Promene klime se otimaju kontroli, upozoravaju stručnjaci, pozivajući se na ubrzani serijal esktremnih nepogoda koje su obeležile početak ove, kao i prethodnu godinu, a prati ih zabrinjavajući rast šteta u svetu koje su 2016. dostigle 175 milijardi dolara. Najsumornije prognoze odnose se na proizvodnju hrane i čiste vode u novonastalim uslovima, pa sve više poljoprivrednika, poput brokera, diversifikuje useve. Uprkos tome, vlade i kompanije se ponašaju šizofreno. Sa jedne strane, ulaže se ogroman novac u nova urbana rešenja, od pametnih infrastrukturnih mreža do kuća koje levitiraju tokom zemljotresa, a kompanije izdvajaju sve više sredstava za prevenciju od klimatskih rizika, uključujući i meteorološke prognoze „skrojene po meri“ njihovog poslovanja. S druge strane, lista onih koji profitiraju na održavanju postojeće situacije je podugačka, pa je suštinski razlog zašto se svaki konsenzus o merama za usporavanje klimatskih promena saplete u praksi – opet novac. Tačnije, mnogo novca.
Periskop
06. EKONOMSKI IZAZOVI PRED TURSKOM: Ne bojte se, dobro biti neće
Značajno manji ekonomski rast od planiranog i istovremeno porast nezaposlenosti, ogromni gubici u ugostiteljskom sektoru i pojačano interesovanje domaćih proizvođača za izmeštanje fabrika u druge zemlje, samo su neke od naznaka da Turskoj preti ulazak u ozbiljnu recesiju. Ova opasnost je realna i bez novih izazova koje će doneti predstojeći referendum o ustavnim promenama u aprilu, obzirom da upadljivi napori vlasti da stave sve političke i ekonomske tokove u zemlji pod direktnu kontrolu daju kratkoročne rezultate, ali je održivost takvog pristupa veoma upitna.
10. POGORŠAVANJE ODNOSA EU I SAD: Nesreća nikada ne dolazi sama
Lideri zemalja EU mogu potvrditi da nesreća nikada ne dolazi sama. Neočekivani šok u vidu Brexita bio je samo uvertira. Prve izjave nove američke administracije upućene Briselu rezultirale su otvorenom panikom i strahom za budućnost čitavog koncepta na kome je izgrađena EU.
12. SUKOB PROTEKCIONIZMA I GLOBALIZMA: Uzvišeni ciljevi i loši ishodi
Protekcionizam je ponovo tema dana, s tim što ga sada najvatrenije zastupa novi predsednik SAD, dok njegov komunistički „kolega“ na čelu Kine, brani principe slobodnog tržišta. Mada se čini da je aktuelna prepirka u javnosti između „protekcionista“ i „globalista“ došla do tačke u kojoj će se prelomiti budućnost globalnog tržišta, dugogodišnja praksa pokazuje da su se „sveti principi globalizacije“ praktikovali prema potrebi, mnogo više u tuđem nego u sopstvenom dvorištu. Utoliko je zanimljivija top lista zemalja koje prednjače u sprovođenju protekcionističkih mera: prva je Indija, druga SAD, slede Rusija, Argentina, Brazil i Kina, da bi na desetom mestu bila EU.
Biznis
16. POSLOVNI LIDERI O KLJUČNIM PROMENAMA NA TRŽIŠTU: Gde su prilike za budućnost?
Većina poslovnih lidera u svetu i u Srbiji, uprkos zabrinutosti zbog aktuelne političke i ekonomske situacije, izražava optimizam u pogledu globalnog rasta i uvećanja kompanijskih prihoda, pokazuje najnoviji, jubilarni izveštaj „CEO Survey 20“ kompanije PwC, u kome se sumiraju ključni tržišni trendovi u protekle dve decenije i prognozira kakve će dalje efekte po poslovanje imati globalizacija, nove tehnologije i pronalaženje novih poslovnih prilika.
