Početkom meseca sam objavio tekst o krajnje neizvesnoj budućnosti pa sam zbog reakcija samo dva dana kasnije morao da dodam uveravanje kako nisam pesimista nego se trudim da oslikam stanje onakvim kakvo jeste. Nije mnogo vredelo, nakon svega, jedan prijatelj mi reče: “Čitam ja to što pišeš, u redu je, pismeno i argumentovano, samo sam se zasitio tekstova o mračnoj strani, ima li negde bar malo optimizma”. Muči to i mene, da nije tako pisao bih o solfeđu ili Diznilendu, no nisam siguran da bi izbegavanje bilo bolje rešenje. Istina, ni pisanje i govorenje ne daju neke upečatljive rezultate. Pesimizam je najočigledniji dokaz da veći deo sveta nije izašao iz krize koja, uz oscilacije, traje već čitavu deceniju. Pritom nema vidljivih argumenata da bi ekonomija i društvo mogli krenuti u nekom boljem pravcu. Mediji dodatno dramatizuju situaciju, jer drama pravi tiraž. Vrtimo se u sve većem mazohističkom krugu. Izlaz “vide” samo šarlatani-populisti.
Postoji jedan segment, koji je van tog beznadnog vrtloga. Reč je o ljudima koji prenebregavaju politiku, paternalizam, korupciju …. i pokušavaju da nešto urade i stvore sami, sopstvenim naporima uz veoma visok stepen rizika. Kod nas su to pretežno mladi, koji pokušavaju da obezbede egzistenciju sebi i drugima nošeni idejom da ponude neki novi proizvod, neku uslugu, da otkriju nešto što će učiniti drugima život prijatnijim. Reč je o aktivnosti koja se i kod nas uvrežuje pod nazivom startap – oni koji nastaju. Danas to više nije ništa novo. Niču svuda po svetu bez obzira na ekonomske i političke sisteme, niču svuda gde ljudi pokazuju individualnu inicijativu. Ne čekaju da im neko drugi donese boljitak, već se sami bore za njega.
Na neki način sve je već viđeno. Čuveni Dejl Karnegi (Dale Carnegie) još 1936. godine napisao je knjigu “Kako steći prijatelje i uticati na druge” u kojoj postavlja princip “samousavršavanja” (self-improvement) i pozitivnog mišljenja koje je osnova svake autonomne aktivnosti. Njegov je princip da se nikada ne treba opsedati problemom nego tražiti rešenja, nikada se ne žaliti zbog bilo čega što ne funkcioniše nego tražiti načina da se to prevaziđe. Njegove ideje pozitivnog mišljenja i lične angažovanosti i danas su nekakva vrsta biblije u Silicijumskoj dolini koja je rasadnik startap “ideologije” sa preko 500 uspešnih odgajenih startapa. Pozitivno mišljenje i lično angažovanje su po njima “psihološka tehnologija kojom se može stvoriti bolji svet”.
Fama o nicanju multinacionalnih kompanija u siromašnim garažama odavano je prevaziđena. Prvi takav primer je nicanje HP (Hewlett Packard) kompanije davne 1939. godine uz početni kapital od 538 dolara. Valjalo je da prođe 37 godina da bi se na gotovo identičan način (1976. godine) tako pojavila Apple kompanija, čuvena dva Stiva – Džobsa i Voznijaka (Jobs & Wozniak). Tek njihov uspeh sa lansiranjem personalnog kompjutera podstakao je banke da pokušaju i one da se očešu o buduće uspehe mladih talentovanih pionira inovatora. Iako se još pre Drugog svetskog rata pojavio termin razvojni kapital (development capital) za novac uložen u kompanije koje su nicale, ipak tek uspehom Appla počinje ozbiljno bankarsko uplitanje u proces nicanja firmi uz pomoć riziko kapitala (venture capital), kojima su finansirana nastajanja raznih kompanija pa i nicanje Silicijumske doline u Kaliforniji kao njihovog neformalnog svetskog središta.
Identifikovanje startapova počeo bih njihovom “ličnom kartom”: Suprotno uvreženom shvatanju da su u pitanju poduhvati isključivo mladih ambicioznih preduzetnika, američka statistika (na nju se oslanjam jer je ta zemlja najavangardnija u ovoj oblasti) pokazuje da centralnu starosnu grupu, 51 odsto, čine osobe starije od 50 godina, to je kod njih posledica robotizacije industrije koja je izbacila mnoštvo sredovečnih radnika na ulicu. Tek samo 16 odsto su osobe mlađe od 35 godina. U gotovo čitavom svetu situacija je obrnuta. Svake godine u Americi niče 8 odsto novih kompanija, ali ih 9 odsto nestaje sa tržišta. Navodno 51 odsto građana pita: “Šta je najbolji način da se nauči više o preduzetništvu” a odgovor glasi: “Osnovati sopstveno preduzeće”. Tako stečeno saznanje nije baš jeftino, jer valja imati u vidu da 50 procenata novoosnovanih kompanija nestaje u prvoj godinu, u drugoj još 4 odsto, pa u trećoj 3 odsto i do pete godine još 11 odsto (od čega 2 odsto biva uspešno prodato velikim kompanijama) – što ipak svedoči da 32 odsto novonastalih preduzeća uspeva da opstane. Dakle, najrasprostranjenija priča da opstaje samo 10 odsto nije tačna. Glavni razlozi za nestajanje su: 46 odsto zbog nekompetentnosti, 30 zbog nedostatka iskustva, 13 odsto zbog raznih razloga kao prevara, nemarnost, nesreće, a 11 odsto zbog nedovoljnog znanja pri izboru robe i usluga.
