Svima je odavno jasno da televizija poseduje moć da (pre)oblikuje svest svojih gledalaca, ali kada je igrani program u pitanju, uticaj prikazanog sadržaja ne reflektuje se više samo preko prihvatanja novih modnih trendova, već i kroz efektno kreiranje ponude na tržištu rada. U najgledanijim američkim serijama dominiraju likovi policajaca, lekara i advokata, za čije profesije se traži „mesto više“ na fakultetima u SAD.
Predsednica Svetske asocijacije klovnova (da, tako nešto zaista postoji!) Pamela Mudi, požalila se pre mesec dana u intervjuu Holivud Reporteru da će veliki uspeh najnovije filmske verzije horor klasika Stivena Kinga „To“, u kome je klovn Penivajz izvor sveg zla, dovesti do masovnog opadanja popularnosti ove nedovoljno cenjene profesije. „Zamislite kako bi izgledalo da su Deda Mraz ili Uskršnji Zeka prikazivani kao krvoločne ubice!“, zavapila je predsednica klovnova, ukazavši na sve veći broj ljudi širom sveta koji su u međuvremenu postali koulrofobični.
Šalu na stranu, veliki bioskopski hitovi vršili su ogroman uticaj na publiku još od vremena kada je voz prvi put ušao na stanicu u filmu braće Limijer, međutim oni su poslednjih decenija dobili žestoku konkurenciju u vidu skupih TV serija, koje imaju sve uverljivije likove i kvalitetnije specijalne efekte. Osim toga, masovna dostupnost brzog interneta dodatno je doprinela širenju njihovog kulturološkog i sociološkog uticaja, oblikujući čitave trendove u ponašanju, oblačenju, pa i profesionalnom opredeljenju gledalaca.
Sociolozi i psiholozi iz vodećih svetskih univerzitetskih institucija uočavaju posledice „preterane izloženosti“ televizijskim serijama i filmovima, ali napominju da postoje društvene kategorije koje su posebno „osetljive“ na TV program. „Sadržaj sa ekrana može imati pozitivan ili negativan uticaj, ali obrazovanje i uloga porodice su presudni kod mlađih generacija, kako bi njihovi pripadnici na vreme zauzeli kritički stav prema onome što gledaju“, piše u izveštaju američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, objavljenog pre skoro petnaest godina. Njegovi istraživači su prvo utvrdili da prikazivanje veće količine nasilja na televiziji dovodi do porasta kriminalnih dela među mladima, ali potom su konstatovali i da deca u Kanadi tokom nedelje prosečno gledaju TV nekoliko sati više od svojih vršnjaka iz Sjedinjenih Država, te da su ona bolje „vaspitana“, na šta ukazuje znatno niža stopa nasilja među njima. Dakle, uticaj postoji, ali su njemu podložniji gledaoci kod kojih ne postoji uspostavljen jasan sistem vrednosti.
Nekada kaubojci, a danas profesori hemije
Kada se takvo delovanje prenese kroz popularisanje određenih profesija na multimilionskom tržištu, pozitivni trendovi na tržištu rada dodatno potvrđuju reči sociologa. „Televizija je glavni izvor uticaja na izbor karijere među mladim ljudima“, zaključak je studije tima studenata sa američkog Rutgers univerziteta, koji je tokom godinu dana analizirao posledice emitovanja preko 200 različitih serija kroz statističke podatke i razgovore sa gledaocima. Bili su „iznenađeni“ kada su ustanovili da su glavni likovi u najgledanijim serijama, većinom, pripadali nekoj od tri profesije – advokatskoj, lekarskoj i policijskoj – što korespondira sa interesovanjem za ova zanimanja „u realnom životu“.
Izdvajaju se, doduše, dva izuzetka, koja zaista potvrđuju pravilo. Naime, velika popularnost serije CSI dovela je do uočljivog porasta interesovanja za upis na studije kriminalne forenzike. Agencija za zapošljavanje Angels Office je na uzorku od 1.500 ispitanika uzrasta od 16 do 24 godine, ustanovila da 62% njih želi na neki način da ostvari karijeru u forenzici, što se i potvrdilo velikom navalom na katedre iz ove oblasti na američkim fakultetima. U istom istraživanju, čak 82% ispitanika priznalo je da na njihov izbor utiču junaci iz omiljenih TV drama.