18. MATJAŽ VODOPIVEC, SOKO ŠTARK: Recept za poslovnu dugovečnost
Jedini način da proizvođači u zemlji ili regionu pariraju multinacionalnim kompanijama je da imaju neku komparativnu prednost i zato je pravi odgovor – iskoristiti snagu i prepoznatljivost sopstvenih brendova i razvijati nove, ističe Matjaž Vodopivec, generalni direktor Soko Štarka, članice Atlantic Grupe, u razgovoru o tome šta je sve potrebno da bi se doživeo važan jubilej: 95 godina uspešnog poslovanja i više od decenije uspešne privatizacije.
20. EVROPSKI BAROMETAR PORODIČNIH PREDUZEĆA: Optimisti evropske privrede
Porodična preduzeća u Evropi ističu se natprosečnim rastom i optimizmom u poređenju sa celokupnom evropskom privredom, ali usled sve većih pritisaka uočljivo je da su njihovi rezultati skromniji od onih koje postižu velike kompanije.
22. KRISTOF PAPUSEK, CINEPLEXX INTERNATIONAL: Kad pokretne slike pokreću zaradu
Odluka o tome koliko ćemo bioskopa otvoriti u nekom gradu, i sa koliko sala, najviše zavisi od veličine tog grada, kao i prosečne posete i cene karata na tržištu kome pripada, objašnjava poslovnu matematiku u bioskopskoj industriji Kristof Papusek, stariji partner u austrijskoj kompaniji Cineplexx International. Najnoviji u nizu njenih bioskopa biće otvoren krajem aprila u novom tržnom centru Belgrade Plaza, i imaće osam sala sa ukupno 1.500 sedišta, što je potvrda da, posle puno vremena, poseta bioskopima u Srbiji raste.
Finansije
26. REFINANSIRANJE DUGOVA: Građani poželjniji od privrede
Privrednici u Srbiji trenutno otplaćuju zajmove u vrednosti od 1.308 milijardi dinara, ali za razliku od građana, koji su u 2016. godini refinansirali ukupno 25,2 milijarde dinara svojih dugova, precizni podaci o tome koji deo svojih zajmova i po kojoj ceni je reprogramirala privreda – ne postoje. Ipak, na osnovu strukture kredita za refinansiranje u ovdašnjim bankama, može se zaključiti da rast ove vrste pozajmica, koji je obeležio prethodnu i nastavlja se i u ovoj godini, ubedljivo predvode građani, za koje ni banke ne kriju da su poželjniji klijenti za „prepakivanje“ dugovanja nego privreda.
28. FINANSIJSKE USLUGE ZA FRILENSERE: Specijalna ponuda za „slobodnjake“
U Srbiji ima oko 200.000 samostalnih stručnjaka, takozvanih frilensera, i oni zarađuju znatno više od proseka u državi, što znači da mogu biti dobra klijentela bankama. Za sada, finansijske usluge ovoj ciljnoj grupi nude samo neke banke, a Sosijete ženeral banka je za njih obezbedila specijalnu ponudu, paket „Sinhro“, što će možda podstaći i konkurenciju da se prilagodi potrebama nove generacije poslovnih ljudi.
30. FISKALNA POLITIKA I DRUŠTVENI PROBLEMI: Poreski podsticaji za bolji život
Švedska je rešila da prepolovi stopu PDV-a koja se naplaćuje na popravke, u nadi da će odučiti građane od navike da po svaku cenu kupuju novu odeću ili aparate. Zvono za akciju oglasilo se kada se ispostavilo da se deponije u toj zemlji pune zabrinjavajućom brzinom, a da se na otpad često šalju stvari koje još mogu da posluže. Poreskim podsticajima države se služe i kada hoće da ohrabre građane da se zdravije hrane ili da nastave da se školuju.
32. NAJAVE SAD O PROMENI FINANSIJSKE POLITIKE PREMA FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI: Da li će Tramp izaći farmaceutima na crtu?
Uprkos zapaljivoj predizbornoj retorici novog predsednika SAD „o obaranju nerealnih zarada u američkoj farmaceutskoj industriji“, korporativni profiti su i dalje neokrnjeni, dok su akcije u sektoru zdravstvene zaštite skočile za više od 8%. Da li će tako i ostati nakon najave nove administracije o promeni finansijske politike prema ovom sektoru?