Danas već u priličnoj meri i nade i beznađa sa inovatorima dele banke. Njihov udeo nije dominantan, jer se 77 odsto preduzetnika početnika oslanja na sopstvenu ušteđevinu. Na drugom mestu su krediti, a na trećem pozajmice od rodbine i prijatelja. Najveći problem je priliv novca, odnosno naplata potraživanja za isporučenu robu ili usluge. Čak 82 odsto onih koji propadnu navode to kao razlog. Iz finansijskog ugla osvetljene startap su “najherojskija” preduzeća u kojima propadaju nade, ali se i stvara zdrava ekonomska budućnost. Takvu surovu selekciju ne prolazi nijedna klasična fabrika, banka, institucija. Gubici zbog kojih startapovi dospevaju u likvidaciju su neznatni i padaju na teret nosioca inicijative, a oni koje uspeju postaju poreski dragulj nacionalne ekonomije.
Da ne mislim tako ne bih upotrebio reč dragulj za uspešne startap poduhvate. Velike kompanije i čitave nacionalne ekonomije nalaze se u krizi nesposobne da dovoljno brzo reaguju na promene koje nastaju u procesu proizvodnje, distribucije i usluga. One su svugde u svetu zaštićene, monopolisti, preveliki da bi propali tako da se proces transformacije ponajviše obavlja nicanjem novih, drugačije koncipiranih kompanija. Od 2000. godine postoji Zajednica tehnoloških pionira (Technology Pioneer community) koja je prošle godine zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom plasirala kao noseću temu godišnjeg skupa pitanje nicanja novih kompanija. Približno 30 kompanija godišnje stekne uslove za učlanjenje u Zajednicu u kojoj su već Bluebird Bio, Airbnb, Google, Rethnik Robotics, Scribid, Twitter… kompanije koje uveliko vladaju svetskim tržištem. Ujedinjene nacije su lansirale svoj program favorizovanja nastanka 75 miliona startap preduzeća kako bi se sve akutniji problem nezaposlenosti mladih bar ublažio.
Ako je dospelo do Ujedinjenih nacija, koje su jedna inertna i kabasta institucija, lako je pretpostaviti da je proces uveliko rasprostranjen svuda u svetu. U razvijenim zemljama univerziteti su tzv. laboratorije u kojima se koncipiraju, promovišu, lansiraju nova startap preduzeća i prati njihov uspon na otvorenom tržištu. U principu jedna takva laboratorija uspeva da lansira i do 70 stratapova, kojima je saradnja sa univerzitetom i neka vrsta garancije za uspeh, jer pored osnovnog koncepta nastajuće firme dobijaju i stalni oslonac na univezitetske stručnjake kad god nešto zaškripi. U Nemačkoj je glavni tutor startapova Agencija za zapošljavanje. Tu zainteresovani mogu pohađati seminare za buduće preduzetnike, dobijati savete biznis konsultanata, startap grantove, programe podrške za uhodavanje posla, povoljne početničke kredite kod državne KfW banke. Uputstva o svemu tome nalaze se na internetu[ref]Više pojedinosti u brošuri: https://www.enterprise-ireland.com/en/Start-a-Business-in-Ireland/Startups-from-Outside-Ireland/Key-Sectors-and-Companies-in-Ireland/General-startups-brochure.pdf[/ref], pa pristup programu ima svako ko ima dobru ideju, a jedini ograničavajući faktor za strance je taj što su uputstva na nemačkom jeziku, pa ko želi da dobije podršku red je da uči nemački jezik. U neku ruku, to je i favorizovanje nemačkog jezika, koji pokušava da polako zauzme mesto engleskog, jer će ovaj neminovno posle Brexita i Trampove evroskeptičke politike početi da smanjuje svoju dominaciju u Evropi.
Za naše uslove Nemačka je “misaona imenica” jer je tamošnjim pretendentima dovoljno da se obrate Agenciji za zapaošljavanje, privrednoj ili trgovinskoj komori regije kojoj pripadaju, da imaju manje od 65 godina starosti i da su nezaposleni pa da uz redovnih 300 evra za nezaposlene dobiju još 300 evra mesečno u narednih 6 meseci u toku kojih stiču kvalifikaciju da efikasno vode sopstveni posao. Sledeća faza je pravo na beneficiran kredit kad treba podneti: biznis plan, mišljenje kompetentne institucije o ostvarivosti poduhvata, dokaz o stečenoj obuci za startap posao, dokaz o statusu samozaposlene osobe. Mi nemamo ni sredstava ni, što je još teže, izgrađenu svest da se tako istovremeno postiže smanjenje nezaposlenosti i transformiše privreda ka novim tokovima.