Istovremeno, planetarni hit Breaking Bad „promoviše“ studiranje prirodnih nauka, s obzirom da je glavni lik ove serije siromašni učitelj hemije iz američke zabiti, koji odlučuje da primeni svoje znanje u praksi, tako što će da se obogati proizvodnjom narkotika metamftamina u kućnim uslovima. Veliki uspeh Breaking Bad-a poklopio se sa šokantno velikim porastom prodaje i šverca metamfetamina u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji. Pošto je Evropski centar za monitoring narkotika i bolesti zavisnosti izdao upozorenje da je Evropa preplavljena ovom drogom, nekoliko profesora sa uglednih fakulteta je za ovakav razvoj događaja direktno okrivilo popularnu seriju.
TalkTalk, britanski internet provajder i pružalac usluge digitalne televizije, je pre tri godine sproveo opsežno istraživanje među svojim korisnicima o edukativnom učinku televizijskog programa u ponudi. Rezultat? Preko 50% svih lekara među anketiranima odabralo je svoju profesiju zahvaljujući utisku koji je na njih svojevremeno ostavila „lekarska“ TV serija Casualty, koja se bez prekida prikazuje na državnom BBC-u preko trideset godina, uprkos tome što je za to vreme neprestano trpela kritike da potpuno nerealno prikazuje svakodnevna zbivanja u Hitnoj pomoći. Tim povodom The Guardian je prokomentarisao da bi država trebalo da zaboravi na programe profesionalne orijentacije i karijerne savetnike, i jednostavno prepusti kreiranje tržišta rada iskusnim scenaristima.
Prema tome, pitanje je trenutka kada će se kreatori TV programa u Srbiji dosetiti da snime dramski serijal koji će opisivati zgode i nezgode veselih mladih zavarivača…
Rijaliti TV: Kad je slava bitnija od para
Rijaliti serijali preuzimaju vodeće pozicije na listama gledanosti, a pritom su, osim nekoliko izuzetaka, daleko jeftiniji za proizvodnju od igranih serija. U ovom slučaju, o kvalitetu je bespotrebno raspravljati – i sami gledaoci su svesni da ništa novo neće naučiti gledanjem takvog sadržaja – međutim, postoji ozbiljna opasnost da vremenom mogu da izgube i ono malo preostalih šansi da „pronađu“ nekakvo normalno zaposlenje. Naime, psiholozi su utvrdili da su karijerna očekivanja mlađih generacija sve manja, što više prate rijaliti sadržaje.
„Televizijske kuće se opredeljuju za ovakvu vrstu programa jer on kratkoročno donosi veći profit, ali se u njima favorizuju ljudi koji nisu profesionalno uspešni, već se isključivo bore za svojih pet minuta slave. Dugoročno, takva strategija ima negativan efekat na najmlađe gledaoce jer snižava njihove ambicije i upućuje ih da i sami počnu slično da se ponašaju. Nažalost, nema izgleda da će se takva situacija uskoro promeniti, zato što TV emiteri ne trpe bilo kakve posledice od strane regulatornih tela“, ističe psiholog Šeri Vilijams sa Univerziteta Sirakjuz. A kad je stanje tako problematično u Americi, čemu tek da se nadaju gledaoci na slabije regulisanim tržištima?
Komedije niko ne uzima za ozbiljno
Za razliku od sadržaja koji pripada segmentu TV drama ili rijaliti programa, televizijske komedije nemaju gotovo nikakvog uticaja na kreiranje trendova na tržištu rada. Moguće objašnjenje, kažu analitičari, je to da su gledaoci u startu svesni da gledaju „šarenu lažu“, odnosno imaju veći otklon prema komičnim likovima i situacijama, te im je teže da ih povežu sa svojom realnošću.