34. FINANSIJSKO OPISMENJAVANJE: Životni park za upravljanje novcem
Sve veći broj austrijskih školaraca, ali i odraslih, dolazi u Park finansijskog života gde uz interaktivne igre uče kako da raspolažu novcem i donose odgovarajuće finansijske odluke. U šarenim prostorijama ovog Parka, opremljenog mnoštvom ekrana, uz dečju graju i radost, aktivno se radi na smanjenju broja građana koji će u budućnosti biti primorani da proglase lični bankrot.
Temat – Poslovanje i klimatske promene: Vreme je novac
37. INDUSTRIJSKI RIZICI OD NEPOGODA I PROCVAT „VREMENSKE INDUSTRIJE“: Meteorologija po meri
Aktuelna „kriza povrća“ u britanskim trgovinskim lancima usled nestašica izazvanih vremenskim nepogodama u Evropi deluje minorno u poređenju sa gubicima koje su u poslednjih nekoliko godina izazvale ekstremne poplave i suše. Potreba za boljom procenom klimatskih rizika dovela je do procvata privatnih meteoroloških kompanija u svetu, koje pružaju usluge „meteorologije po meri“ za konkretno preduzeće. U Srbiji, poljoprivreda, energetika i transport najviše zavise od vremenskih prilika, ali problemi koji mogu nastati iz klimatskih promena i njihov uticaj na privredu i celokupno društvo još nisu detaljno razmatrani, a kamo li moguća rešenja.
40. KO PROFITIRA NA KLIMATSKIM PROMENAMA: Zagrijavanje globalno, zarada lokalna
Negiranje globalnog zagrijavanja i klimatskih promjena, nema puno veze sa generalnim povjerenjem u nauku, nedostatkom obrazovanja i inteligencije. U pitanju je puno prozaičniji razlog – novac. Mnogo novca.
42. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA DOSTUPNOST VODE I HRANE: Prinudna dijeta
Iako se sve više naučnika i poljoprivrednika trudi da proizvodnju hrane i čiste vode prilagodi novonastalim vremenskim uslovima, osnovana je bojazan da će ova dva najvažnija životna resursa biti sve lošijeg kvaliteta. Pojedini poljoprivrednici su počeli, poput brokera, da diverzifikuju useve, u nadi da će im u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, bar nešto opstati.
44. SNABDEVANJE STRUJOM I VODOM U EKSTREMNIM USLOVIMA: Savršena oluja na pomolu
Nedovoljni kapaciteti domaćeg energetskog sistema, zastarela vodovodna infrastruktura, prekomerno zagađivanje reka otpadnim vodama iz fabričkih pogona, a uz sve to i nepovoljna dugoročna prognoza za klimu čitavog regiona – zajedno kreiraju recept za neveselu budućnost, u kojoj sušna leta ili jaki mrazevi mogu na duži rok da ugroze stabilno snabdevanje svežom vodom i strujom u Srbiji. Jedino rešenje ove komplikovane jednačine? Hitna i velika ulaganja.
46. TRANSPORT U NEVREME – STRATEGIJE I PRAKSA: Ne krećite bez preke potrebe
Uprkos činjenici da je uticaj klimatskih uslova na saobraćaj obavezan deo planiranja putne i železničke mreže, morskih i rečnih luka, a naročito aerodroma, te da je prevencija nepogoda za svaku zemlju strateški važno pitanje, svakodnevne slike šteta u transportu uzrokovanih nevremenom sugerišu da bi nadležne trebalo uputiti na popravni.
48. INDUSTRIJA OSIGURANJA I NEKONTROLISANA PROMENA KLIME: Drugačija klima traži drugačije proizvode
Ukupne štete od prirodnih katastrofa u 2016. godini procenjene su na 175 milijardi dolara, što je za 67% više nego u godini pre, a stručnjaci predviđaju da će nove vrste rizika morati da prate i drugačiji proizvodi u industriji osiguranja.
