osobe koje se zapošljavaju po ugovoru o radu, dok detaljna evidencija o zaposlenima preko ugovora o delu ili na crnom tržištu, gde ih je nesumnjivo najviše – ne postoji.
„Tačnu statistiku o iznova zaposlenim penzionerima nema niko, ali mali broj njih uistinu dobija novo radno mesto, u situaciji kada u državi nema posla ni za mlade, a kamoli za starije građane. Od onih malobrojnih, što su legalno prijavljeni po ugovorima, najveći deo je zaposlen kod rodbine u porodičnim preduzećima, dok postoje retki slučajevi kada su penzioneri zasnovali sopstveni biznis, kao i poneki primeri stranačkog zapošljavanja“, ističe Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“. Izuzetak od ovakvog trenda predstavljaju određene delatnosti koje karakteriše manjak kvalitetne radne snage, pa je jedan od poznatijih primera poslednjih godina bilo ponovno zapošljavanje oružara-veterana u pogonima „Zastava oružja“ u Kragujevcu.
„Sa ‘tržišta penzionera’ najčešće se zapošljavaju nekadašnji pripadnici policije ili vojske, kao pripadnici obezbeđenja, većinom u privatnim firmama. Pored njih, kao honorarci posebno su traženi sezonski nadničari u poljima, a za njima pekari, i prodavci u trgovinama“, nabraja naš sagovornik.
Ipak, u zemlji u kojoj 360.000 penzionera prima minimalne penzije sa iznosom do 15.000 dinara, a više od 1.300.000 njih prima između dvadeset i trideset hiljada mesečno, uopšte ne bi trebalo da čudi spremnost za ponovo radno angažovanje naših sugrađana koji već imaju čitav radni staž iza sebe. U principu, njihova primanja dovoljna su jedino za plaćanje računa za komunalije, dok su za nabavku najosnovnijeg bakaluka potrebni prihodi sa strane. A onda dolazimo do nove prepreke: ne samo da je njihov minuli višedecenijski rad obezvređen, već je i mogućnost da na osnovu naknadnog rada oni povećaju iznos svojih penzija, praktično, minimalan.
Status: od teškog ka još gorem
Korisnici svih vrsta penzija imaju pravo da se ponovo zaposle, s tim što se starosni penzioneri vraćaju u sistem osiguranja bez ograničenja, dok za porodične i invalidske penzionere važe posebni uslovi. Korisnik starosne penzije može ponovo da se zaposli po ugovoru o radu, ugovoru o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju. Poslodavci su u tom slučaju oslobođeni uplaćivanja doprinosa za nezaposlenost, s obzirom na to da ne postoji mogućnost da penzioner ponovo postane nezaposleno lice. Kada je u pitanju zdravstveno osiguranje, penzioner se izjavom izjašnjava o tome da li želi da koristi zdravstveno osiguranje po osnovu penzije, ili da mu doprinose obračunava i plaća poslodavac. Samo u drugom slučaju penzioner može da ostvari i pravo na bolovanje.
Pravo na ponovni obračun penzija imaju oni penzioneri kojima su najmanje godinu dana bili uplaćivani doprinosi na osnovu naknadnog radnog angažmana. Obaveza poslodavaca koji zapošljavaju penzionere je da im redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od 26 odsto, ali ne i doprinose za zdravstveno osiguranje, jer im je ono već podrazumevano preko PIO fonda. S druge strane, PIO fond novi obračun izvršava isključivo na zahtev korisnika, u kom slučaju je dužan da mu utvrdi povoljniji iznos penzije. U praksi se, nažalost, pokazalo da veoma mali broj penzionera može da iskoristi ovu zakonsku mogućnost.
„Kada traže preračunavanje penzije po dodatom stažu, penzionerima eventualna nova penzija ispada još manja od prvobitne, ukoliko su u naknadnom angažmanu bili prijavljeni na nižu platu od one koja im je utvrđena prvim obračunom, a to je gotovo uvek slučaj. Dakle, iako su zabeležili najmanje godinu dodatnog rada, nova plata im kvari dotadašnji prosek i, zapravo, umanjuje moguću penziju. A da ne govorimo da su aktuelnom regulativom najviše pogođeni porodični penzioneri, jer oni obračunom novih primanja, u potpunosti gube pravo na porodičnu penziju koju su do tada dobijali“, napominje Miloš Grabundžija u razgovoru za „Biznis & Finansije“.
Kako piše na stručnom pravničkom sajtu Paragraf.rs, porodični penzioneri predstavljaju izuzetak od svih pravila, jer oni, bez obzira na visinu penzije koju primaju – a koja je ograničena do maksimalne 23.000 dinara – imaju pravo da rade samo po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, i da ostvaruju ugovorenu naknadu na mesečnom nivou samo ako prihod od njihovog angažovanja ne prevazilazi polovinu najniže osnovice osiguranja zaposlenih u Srbiji. Drugim rečima, koji god put da odaberu, osuđeni su na niska primanja.
Istovremeno, invalidski penzioneri mogu da rade samo po ugovoru o delu. Kada ponovo budu obuhvaćeni sistemom osiguranja, PIO fond im obustavlja isplatu penzija, poziva ih na kontrolni pregled, gde lekar može da im potvrdi ili promeni nalaz, ocenu i mišljenje o radnoj sposobnosti, što zavisi od opšteg stanja i sposobnosti penzionera.
Prema rečima predsednika Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, status penzionera je vrlo težak, podjednako ako rade ili uživaju u „blagodetima“ svojih teško stečenih penzija. „Što se tiče pravne zaštite, u današnje vreme oštećeni penzioneri ne mogu da se obrate nikome osim sindikata, jer nemaju dovoljno finansijkih sredstava a niko drugi nema interesa da ih zastupa. Tužno je, ali aktuelna situacija pravno, stručno i ekonomski ne ide naruku penzionerima“, zaključuje Grabundžija.