Dok Nemci natuknjuju razmatranje mogućnosti pretendovanja na njihovu pomoć i za interesente iz drugih zemalja, dotle Irska bez ustezanja stavlja do znanja da želi da privuče inovatore i da u tu svrhu ima fond od 10 miliona evra. Irski pristup je manje socijalno intoniran, međutim i on za domaće korisnike daje posebne olakšice, od stipendije za vreme obuke do povoljnih kredita za početak posla. Rast lokalnih mreža Business Angels, Seeds Funds, Venture Capitals dokaz su da Irska krajnje nekonvencionalno podupire sopstvene kompanije u nicanju i uspeva da privuče i strani kapital. Irska je uspela je da ostvari saradnju sa preko 35 stranih fondova na finansiranju startap poduhvata. Njeni državni i privatni startap “akceleratori” zauzimali su tri od pet najefikasnijih programa u EU prošle godine.
Navođenje dveju zemalja koje su vodeće u Evropi ne bi valjalo da unese pesimizam zbog poređenja sa njima. Nije razumno pridružiti se onima koji bez mnogo dokaza konstatuju da je “Srbija groblje startapova”. To što Izrael navodno lansira 1.000 startapova godišnje, što Nemačka na svakih 10.000 uloženih u startap poslove vraća 20.000 evra zarade u državnu kasu, mogu biti dokaz da se radi o dobrom poslu i ne više od toga. Ukoliko uporedimo naše “uspehe” iz bilo koje grane privrede, obrazovanja i kulture sa stanjem u pomenutim veoma razvijenim zemljama videćemo da sa startap inicijativama i ne stojimo tako loše kao sa ostalim delatnostima. Valja se ubaciti u voz budućnosti kao što u našem susedstvu rade
Bugarska i Albanija[ref]Mladi gradonačelnik Tirane tvrdi da je njegova administracija prošle godine izdala preko 20.000 boravišnih dozvola strancima, pretežno italijanima, željnim da iskoriste povoljne uslove za skok u startap poduhvate.[/ref] gde dolazi sve više preduzetnika iz drugih zemalja, pa i naše. Reč je o transformaciji za budućnost koja zaslužuje podršku a ne zakeranje.
Na internetu sam video da se na pitanje “Srbija i startap” dobija 17.600 jedinica. Mnoge se ponavljaju, ali svejedno ostaje dovoljan broj koji svedoči o vrlo živahnoj aktivnosti. Prošla godina je bila proglašena godinom preduzetnika, pa su tokom nje pala i mnoga obećanja početnicima u poslovnom svetu. Podeljeni su krediti, nagrade pobednicima na “Ringu Srbije” (neukusan naziv za takmičenje startapa), podržano je 200 i uzeto u razmatranje još 120 zahteva za podršku u pokretanju posla. Ministrastvo privrede je za ovu godinu obećalo 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara povoljnih kredita. Konkurs za ovaj program predstoji. Lansiran je program za studente i fakultete kako bi se što bolje iskoristile lokalne mogućnosti za razvoj u iznosu od 4 miliona dinara. Konkurs je već raspisan… Telekom Srbija nudi mentorsku i novčanu podršku od 20.000 evra za tri izabrna startapa koji prođu tekući program Startap akademije… SECO preduzetnički program koji finansira Švajcarski sekretarijat za ekonomiju – do 2019. godine odnosi se i na Srbiju, a cilj je da podrži 100 startapova i tako kreira 700 novih radnih mesta… Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva ICT Hub u naredne dve godine investira milion evra u dvadesetak startapova… Societe Generale, Erste banka… Spisak je dug. Nešto će od toga propasti, baš kao i startap poduhvati, međutim sve zajedno daje nade da se proces ipak kreće.
U nekoj vrsti alternativnog, paralelnog sveta postoji, deluje, vri neveliki ali perspektivan broj početničkih privrednih poduhvata. Oni su vizionari, inženjeri, programeri, dizajneri i preduzetnici kao, na primer tim Branislava Nikolića, što je smislio “naočare za buđenje”, jedan vrlo sofisticirani proizvod koji se već probio u svetu. Dve mlade naučnice koje se bave istraživanjima u biologiji osnovale su svoj Hittest za nadziranje stomačne flore uz pomoć posebnog čipa… ima tog visprenog mladog sveta i kod nas uprkos rasprostranjenoj sklonosti ka samonipodaštavanju, cinizmu i bezvoljnosti. Za sada su oni paralelni svet, ali sa velikom verovatnoćom da će vremenom glavnina koja ostaje zakovana u današnjim paralizujućim svađama, zavistima, u sistemu lažnih vrednosti postati paralela dominatnom svetu pameti, invencije, napretka i dobrobiti. Inventivni početnici su, po Lao Ceovoj mudrosti, onaj prvi korak kojim počinje put od hiljadu milja.
Tekst će se naći u novom, februarskom broju našeg časopisa