50. NOVA INFRASTRUKTURA ZA NOVU KLIMU: Lebdeće kuće i druga čuda
Kuće koje levitiraju ili „žive“ zgrade sa fasadom od algi koje se koriste i za različite vrste proizvodnje, „žedni“ beton, mašine za veš koje se same uključuju pri najnižoj ceni struje, inteligentne infrastrukturne mreže za upozorenja na moguće kvarove i mnoga druga inovativna rešenja razvijaju se pre svega za gradove, u kojima će se rešavati budućnost svetske klime.
Intervju
54. PERTI IKONEN, AMBASADOR FINSKE U SRBIJI: Ako nemate koga da podmitite, onda to nećete ni raditi
Finska je već decenijama među tri najmanje korumpirane zemlje u svetu, a čak 84% njenih građana izjavljuje da rado plaća porez. Perti Ikonen, ambasador Finske u Beogradu, objašnjava da i sam vrlo rado odvaja deo svoje plate u te svrhe jer zauzvrat živi u državi u kojoj se više isplati poštovati zakone nego ih zaobilaziti, a visok kvalitet svakodnevnog života, socijalna i sigurnost poslovanja su najbolji dokaz kako se ta sredstva troše.
Skener
58. ZAŠTO TREBA JAVNO GOVORITI O PREDUZETNIČKIM GREŠKAMA: Uspeh sa neuspehom
Skupovi na kojima preduzetnici javno govore o svojim neuspesima i odgovaraju na pitanja drugih privrednika osvojili su poslovni svet širom planete. Razmena takvih iskustava se retko naplaćuje, ali je veoma profitabilna. Reakcije u potpuno različitim kulturama pokazuju da iskrena ljudska emocija, čak i u vremenu kada se čini da je tehnologija „pojela ljude“, može da donese više koristi preduzetništvu nego i najgenijalniji algoritam koji juri kroz mrežu.
60. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I NEZAPOSLENOST: Nek nam živi, živi nerad
Napredak tehnologije omogućio je čovečanstvu kvalitetniji i ispunjeniji život, ali razvoj veštačke inteligencije i širenje automatizacije prete da ga ugroze ukidanjem mnogih radnih mesta. Uprkos uočljivom padu zaposlenosti u određenim privrednim sektorima, još uvek niko nema ideju kako prevazići socijalne probleme koje donosi Četvrta industrijska revolucija.
Nove tehnologije
62. MARKO KOKANOVIĆ, BSK OBRENOVAC: Oluja u službi voćara
Naš cilj je da poslujemo u celom svetu, a da nam dom bude u Srbiji, ističe Marko Kokanović, suvlasnik kompanije BSK Obrenovac, koja „pretvara nauku u biznis“. Ovo porodično preduzeće osmišljava i proizvodi inovativne mašine, čija je tehnologija zasnovana na kretanju vazduha i vode, a „zvezda u usponu“ je vazdušni berač jagodičastog voća, koji već izvoze i za koji se zainteresovao i najveći američki proizvođač borovnica.
64. SAŠA POPOVIĆ I VLADAN OSTOJIĆ, VEGA IT SOURCING: Ulaganje u sreću na poslu
Ako želite da se zaposlite u novosadskoj kompaniji Vega IT Sourcing, koja je do sada realizovala preko 400 uspešnih projekata sa partnerima u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, imajte u vidu da ćete „imati posla“ sa poslodavcima kojima je sreća kolega važnija od sopstvenih interesa. Takođe, nećete moći da tražite izgovore i izbegavate fizičke aktivnosti i zdrav život, sedeći od „jutra do sutra“ pred računarom.
Nauka
66. SAHRANA VASIONE: Zbogom na četiri načina
Kraj naše vasione je neizbežan, tvrde fizičari, bilo da će se njena sahrana odigrati smrzavanjem, cepanjem, odskokom ili drobljenjem. To su, naime, četiri preovlađujuća naučna scenarija o krajnjem ishodu svega što postoji, ali uprkos velikim razlikama u prognozama kako će se on odigrati, život će se nastaviti kroz stvaranje novih vasiona – u nedogled.
Koktel
68. KO JE NUNCIO LA VEKIJA: Revolucionarni vizionar ili prevarant veka
Da li je Nuncio la Vekija pronalazač revolucionarnog automobila sa pogonom na slanu vodu ili višestruki prevarant koji dugo plete veoma sofisticiranu mrežu u koju će mu eventualno upasti „zlatne koke“ u vidu bogatih investitora i kupaca? Kako god da se ispostavi, ovaj intrigantni lik je izvrstan kandidat da ga jednoga dana u nekom holivudskom filmu o njegovom životu glumi Leonardo di Kaprio.
70. ČUVARI MESTA U REDOVIMA I DRUGE USLUGE ZA UŠTEDU VREMENA: Ko ne voli, nek’ izvoli
Mada građani Srbije i dalje postoje da bi služili birokratiji a ne obrnuto, privatna inicijativa im nudi sve više mogućnosti da za čekanje u redovima različitim i mnogobrojnim povodima, ali i čišćenje, peglanje i druge aktivnosti za koje nemaju vremena – iznajme odgovarajuću zamenu.
72. SANITARNI USLOVI ZA RAD U TRAFIKAMA I TAKSI SLUŽBAMA: Posao za one sa dobrom bešikom
Oruđe za rad u srpskim trafikama obično podrazumeva vlažne maramice i širok osmeh za vlasnike okolnih ugostiteljskih objekata radi odlaska u njihov toalet. Ugostiteljima se dodvoravaju i beogradski taksisti, koji imaju isti problem usled manjka javnih toaleta. Ovaj infrastrukturni nedostatak, međutim, preti da zbog velikog „fiziološkog pritiska“ na ugostiteljske „sanitarije“ značajno naruši sliku o „tradicionalnom srpskom gostoprimstvu“, ali je svakako veći problem što predstavlja samo jedan od primera dokle su skliznuli standardi „dostojanstvenog rada“ u Srbiji.
Komunikacije
74. INFORMATIKA U SLUŽBI POLITIKE: Čarolija kojom se dobijaju izbori
Nedavni uspesi Trampa i Bregzita izbacili su u prvi plan učešće informatičkih kompanija u kreiranju javnog mnjenja. Zato što znaju o nama verovatno više od nas samih, te kompanije sada mogu da oblikuju i naše mišljenje.
Reprint
78. DA LI NIŠKI AERODROM „OTIMA“ PUTNIKE OKOLNIM GRADOVIMA: Dok se mačke tuku, miševi kolo vode
Mali Aerodrom Niš uradio je sve ono što je još pre deset godina trebalo da urade Beograd, Zagreb i ostali daleko veći aerodromi u okolini, kojima sada preuzima putnike.
Vremeplov
80. JEDINSTVENO TRŽIŠTE MONGOLSKOG CARSTVA: Lutalice koje su posejale globalizaciju
Primenjujući svoje lutalačke principe na sve oblasti života, Mongoli su zajedno sa robom učinili pokretnim kulturu i znanje. Uspostavili su standarde za prikupljanje i prenos podataka, birali su širom svoga carstva najbolja rešenja u tehnologiji, poljoprivredi i drugim delatnostima i nametnuli ih kao jedinstveno tržište, rušeći monopole lokalnih elita. Razvili su i proizvodnju za specijalizovana tržišta, pa su iz Kine, osim tradicionalnih proizvoda, za Evropu izvozili i figure Marije sa detetom Isusom.
Otisak
82. Strah od veličine
Ova godina u znaku je moguće transplatacije trampovskog populizma u ključnim zemljama EU. Populistički front čija je osnovna karakteristika secesionizam, odnosno strah od gubljenja suvereniteta, i želja za očuvanjem desničarskog korpusa vrednosti, jača širom EU, a britanski „momak iz srednje kalse“, Faraž, o trošku evropskog parlamenta čiji je poslanik još uvek, obilazi i povezuje evroskeptike, hrabreći ih da ruše zajednicu iznutra.